Zašto je važan šestomesečni ili dvanaestomesečni EURIBOR i kako promene monetarne politike ECB (Evropske centralne banke) mogu uticati na to koliko će kreditno zaduženi građani Srbije zaista biti finansijski opterećeni?
Na osnovu trenutnog kretanja 12-mesečnog EURIBOR-a kao i projekcija budućih akcija Evropske centralne banke (ECB) povodom njene referentne kamate (tačnije kamata), očekivan je značajan pad varijabilnog dela kamatnih stopa na dugoročne kredite, te samim tim i iznosa rata za građane zadužene u evrima. Budući da mera Vlade o ograničavanju gornje granice kamata na stambene kredite (grubo, na oko 5 odsto) ističe poslednjeg dana ove godine, očekivani pad EURIBOR-a mogao bi vrlo brzo da dovede do toga da kamatne stope budu niže nego što su trenutno.
Šta je EURIBOR?
EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamata koja se koristi u evrozoni kao osnova za utvrđivanje kamate na kredite, hipoteke i depozite.
Vodeće banke u Evropi, njih oko 40, svakog dana do 10:45 daju ponude po kojim kamatama bi novčana sredstva pozajmile ili plasirale na određene rokove do godinu dana. Potom Rojters, u 11 časova, izračunava proseke, i to su u stvari prekonoćne, nedeljne, tromesečne, šestomesečne i dvanaestomesečne vrednosti EURIBOR-a za taj dan.
Promena kamata i rate
Kamate po kojima se komercijalne banke mogu zadužiti kod ECB i istovremeno plasirati slobodna sredstva kod nje, određuje kamatne stope po kojoj će one međusobno, na kratak rok, pozajmljivati sredstva jedna drugoj. Budući da je prosečna cena, tj. kamata, po kojoj banke vrše te pozajmice u stvari EURIBOR, sada je jasno kako odluke ECB utiču na visinu kreditnih rata naših stambenih kredita.
Još važnije, kada ECB promeni svoje osnovne kamate, to utiče na celu ekonomiju, budući da se kamatne stope na bankarske zajmove i štedne depozite skoro uvek kreću istom dinamikom i u istom smeru.
Uobičajeno je da banke vrše tromesečno ili šestomesečno usklađivanje visine kamatne stope, pa time i aniuiteta (kreditnih rata, koje su zbir glavnica i kamata). Generalno se kamatne stope obračunavaju primenom formule: bankarska marža (obično oko tri odsto) + 6M (šestomesečni) EURIBOR (odnosno njegova prosečna vrednost iz prethodnog tromesečnog ili šestomesečnog perioda ili pak njegova vrednost određenog datuma, uglavnom poslednjeg radnog dana, u prethodnih tri ili šest meseci).
Inače, 7.oktobra 2024. dvanaestomesečni EURIBOR iznosio je 2,71 odsto, dok je vrednost 6M EURIBOR-a bila 3,05 odsto. Upravo je razlika između ova dva EURIBOR-a dobar indikator koliko će iznositi 6M EURIBOR za pola godine.
Projekcije i predviđanja
Čini se sve izvesnijim da će doći do dodatne redukcije kamata ECB u decembru ove godine. Naime, pitanje je da li će se ECB vratiti tempu koji je zabeležen od juna, kada je snižavala stope na svakom drugom sastanku, ili će delovati brže?
Ukoliko Donald Tramp pobedi na izborima u novembru, zbog povećane geopolitičke neizvesnosti koja bi se, na primer, reflektovala kroz uvećanu mogućnost trgovinskih ratova, ECB bi mogla smanjivati kamate na svakom sastanku dok ne dođe do 2 odsto. S druge strane, ukoliko Kamala Haris bude izabrana popuštanje bi moglo biti sporije.
Na kraju, indikativne su projekcije „Chatham Financial“-a, koje ukazuju da će decembra sledeće 2025. godine vrednost 6M EURIBOR-a biti 1,89 odsto (što je za čak 1,2 procentna poena niže nego što je trenutno slučaj), a aprila 2026. 1,85 odsto, te da će on do 2035, i pored blagog rasta, ostati ispod 2,65 odsto. Svakako, za korisnike stambenih kredita ovo su prognoze koja ulivaju optimizam.
Ako se ostvare konzervativne projekcije o obaranju depozitne kamatne stope ECB na dva odsto u decembru 2025, to bi impliciralo da će da će nominalna kamatna stopa na stambene kredite indeksirane u evrima iznositi oko 4,85 odsto.
Pod uslovom da neko ima stambeni kredit od 50 hiljada evra na 20 godina, njegova mesečna rata će iznositi 326 evra, dok bi za one sa kreditom od 80 hiljada evra anuitet iznosio 521 evro (onima sa bankarskom pozajmicom od 100 hiljada evra biće svakog meseca neophodno 652 evra).
Ako ovo uporedimo sa trenutnim nominalnim kamatama, koje su oko pet odsto, cena zaduživanja biće nešto niža. Naime, na stambeni kredit od 50 hiljada evra na 20 godina mesečna rata iznosila bi 330 evra, na zajam od 80 hiljada evra 528 evra, a na stambeni kredit od 100 hiljada evra 660 evra.
Ako, pak, uzmemo koliko bi anuiteti sada iznosili bez Vladine uredbe o ograničavanju kamata koja važi do 31.12.2024. (kamate nisu uniformne, iznose od 4,6 odsto do 5,4 odsto), razlika je znatno veća. Tako bi mesečni anuitet za stambeni kredit od 50 hiljada evra na 20 godina bio 360 evra, na zajam od 80 hiljada evra 575 evra, a na stambeni kredit od 100 hiljada evra 719 evra.
i2 portal /Goran Nikolić, Novi Standard/
