Kao i svaka emocija, strah je tu sa razlogom. Kroz evoluciju, strah je svakako imao svoju funkciju i on predstavlja biološki odgovor na realnu opasnost koja se nalazi u spoljašnjosti. Kako mozak funkcioniše? Opaža opasnost, procenjuje da je to nešto što nas ugrožava i izaziva reakciju koja se može prosto opisati kao- beži ili bori se. Strah je potreban da bismo preživeli, da bismo se sklonili iz opasnih okolnosti i sačuvali sebe i druge. Ipak, postoji toliko strahova koji nas u svakodnevnom životu parališu i značajno utiču na kvalitet života.
Pitali smo psihoterapeutkinju Lidiju Pejović zašto se plašimo nepoznatog.
Tokom detinjstva i života strahovi se uče. Strahovi od situacija, ljudi, životinja, prostora se uče- nisu urođeni. Kako se uče? Posmatranjem ili učenjem po modelu. Dakle, dete od tri godine vidi kako majka vrišti kada vidi pauka, prihvati da je emocija koju izaziva prisustvo pauka isključivo strah. Drugi način usvajanja straha je suočavanje sa tom situacijom, neko ko iskusi davljenje svakako će logično stvoriti strah od vode, reke ili mora.
Ono što nije strah od određenog objekta ili situacije je lebdeći strah, odnosno strah koji tu negde postoji, ali ne možemo ga uperiti. To je strah od nepoznatog, plašimo se nove situacije i kako će ona uticati na nas. To se često javlja kod perfekcionista i ljudi koji vole da imaju kontrolu nad sobom i događajima, i nemanje kontrole i mogućnosti predviđanja izuzetno ih frustrira. Zato ostaju u zoni komfora i ne žele da menjaju ništa, iako im trenutne okolnosti nikako ne odgovaraju. Bolje da me boli ono što znam, nego da krenem u nepoznato.
Zašto se plašimo nepoznatog?
Nismo sigurni u svoje kapacitete.
Strah u stvari leži u tome da nećemo moći da se snađemo u toj nekoj nepoznatoj situaciji.
Manjak samopouzdanja
Strah leži u nepoverenju u sebe i svoje životne odluke i kapacitete.
Nepostojanje adekvatnog plana
Smatramo da je sve što izlazi iz trenutnog okvira i setinga loše za nas.
Izbegavanje odgovornosti
Strah je u donošenju odluka i da li će one biti ispravne.
Zamišljanje loših scenarija
Šta sve može poći po zlu, a da ne bude pod našom kontrolom.
Nemogućnost kontrole
Najvažnija komponenta straha od nepoznatog je u stvari osećaj da gubimo kontrolu i da smo pasivni posmatrači.
Šta možemo da uradimo?
Imenovati čega se u stvari plašimo i koju psihološku dobit imamo od tog straha. Možda nam je to samo alibi za prihvatanje aktivne uloge u našem životu i bežanje od odgovornosti i stvarnog donošenja odluka. Niko ne zna kako će budućnost izgledati i niko ne može da je predvidi.
Svakako da nije sve u našim rukama, ali isto tako imamo kapacitete da se svakom novom situacijom suočimo, a ako ne možemo, naučićemo nove veštine i usvojiti nove sposobnosti. To neka bude svrha ovog straha.
i2 portal /Lidija Pejović
