Osoba koja je emocionalno zavisna često stavlja partnera, prijatelja ili člana porodice u centar svog sveta, dok sopstvene potrebe i granice postaju nevidljive.
Kako prepoznati emocionalnu zavisnost?
Emocionalna zavisnost ne nastaje preko noći. Ona se obično razvija postepeno, često u odnosima gde postoji neravnoteža moći ili gde jedna osoba preuzima ulogu „spasioca“, a druga ulogu „onog koji ne može sam“. Problem je što takav odnos vremenom postaje iscrpljujući i bolan, i za osobu koja zavisi i za onu od koje se zavisi.
Neki od najčešćih znakova emocionalne zavisnosti uključuju:
–Strah od napuštanja – stalna briga da će druga osoba otići, prestati da voli ili se udaljiti.
-Potvrda kroz drugog – osećaj vrednosti zavisi od toga kako vas druga osoba tretira.
-Preterano prilagođavanje – menjanje mišljenja, ponašanja ili želja samo da biste zadržali odnos.
-Teškoće u postavljanju granica – nemogućnost da kažete „ne“, čak i kada vam nešto ne prija.
-Opsesivno razmišljanje – stalno analiziranje poruka, tona glasa, ponašanja i „skrivenih poruka“.
-Gubitak identiteta – osećaj da više ne znate ko ste bez te osobe.
–Ljubomora i kontrola – ne zato što ste „loši“, već zato što strah upravlja vašim reakcijama.
Ono što emocionalnu zavisnost čini posebno teškom jeste to što se često doživljava kao dokaz ljubavi. Međutim, ljubav podrazumeva slobodu, sigurnost i uzajamnost, dok zavisnost donosi tenziju, strah i stalno dokazivanje.
Zašto nastaje emocionalna zavisnost?
U korenu emocionalne zavisnosti često se nalazi rana iz detinjstva ili adolescencije. Na primer, osoba koja nije imala stabilnu emocionalnu podršku može kasnije razviti snažnu potrebu da joj neko stalno potvrđuje vrednost. Takođe, iskustva poput odbacivanja, emotivno hladnih roditelja, nestabilnih odnosa ili trauma mogu stvoriti obrazac gde se ljubav povezuje sa borbom i nesigurnošću.
Neki ljudi su odrasli u porodicama gde su morali da „zasluže“ pažnju ili gde je ljubav bila uslovljena ponašanjem. Kasnije u životu, takve osobe podsvesno biraju odnose koji liče na ono što im je poznato – čak i kada ih ti odnosi povređuju.
Emocionalna zavisnost se često javlja i kod osoba koje imaju nisko samopouzdanje ili osećaj da nisu dovoljno dobre. Tada odnos postaje jedini izvor sigurnosti, a gubitak odnosa deluje kao gubitak smisla.
Kako izgleda odnos u kojem postoji emocionalna zavisnost?
U ovakvom odnosu, osoba često oseća:
-„Ako me ostavi, ja neću preživeti.“
-„Moram stalno da budem dostupna/dostupan.“
-„Ako se naljuti, znači da sam pogrešila/pogrešio.“
-„Bolje da ćutim nego da rizikujem raskid.“
Često dolazi do situacije gde osoba trpi nepoštovanje, zanemarivanje, emocionalnu manipulaciju ili čak agresiju, jer joj je važnije da ostane u odnosu nego da zaštiti sebe. Nažalost, takvi odnosi vremenom dovode do anksioznosti, depresivnih osećanja, unutrašnje praznine i emocionalne iscrpljenosti.
Kako izaći iz tog obrasca?
Izlazak iz emocionalne zavisnosti je proces koji zahteva vreme, ali je apsolutno moguć.
Prvi korak je priznanje sebi da odnos ne funkcioniše zdravo i da ljubav ne bi trebalo da bi trebalo da boli.
Evo nekoliko ključnih koraka koji mogu pomoći:
1. Prepoznajte svoje okidače
Kada osećate paniku? Kada imate potrebu da proveravate telefon? Kada osećate krivicu? Okidači često otkrivaju gde je rana – i šta pokušavate da „popravite“ kroz odnos.
2. Počnite da gradite unutrašnju sigurnost
Umesto da sigurnost tražite u drugome, učite da je gradite u sebi. To uključuje rad na samopouzdanju, osnaživanju i razvijanju svesti o sopstvenim potrebama.
3. Naučite da postavite granice
Granice nisu znak hladnoće. One su znak samopoštovanja. Počnite od malih stvari: recite „ne“ kada nešto ne želite, izrazite mišljenje bez straha, tražite ono što vam je potrebno.
4. Vratite fokus na svoj život
Osobe koje pate od emocionalne zavisnosti često zapostave prijatelje, hobije, karijeru i svoje ciljeve. Povratak sebi znači ponovno povezivanje sa sopstvenim interesovanjima, aktivnostima i identitetom.
5. Prihvatite da je usamljenost deo procesa
Kada prestanete da zavisite od nekoga, javlja se praznina – ali ta praznina nije znak da se vraćate unazad. Ona je prostor u kojem se gradi nova verzija vas.
Potražite stručnu podršku
Rad sa psihologom ili psihoterapeutom pomaže da razumete uzrok zavisnosti, osvestite obrasce i razvijete emocionalnu stabilnost. Podrška je posebno važna ako je odnos toksičan ili ako imate strah da nećete izdržati prekid.
Emocionalna povezanost je prirodna i zdrava potreba, ali kada ona preraste u zavisnost, odnos prestaje da bude izvor ljubavi i postaje izvor straha. Važno je znati da emocionalna zavisnost nije „slabost“, već naučen obrazac koji se može promeniti. Promena počinje onda kada odlučite da sebi date ono što ste dugo tražili u drugima: sigurnost, prihvatanje i vrednost.
i2 portal / Psihološko savetovanje SANA
