Davne 1967. godine za Radio Televiziju Beograd o polnoj ravnopravnosti govorila je učiteljica Ješić.
Pričala je o pogrešnom vaspitanju, podjednako i muškaraca i žena, ističući da krivac nikada nije samo jedna strana. Žene su prihvatale ono što im se serviralo, praktično da budu potčinjene. Ono što su žene radile se smatralo podrazumevanim, dok su muškarci sve što urade prikazivali kroz prizmu usluge supruzi. Učiteljica je insistirala na tome da ne postoje muški i ženski poslovi, niti da treba da postoji takmičenje među polovima.
„Kada bi u školi razgovarala sa decom, pitala bi ih šta rade roditelji kod kuće, kada dođu sa posla. Majke bi obično nastavljale da rade, a očevi bi odmarali ili čitali novine.“
„Mi moramo decu da učimo da stvaraju jednake radne navike, da nema muškog i ženskog posla,i tako ćemo od njih napraviti dobre ljude, ne danas, ali kroz 30, 40, 50 godina.“
i2 portal
