Psihoterapija je termin koji označava proces unapređenja mentalnog zdravlja putem razgovora. Predstavlja proces koji se odvija između klijenta i psihoterapeuta, i sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih tehnika, koje imaju za cilj da dovedu do boljeg mentalnog funkcionisanja.
Odnos sa psihoterapeutom je ključni element svake psihoterapije, jer je potrebno stvoriti poverljivo okruženje u kome će se klijent osećati sigurno da podeli svoja iskustva. Psihoterapeut se obavezuje na čuvanje tajnosti dobijenih informacija i na taj način omogućava pacijentu da stiče poverenje.
Poznati psihoterapeut Irvin Jalom je svoje klijente nazivao saputnicima, jer je smatrao da su saputnici na otkrivanju i pravljenju puta kojim klijent treba da ide.
Iskustva kažu da je potrebno u proseku dva meseca od trenutka kada osoba dobije preporuku ili sam odluči kom terapeutu da se obrati, da to zaista i uradi.
Za koga je korisna psihoterapija?
Na savetovanju i psihoterapiji može se raditi na različitim problemima i ostvarivanju različitih ciljeva. Neki ljudi uz pomoć psihoterapeuta žele da bolje razumeju sebe, drugi razvijaju nove životne veštine ili unapređuju one kojima nisu zadovoljni, nekima je potrebna podrška za suočavanje s teškim i/ili izazovnim životnim situacijama.
Znakovi da osoba potraži stručnu pomoć jesu: problem koji traje duže vreme, osoba ne funkcioniše na poželjan način, osoba ne uspeva da problem reši sama ili uz pomoć porodice, prijatelja i drugih bliskih osoba, kao i korišćenjem uobičajenih strategija rešavanja problema.
Psihoterapija nije korisna samo za pojedince koji se osećaju preplavljenima životnom situacijom, već i za sve pojedince željne ličnog rasta i razvoja, jačanja na putu do ostvarenja želja, otkrivanja vlastitih potencijala i življenja ispunjenijeg života. Naime, dobro psihičko zdravlje mnogo je više od odsustva psihičkih bolesti i teškoća, a uključuje brojne pozitivne karakteristike, kao što su: osećaj zadovoljstva, želju za životom, smeh i zabavu, sposobnost suočavanja sa stresom i oporavljanja nakon teškoća, osećaj smisla i svrhe (kako u aktivnostima, tako i u odnosima s drugim ljudima), fleksibilnost u učenju novih stvari i prilagodbi na promene, ravnotežu posla i zabave, odmora i aktivnosti, visoko samopouzdanje, … Što ne znači da emocionalno i psihički zdrave osobe ne proživljavaju teške trenutke ili ne osećaju emocionalne probleme.
Promene, razočaranja, gubici, itd. sastavni su i normalni deo života svake osobe, a sa sobom neizbežno nose osećaj tuge i teskobe, stres i napetost. Prednost je emocionalno zdravih ljudi što se i nakon teškoća, trauma i stresova ponovno oporave. Takve osobe imaju razvijene ili usvojene načine suočavanja sa zahtevnim situacijama i zadržavaju pozitivan pogled na situaciju. Ostaju fokusirane, fleksibilne i kreativne, kako u teškim vremenima, tako i u dobrim. Kada se dogode loše stvari brže se oporavljaju i nastavljaju dalje.
Psihoterapija ne treba da predstavlja tabu temu, odlazak kod psihoterapeuta je preporuka za svaku osobu, bilo da ima problem, ili želi jednostavno da usavrši sopstvene potencijale i sagleda svoj život iz malo drugačije perspektive. Iako smo na ovim prostorima često vaspitavani da sami možemo da rešimo sve probleme i da je odlazak na psihoterapiju nešto što treba da se krije, vremena se menjaju i sve više pada stigma o psihoterapiji i česšće se priča o tome da nije sramota ući u taj proces.
i2 portal
