Kolagen. Probiotici. Vitamini. Ima ih u svakoj apoteci, ali kako da znate šta je dobro za vas?
Šta ako biste mogli da uzmete jednu tabletu i odjednom imate više energije, bolju kožu i zdravije srce? To je obećanje koje mami svaki put kada prođete pored prolaza sa suplementima u vašoj lokalnoj apoteci – pune kapsula ribljeg ulja, bokala kolagena u prahu, magnezijuma za žvakanje i svakog slova vitamina pod suncem.
Primamljivo je. Zbog toga nije čudo što se predviđa da će suplementi prerasti u globalnu industriju vrednu 200 milijardi dolara do 2025.
Ali uvek treba imati zdravu dozu skepticizma o tome koliko bilo koji od ovih dodataka zaista može da uradi i da li su vredni troškova. Ovo su neki od uvida iz izveštavanja o suplementima – uz veoma važnu napomenu da uvek prvo treba da se konsultujete sa svojim lekarom o zdravstvenim odlukama.
Suplementi nisu striktno regulisani
Uprava za hranu i lekove ne reguliše dijetetske suplemente na isti način kao hranu i lekove, što znači da kompanije ne moraju da dostavljaju dokaze da njihovi proizvodi zaista deluju onako kako je navedeno.
Ne treba svako da ih koristi – čak ni multivitamine
Postoji nekoliko razloga zašto; a prvi je da multivitamini mogu da negativno utiču na neke antibiotike i lekove za razređivanje krvi. Pored toga, ljudi sa oboljenjem jetre ili bubrega možda neće moći efikasno da očiste visoke nivoe hranljivih materija sadržanih u multivitaminima. Na kraju, kao i kod svega, sve se svodi na vaše individualne potrebe.
Telo ne sagoreva sve vitamine na isti način
Neki vitamini se takođe različito apsorbuju u telu – što može da napravi veliku razliku u odluci da li da ih uzimate. Treba biti posebno oprezan sa vitaminima A i E jer su rastvorljivi u mastima. To znači da telo skladišti ove hranljive materije u vašoj jetri i masnom tkivu za buduću upotrebu, umesto da ih brzo razlaže i metaboliše kao što je to slučaj sa drugim vrstama vitamina. Velike doze bilo koje od njih mogu vam zaista naštetiti.
Moguće je preterati
Postoji takva stvar kao što je toksičnost vitamina – ili konzumiranje toliko ovih hranljivih materija da oni zapravo počinju više da vam štete nego pomažu.
Uzmite, na primer, vitamin A: Prekoračenje gornje dnevne granice unosa od 3.000 mikrograma može na kraju izazvati probleme kao što su bol u zglobovima, oštećenje jetre i urođene mane. Visoke doze vitamina E mogu ometati zgrušavanje krvi, izazivajući krvarenja, između ostalog. A višak vitamina D može izazvati mučninu, slabost mišića, konfuziju, povraćanje i dehidraciju.
Hrana je najbolji način da dobijete hranjive materije
Mnogi hranljivi sastojci poput kolagena i vitamina C već su u izobilju u namirnicama koje čine tipičnu ishranu – a jedenje cele, neprerađene hrane, kao što su povrće i voće bogato vlaknima, često je efikasniji način da dobijete vitamine, minerale i probiotici koji su potrebni vašem telu.
i2 portal
