Ovogodišnji izbor ističe njihovu ključnu ulogu u rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova – od revolucionarnog inženjeringa tkiva i genomskih istraživanja, do poljoprivrednih inovacija i uticaja ishrane na mentalno zdravlje.

Program je u svom 28. izdanju dostigao do sada neviđene razmere, potvrđujući rastuću naučnu izvrsnost žena širom sveta. Ovogodišnje laureatkinje izabrane su u konkurenciji od rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja. One se pridružuju zajednici od više od 5.000 naučnica koje su prepoznate kroz ovaj program za svoj izvanredan naučno-istraživački doprinos, uključujući tu i 142 dosadašnje dobitnice internacionalnih nagrada, među kojima je njih sedam dobilo i Nobelovu nagradu za nauku.

Rigoroznu selekciju sproveo je nezavisni međunarodni žiri kojim je predsedavala Brižit L. Kifer (Brigitte L. Kieffer), počasna direktorka istraživanja na Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM) u Francuskoj, članica Francuske akademije nauka i bivša laureatkinja Internacionalnih nagrada L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“.

Fondacija L’Oréal i UNESCO obnavljaju partnerstvo na još šest godina s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti u nauci

 I dok ovih pet izuzetnih žena oličavaju vrhunac naučnih dostignuća, one istovremeno predstavljaju i širu sliku stvarnosti: istinska rodna ravnopravnost ostaje dalek cilj.

Prema podacima UNESCO-a, žene i dalje čine samo jednu trećinu istraživača širom sveta. Ovakva neravnoteža ne samo da ograničava potencijal i raznolikost u nauci, već unosi pristrasnost u istraživanja, potencijalno zanemarujući različite perspektive koje su neophodne za rešavanje gorućih svetskih izazova.

Upravo u nastojanju da premoste ovaj jaz, Fondacija L’Oréal i UNESCO rade zajedno već 28 godina.

Ovo izdanje programa stoga predstavlja istorijsku prekretnicu: zvanično šestogodišnje obnavljanje ovog značajnog partnerstva. Ovo produženje učvršćuje zajedničku ambiciju organizacija da izgrade istinski međugeneracijski pristup podrške ženama u nauci – od programa „Za devojčice u nauci“ koji inspiriše srednjoškolke, preko nacionalnih i regionalnih inicijativa koje podržavaju mlade žene istraživače u 140 zemalja, sve do prestižnih Internacionalnih nagrada koje odaju počast najistaknutijim naučnicama sveta.

LAUREATKINJE INTERENACIONALNIH NAGRADA L’ORÉAL-UNESCO „ZA ŽENE U NAUCI“ ZA 2026. GODINU

LAUREATKINJA ZA AFRIKU I ARAPSKE DRŽAVE

Profesorka Lizl Cilke (Liesl Zühlke) – Srčani i kardiovaskularni sistemi

Profesorka na Univerzitetu u Kejptaunu i potpredsednica Južnoafričkog saveta za medicinska istraživanja, Južna Afrika

Nagrađena je za unapređenje brige o deci sa srčanim oboljenjima, posebno sa reumatskom bolešću srca (RHD) koja nesrazmerno pogađa decu koja žive u siromaštvu. Istraživanje dr. Cilke je redefinisalo RHD kao socio-političko pitanje povezano sa nedostacima i nejednakostima u zdravstvenom sistemu. Njena posvećenost naučnoj izvrsnosti, liderstvo na polju globalnog zdravlja, i aktivnosti na izgradnji kapaciteta poboljšale su živote ranjive dece  sa kardiovaskularnim bolestima.

 LAUREATKINJA ZA AZIJU I PACIFIK

Profesorka Felise Džaka (Felice Jacka) – Psihijatrija

Istaknuta profesorka Centra za hranu i raspoloženje na Univerzitetu Dikin (Deakin) u Australiji, i dobitnica Medalje Ordena Australije (OAM – Order of Australia Medal), Australija

Nagrađena je za uspostavljanje oblasti nutricionističke psihijatrije. Istraživanje profesorke Džaka  razotkriva složenu vezu između ishrane i mentalnog zdravlja, kao i zdravlja mozga, te prepoznaje ishranu i nutriciju kao faktore rizika za mentalne poremećaje. Njeno liderstvo u obuci i pružanju resursa zasnovanih na dokazima profesionalcima i javnosti, transformisalo je način na koji se mentalno zdravlje razume i tretira širom sveta.

LAUREATKINJA ZA EVROPU

Profesorka Sara A. Tajhman (Sarah A. Teichmann) – Biologija ćelije

Profesorka na Katedri za medicinu matičnih ćelija na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija

Nagrađena je za izvanredno interdisciplinarno istraživanje koje koristi nauku o genomu i računarsku biologiju za razumevanje ljudskog tela na nivou pojedinačne ćelije. Pionirski rad profesorke Tajhman u tehnologijama pojedinačnih ćelija obezbeđuje fundamentalne resurse za biomedicinska istraživanja, otkrivanje lekova i javno zdravlje. Ona je inspirativan uzor, zagovornica inkluzije u nauci i vodeća edukatorka.

LAUREATKINJA ZA LATINSKU AMERIKU I KARIBE

Profesorka Rakel Lija Čan (Raquel Lia Chan) – Poljoprivredna biotehnologija

Viši istraživač u CONICET-u; profesorka na Nacionalnom univerzitetu Litoral (UNL); direktorka Instituta za agrobiotehnologiju Litoral (CONICET-UNL), Argentina

Nagrađena je za transformaciju fundamentalne biologije biljaka u poljoprivredne inovacije kroz otkriće gena i bioloških mehanizama koji poboljšavaju otpornost biljaka na promenljivo okruženje. Profesorka Čan je ovo znanje primenila na stvaranje sorti pšenice, kukuruza, pirinča i soje otpornih na sušu, doprinoseći time globalnoj sigurnosti hrane. Ona je liderka sa vizijom i posvećena mentorka koja je obučila buduće generacije stručnjaka u oblasti biljnih nauka.

 LAUREATKINJA ZA SEVERNU AMERIKU

Profesorka Gordana Vunjak-Novaković – Bioinženjering

Univerzitetska profesorka, Mikati fondacija (Mikati Foundation), profesorka biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu Kolumbija, Sjedinjene Američke Države

Nagrađena je za svoj pionirski rad u inžinjerstvu ljudskog tkiva i regenerativnoj medicini. Izuzetni doprinosi profesorke Vunjak-Novaković u razvoju modela „organa na čipu“ i bioloških zamena za popravku, održavanje ili poboljšanje funkcije tkiva, bili su ključni za rekonstrukciju fiziologije organa. Njen izvanredan put kao inovatorke, edukatorke i uzora za žene u nauci i inženjerstvu predstavlja istinsku inspiraciju.

Dostizanjem prekretnice od 5.000 naučnica koje su podržane širom sveta i obnavljanjem našeg istorijskog partnerstva sa UNESCO-om, angažujemo se više nego ikada u odbrani mesta žena u nauci“, izjavio je Žan-Pol Agon (Jean-Paul Agon), predsednik Fondacije L’Oréal. „Naša vera u istraživanja je apsolutna; to je jedini odgovor na složenost sveta. Od srednjoškolki do svetski poznatih laureatkinja koje danas slavimo, gradimo međugeneracijski lanac izvrsnosti u kojem svaka žena može da oblikuje budućnost napretka.“

„Naučnice ne samo da unapređuju istraživanja, već i proširuju granice onoga što smatramo mogućim. U svetu gde nauka nikada nije bila suštinski potrebnija, ne možemo sebi da priuštimo da talenat polovine čovečanstva ostavimo po strani. Dok ulazimo u Međunarodnu deceniju nauke za održivi razvoj, program L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ služi kao dokaz da izvrsnost i ravnopravnost moraju da napreduju ruku pod ruku. Ovih pet laureatkinja su inspiracija svojim koleginicama i kolegama, ali i milionima devojčica koje će u budućnosti krenuti njihovim stopama“, rekao je Kaled El-Enani (Khaled El-Enany), generalni direktor UNESCO-a.

i2 portal / Foto: FWIS/Cecile-Burban

Ovogodišnji izbor ističe njihovu ključnu ulogu u rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova – od revolucionarnog inženjeringa tkiva i genomskih istraživanja, do poljoprivrednih inovacija i uticaja ishrane na mentalno zdravlje.

Program je u svom 28. izdanju dostigao do sada neviđene razmere, potvrđujući rastuću naučnu izvrsnost žena širom sveta. Ovogodišnje laureatkinje izabrane su u konkurenciji od rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja. One se pridružuju zajednici od više od 5.000 naučnica koje su prepoznate kroz ovaj program za svoj izvanredan naučno-istraživački doprinos, uključujući tu i 142 dosadašnje dobitnice internacionalnih nagrada, među kojima je njih sedam dobilo i Nobelovu nagradu za nauku.

Rigoroznu selekciju sproveo je nezavisni međunarodni žiri kojim je predsedavala Brižit L. Kifer (Brigitte L. Kieffer), počasna direktorka istraživanja na Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM) u Francuskoj, članica Francuske akademije nauka i bivša laureatkinja Internacionalnih nagrada L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“.

Fondacija L’Oréal i UNESCO obnavljaju partnerstvo na još šest godina s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti u nauci

 I dok ovih pet izuzetnih žena oličavaju vrhunac naučnih dostignuća, one istovremeno predstavljaju i širu sliku stvarnosti: istinska rodna ravnopravnost ostaje dalek cilj.

Prema podacima UNESCO-a, žene i dalje čine samo jednu trećinu istraživača širom sveta. Ovakva neravnoteža ne samo da ograničava potencijal i raznolikost u nauci, već unosi pristrasnost u istraživanja, potencijalno zanemarujući različite perspektive koje su neophodne za rešavanje gorućih svetskih izazova.

Upravo u nastojanju da premoste ovaj jaz, Fondacija L’Oréal i UNESCO rade zajedno već 28 godina.

Ovo izdanje programa stoga predstavlja istorijsku prekretnicu: zvanično šestogodišnje obnavljanje ovog značajnog partnerstva. Ovo produženje učvršćuje zajedničku ambiciju organizacija da izgrade istinski međugeneracijski pristup podrške ženama u nauci – od programa „Za devojčice u nauci“ koji inspiriše srednjoškolke, preko nacionalnih i regionalnih inicijativa koje podržavaju mlade žene istraživače u 140 zemalja, sve do prestižnih Internacionalnih nagrada koje odaju počast najistaknutijim naučnicama sveta.

LAUREATKINJE INTERENACIONALNIH NAGRADA L’ORÉAL-UNESCO „ZA ŽENE U NAUCI“ ZA 2026. GODINU

LAUREATKINJA ZA AFRIKU I ARAPSKE DRŽAVE

Profesorka Lizl Cilke (Liesl Zühlke) – Srčani i kardiovaskularni sistemi

Profesorka na Univerzitetu u Kejptaunu i potpredsednica Južnoafričkog saveta za medicinska istraživanja, Južna Afrika

Nagrađena je za unapređenje brige o deci sa srčanim oboljenjima, posebno sa reumatskom bolešću srca (RHD) koja nesrazmerno pogađa decu koja žive u siromaštvu. Istraživanje dr. Cilke je redefinisalo RHD kao socio-političko pitanje povezano sa nedostacima i nejednakostima u zdravstvenom sistemu. Njena posvećenost naučnoj izvrsnosti, liderstvo na polju globalnog zdravlja, i aktivnosti na izgradnji kapaciteta poboljšale su živote ranjive dece  sa kardiovaskularnim bolestima.

 LAUREATKINJA ZA AZIJU I PACIFIK

Profesorka Felise Džaka (Felice Jacka) – Psihijatrija

Istaknuta profesorka Centra za hranu i raspoloženje na Univerzitetu Dikin (Deakin) u Australiji, i dobitnica Medalje Ordena Australije (OAM – Order of Australia Medal), Australija

Nagrađena je za uspostavljanje oblasti nutricionističke psihijatrije. Istraživanje profesorke Džaka  razotkriva složenu vezu između ishrane i mentalnog zdravlja, kao i zdravlja mozga, te prepoznaje ishranu i nutriciju kao faktore rizika za mentalne poremećaje. Njeno liderstvo u obuci i pružanju resursa zasnovanih na dokazima profesionalcima i javnosti, transformisalo je način na koji se mentalno zdravlje razume i tretira širom sveta.

 LAUREATKINJA ZA EVROPU

Profesorka Sara A. Tajhman (Sarah A. Teichmann) – Biologija ćelije

Profesorka na Katedri za medicinu matičnih ćelija na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija

Nagrađena je za izvanredno interdisciplinarno istraživanje koje koristi nauku o genomu i računarsku biologiju za razumevanje ljudskog tela na nivou pojedinačne ćelije. Pionirski rad profesorke Tajhman u tehnologijama pojedinačnih ćelija obezbeđuje fundamentalne resurse za biomedicinska istraživanja, otkrivanje lekova i javno zdravlje. Ona je inspirativan uzor, zagovornica inkluzije u nauci i vodeća edukatorka.

 LAUREATKINJA ZA LATINSKU AMERIKU I KARIBE

Profesorka Rakel Lija Čan (Raquel Lia Chan) – Poljoprivredna biotehnologija

Viši istraživač u CONICET-u; profesorka na Nacionalnom univerzitetu Litoral (UNL); direktorka Instituta za agrobiotehnologiju Litoral (CONICET-UNL), Argentina

Nagrađena je za transformaciju fundamentalne biologije biljaka u poljoprivredne inovacije kroz otkriće gena i bioloških mehanizama koji poboljšavaju otpornost biljaka na promenljivo okruženje. Profesorka Čan je ovo znanje primenila na stvaranje sorti pšenice, kukuruza, pirinča i soje otpornih na sušu, doprinoseći time globalnoj sigurnosti hrane. Ona je liderka sa vizijom i posvećena mentorka koja je obučila buduće generacije stručnjaka u oblasti biljnih nauka.

  LAUREATKINJA ZA SEVERNU AMERIKU

Profesorka Gordana Vunjak-Novaković – Bioinženjering

Univerzitetska profesorka, Mikati fondacija (Mikati Foundation), profesorka biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu Kolumbija, Sjedinjene Američke Države

Nagrađena je za svoj pionirski rad u inžinjerstvu ljudskog tkiva i regenerativnoj medicini. Izuzetni doprinosi profesorke Vunjak-Novaković u razvoju modela „organa na čipu“ i bioloških zamena za popravku, održavanje ili poboljšanje funkcije tkiva, bili su ključni za rekonstrukciju fiziologije organa. Njen izvanredan put kao inovatorke, edukatorke i uzora za žene u nauci i inženjerstvu predstavlja istinsku inspiraciju.

Dostizanjem prekretnice od 5.000 naučnica koje su podržane širom sveta i obnavljanjem našeg istorijskog partnerstva sa UNESCO-om, angažujemo se više nego ikada u odbrani mesta žena u nauci“, izjavio je Žan-Pol Agon (Jean-Paul Agon), predsednik Fondacije L’Oréal. „Naša vera u istraživanja je apsolutna; to je jedini odgovor na složenost sveta. Od srednjoškolki do svetski poznatih laureatkinja koje danas slavimo, gradimo međugeneracijski lanac izvrsnosti u kojem svaka žena može da oblikuje budućnost napretka.“

„Naučnice ne samo da unapređuju istraživanja, već i proširuju granice onoga što smatramo mogućim. U svetu gde nauka nikada nije bila suštinski potrebnija, ne možemo sebi da priuštimo da talenat polovine čovečanstva ostavimo po strani. Dok ulazimo u Međunarodnu deceniju nauke za održivi razvoj, program L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ služi kao dokaz da izvrsnost i ravnopravnost moraju da napreduju ruku pod ruku. Ovih pet laureatkinja su inspiracija svojim koleginicama i kolegama, ali i milionima devojčica koje će u budućnosti krenuti njihovim stopama“, rekao je Kaled El-Enani (Khaled El-Enany), generalni direktor UNESCO-a.

i2 portal / Foto: FWIS/Cecile-Burban

U organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), Udruženja naučnica Srbije (SRNA) i L’Oréala Balkan, ovaj događaj okupio je predstavnike naučne i obrazovne zajednice, međunarodnih organizacija, institucija, diplomatskog kora i medija sa ciljem da nauka i naučna
otkrića dobiju pažnju koju zaista zaslužuju.

U fokusu su žene u nauci – njihova iskustva, izazovi i postignuća. Jer svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene. Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar rekao je, na otvaranju događaja, da je važno da se Dan rodne ravnopravnosti obeležava svake godine, jer podseća koliko je važno pružiti podršku ženama i devojčicama u svim sektorima, a naročito u sektoru nauke. Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Semelin istakla je značaj povezivanja žena, kao i muškaraca u borbi za unapređenje položaja žena u društvu.

Kroz panel diskusije, istaknute naučnice iz Srbije – među kojima su profesorke, istraživačice i dobitnice nacionalnih priznanja „Za Žene u nauci” – govorile su o svom putu, izazovima u karijeri i važnosti sistemske podrške ženama u nauci. Njihova iskustva svedoče o snazi, upornosti i strasti – i upravo to je poruka koju ovaj događaj želi da prenese: talenat, rad, disciplina i posvećenost ne poznaju granice – nauka je put otvoren za sve.

“Istraživanja pokazuju da danas preko 50 odsto istraživača čine žene. To nam pokazuje da smo stigli zaista daleko i istovremeno da je pred nama veoma dug put.
Jer su žene i dalje manje zastupljene na vodećim pozicijama u istraživačkim projektima. Manje su zastupljene i u komisijama koje odlučuju o projektima ili
budžetima. Stvarna ravnopravnost je u stvari ne samo da uključimo žene u naučno-istraživački rad, već istovremeno da njihov rad prepoznamo, vrednujemo i nagradimo”, istakla je Milana Rikanović, direktorka UN Women u Srbiji.

Događaj je dodatno obogatila izložba dečijih radova, gde su mališani odgovarali na pitanja „Šta je za mene nauka?“, „Kako zamišljam naučnicu?“ kroz crteže i kratke video poruke. Vesela Mačkić, profesorka razredne nastave u POŠ „Mihajlo Pupin“, čiji rad prate brojene nagrade i priznanja, na panelu „Obrazuj, osnaži, inspiriši: obrazovanjem i podrškom do većeg broja žena u nauci“ ukazala je na značaj podsticanja radoznalosti i interesovanja za nauku u najranijem uzrastu.

U razgovoru na temu „Gde nas znanje može odvesti – nauka kao put i prilika“, učestvovale su naše eminentne naučnice – Dr Marija Lesjak, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Dr Emilija Stojanović, docent Fakulteta medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu Dr Ljiljana Marina, viša naučna saradnica sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dr Nataša Golić, naučna savetnica na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i Dr Aleksandra Buha Đorđević, vanredna profesorka na Farmaceutskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njihove priče osvetlile su koliko je važna ravnopravnost u nauci, ali i koliko nauka kao poziv pruža bezbrojne mogućnosti.

Zašto ovaj dan? Zašto sada? Nacionalni dan rodne ravnopravnosti obeležava se u cilju podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenju položaja žena u Srbiji. Odabran je 11. jun dan kada je 1842. godine prvi put odobreno školovanje devojčica u Srbiji, ukazom Kneza Mihaila Obrenovića.
Ovaj događaj bila je prilika da se obeleži i 15 godina nacionalnog programa “Za Žene u nauci“ koji se u našoj zemlji sprovodi u partnerstvu Komisije Republike
Srbije za saradnju sa UNESCO-m, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i L’Oréal-a Balkan. Ovaj program od 2010. godine nagrađuje najbolje mlade talente, sa željom da žene budu ravnopravno zastupljene ne samo u nauci, već u čitavom društvu.

,,Od 1901. godine kada su ustanovljene, manje od 4% Nobelovih nagrada za nauku je dodeljeno ženama. Veoma je važno da podržavamo žene koje oblikuju našu sadašnjost, i svojim znanjem, strašću, istrajnošću i otvaraju vrata boljoj budućnosti. Kao kompanija duboko ukorenjena u nauci, znanju i promociji rodne
ravnopravnosti, posvećeni smo izgradnji sveta u kome inovacije ne poznaju pol, gde svaki um može da zablista.”, izjavio je Maksimiliano Frenca, generalni direktor
kompanije L’Oréal Adria Balkan.

Dr Ivana Danilov, sekretarka UNS ,,SRNA” predstavila je rezultate istraživanja Rodni stereotipi i predrasude koji otežavaju razvoj naučnog i preduzetničkog
potencijala žena u akademskom sektoru, u kojem je učestvovalo 120 žena. „Rodni disbalans u strukturi zaposlenih na univerzitetima u Srbiji u najvećoj meri ogleda se u otežanom usklađivanju porodičnih i poslovnih obaveza žena i čak 88% učesnica istraživanja smatra da taj faktor ima najveći uticaj na njihovu akademsku
karijeru. Dodatne prepreke u karijernom napredovanju žena u akademskom sektoru, pokazuju potrebu za definisanjem mehanizama i pravnih okvira za uspostavljanje rodnog balansa. Neophodna je organizacija treninga i obuka, kao i zajednička borba institucija, civilnog društva, privrede i čitave zajednice kako bi neko naredno istraživanje pokazalo bolje rezultate“ – istakla je Dr Danilov. Upravo zato ovaj dan nosi posebnu simboliku.

Uz inspirativnu atmosferu, bogat sadržaj i snažnu podršku organizatora, ovaj skup je potvrdio koliko je važna saradnja institucija, naučne zajednice i privatnog sektora u izgradnji ravnopravnijeg društva. On nas podseća da napredak zahteva posvećenost, partnerstvo i stalno zalaganje za promenu.

Za osnaživanje novih generacija.
Za stvaranje sveta u kojem inovacija nema pol, a znanje nema granice.

i2 portal