Španski naučnici su pokrenuli ambicioznu studiju i pozvali čak 10.000 volontera da učestvuju u četvorogodišnjem istraživanju koje ispituje uticaj umerene konzumacije vina na zdravlje.

Vino kao deo eksperimenta

Istraživanje vodi Univerzitet u Navari, uz podršku evropskih naučnih fondova. Učesnici će biti podeljeni u dve grupe:

• jedna grupa će svakodnevno piti umerenu količinu vina uz obroke,
• druga grupa će se tokom trajanja studije potpuno uzdržavati od alkohola.

Obe grupe biće pod stalnim medicinskim nadzorom, a pratiće se efekti na srce, metabolizam, kognitivne funkcije, ali i opšte zdravstveno stanje.

Ko može da učestvuje

Studija je namenjena odraslim osobama srednjih i starijih godina (50-75 godina), koje već imaju navike umerene konzumacije alkohola i žive u Španiji. Cilj istraživača nije da podtstaknu ljude da krenu da piju, već da naučno razjasne dugogodišnju dilemu o potencijalnim benefitima vina.

Iako su ranije studije često sugerisale da crveno vino može imati pozitivan efekat na zdravlje, većina tih istraživanja bila je posmatračka. Ova studija smatra se prekretnicom jer je reč o dugoročnom, kontrolisanom kliničkom istraživanju velikog obima, što bi moglo da utiče na buduće zdravstvene preporuke.

Vest je izazvala veliku pažnju javnosti, naročito na društvenim mrežama, gde se već komentariše kao „najprijatniji“ eksperiment ikada. Ipak, istraživači naglašavaju da cilj nije promocija alkohola, već pronalaženje jasnih, naučno utemeljenih odgovora.

Jedno je sigurno – naredne četiri godine, čaša vina u Španiji neće biti samo uživanje, već i deo ozbiljnog naučnog eksperimenta.

i2 portal

Počeci

Fereira je započela svoju karijeru u vinskoj industriji kada je nasledila mnoge vinograde od svoje bogate porodice. Nakon udaje, muž nije bio zainteresovan za porodični posao i protraćio je veliki deo njenog bogatstva. U braku je rođeno dvoje dece: ćerka Marija de Asunsao, kasnije poznata kao grofica od Azambuje, i jedan sin, Antonio Bernardo Fereira. Ostala je udovica u 33. godini, kada je počela da obavlja svoju ulogu izvršne vlasti nad porodičnim imanjima.

Fereira je dobila svoj nadimak Fereirinha (deminutiv njenog imena na portugalskom), zbog njene odanosti i brige za radničke porodice koje su obrađivale njenu zemlju i vinograde. U poslovnim naporima ju je podržavao njen administrator Hoze da Silva Tores, koji je na kraju postao njen drugi muž.

Borila se protiv nedostatka podrške za lokalno vinogradarstvo u portugalskoj vladi; u to vreme mnogo portugalskog vina se uvozilo iz Španije. Takođe se borila protiv kuge filoksere koja je na kraju uništila veliki deo evropskog grožđa, uključujući i ono u Portugalu i njene sopstvene vinograde. Putovala je u Englesku da nauči najsavremenije i najefikasnije tehnike za borbu protiv bolesti i uveze ih nazad u Portugal; naučila je i uvezla nove procese za proizvodnju vina.

Investirala je u mnoge nove vinograde, posebno u oblastima sa velikom izloženošću sunčevoj svetlosti, iako je zadržala prvobitne vinograde koje je nasledila u severnom Portugalu. Većina njenog vina izvezena je u Englesku, prvog većeg uvoznika porto vina.

Kada je umrla 1896. godine, Fereira je za sobom ostavila veliko bogatstvo i blizu trideset vinograda. Smatra se jednim od vodećih u istoriji doline Douro i ima uticaj na stalnu popularnost i uspeh portugalskih vina.

Godine 2004. jedna portugalska televizijska serija prikazala je izmišljenu rekonstrukciju njenog života.

i2 portal

Legenda kaže da je 1697.godine  benediktanski monah Dom Perinjon (Dom Perignon) iz opatije Otvilije (Hautvilliers) u Šampanji bio prva osoba koja je napravila piće koje zovemo šampanjac. Za njega kažu da je slučajno usavršio metodu flaširanja vina pre nego što se proces fermentiranja završi.

Na oko 34.000 hektara zemlje se uzgaja grožđe od kog se pravi šampanjac. To je ekvivalent veličini 80.000 fudbalskih terena. Grožđe koje se koristi za pravljenje šampanjca je Chardonnay, Pinot noir i Pinot Meunier.

Svake godine se proizvede 300 miliona flaša šampanjca. To je mnogo mehurića! Od tog iznosa, oko 180 miliona se izveze. Najveći konzument su naravno Francuzi; odmah za njima SAD, pa Velika Britanija i Japan.

Najskuplja flaša šampanjca košta 2 miliona dolara; proizvedena od strane britanske kompanije Goût de Diamants, pod nazivom The 2013 Taste of Diamonds. Cena leži u činjenici da je logo ručno izrađen od 18-karatnog zlata i ukrašen 19-karatnim belim dijamantom. Ukus? Bogat cvetni, osvežavajuća i puna kremasta struktura, sa mekim završetkom.

Standardna flaša šampanjca sadrži oko 49 miliona mehurića. U čaši se u proseku pojavi 30 mehurića u sekundi.

Šampanjac i poznate ličnosti

Holivudska ikona Merilin Monro je bila poznata po svojoj ljubavi prema luksuzu, tako da je kupka od 350 flaša šampanjca savršeno odgovarala njenom ukusu.

Najpoznatiji špijun na svetu, Džejms Bond, nije samo ljubitelj martinija. Naime, on voli i šampanjac, a Bollinger je zvanični šampanjac Džejms Bonda, sa tradicijom dugom 40 godina.

Flaša šampanjca je napravljena u čast Juseina Bolta. Nakon što je oborio svetski rekord u trci na 100 metara, napravljen je Mumm Olympe Rosé Champagne. Napravljena je da se pije u svemiru, što je Bolt isprobao u uslovima nulte gravitacije.

Lady Gaga i Dom Perignon su dizajnirali flašu šampanjca (Dom Perignon Vintage).

… i zapamtite

Pijenje šampanjca svake nedelje može da spreči gubitak pamćenja. Nedavno sprovedena studija pokazuje da šampanjac pomaže u zaštiti mozga od oštećenja izazvanog Alchajmerovom bolešću. Takođe, smanjuje rizik od nastanka moždanog udara i poboljšava zdravlje srca. To je zato što sadrži antioksidante polifenola, koji pomažu u zaštiti tela od srčanih bolesti.

Prva čaša šampanjca koju popijete će vas najviše „pogoditi“, zato što prva čaša sadrži najviše mehurića koji oslobađaju gas ugljen-dioksida u krvotok.

U to ime, uzdravlje!

i2 portal