Normalno je da se nivo šećera u krvi menja u toku dana, i to nije razlog za zabrinutost

Da biste izbegli rizik od nastanka predijabetesa i dijabetesa, uspostavite dnevnu rutinu koja uključuje vežbanje, redovan san i smanjen nivo stresa

Lekari kažu da treba da se fokusirate na dnevnu rutinu, a ne na stalno merenje nivoa šećera u krvi, naročito ako ste potpuno zdravi. Doktorka Dina Adimulam, specijalista za gojaznost, dijabetes i  endokrinologiju, kaže da svako od nas treba da se fokusira da ima što zdravije dnevne navike, a da je povećanje nivoa šećera u krvi u toku dana normalno. Takođe je neophodno da ljudi kojima je ustanovljen predijabetes ili dijabetes vode računa o nivou šećera, da se vremenom ne bi razvio dijabetes tipa 2.

Čuvajte se skrivenih izvora šećera u ishrani

Uzimanje previše šećera kroz hranu i piće može da ima ozbiljne zdravstvene probleme. Gazirani sokovi, slatkiši i peciva su očigledni izvori šećera, ali voćni jogurt, začini i druga prerađena hrana mogu da sadrže neočekivanu količinu šećera. Čak i voćni sok sa prirodnim šećerom može povećati nivo šećera u krvi.

Pokuštajte da se ograničite na 20-25 grama dnevno, predlažu stručnjaci.

Probajte da razumete svoje telo

Povećana telesna težina je poznati faktor rizika za nastajanje dijabetesa tipa 2. Iako se indeks telesne mase računa kao polazna tačka, nije savršen pokazatelj ukupnog zdravstvenog stanja.

Bolji način da razumete rizik od hroničnih bolesti i upravljate svojom težinom, je da pogledate sastav svog tela, odnos telesne masti i nemasne mase. Meri se skeniranjem pomoću rendgenskih zraka, kako bi se razlikovalo koliko mišića, kostiju i masti se nalazi u vašem telu.

Za sveukupno zdravlje, posebno je važno voditi računa o masti na stomaku, tačnije, masti koja je poznata kao viscelarna mast, što je povezano sa zdravstvenim rizicima.

Dajte prioritet redovnim vežbama

Prema istraživanju, dugo sedenje može da poveća rizik od nastanka predijabetesa i dijabetesa. Nasuprot tome, više kretanja u toku dana, može poboljšati vaše raspoloženje i energiju, održati vaš metabolizam zdravim i doneti brojne zdravstvene benefite. „Ograničite sedenje, vežbajte ili hodajte kada god možete“ kaže doktorka Adimulam.

Istraživanja pokazuju da čak i nekoliko stotina koraka dnevno mogu da naprave veliku razliku. Aktivnost nije samo važna zbog regulisanja nivoa šećera u krvi, nego može da spreči druge zdravstvene rizike, poput bolesti srca i raka, i poboljša kvalitet života.

San ima ogroman uticaj na nivo šećera u krvi

Dobar san je ključni faktor koji kontroliše nivo šećera u krvi. Naučnici kažu da je odrasloj osobi neophodno sedam do devet sati sna noću. Premalo sna može da poveća nivo šećera u krvi, i poveća rizik od prejedanja i debljanja, pokazuju istraživanja.

Pažljivo smanjite stres

Glavni i potcenjeni faktor povećanja nivoa šećera u krvi je stres. Hormoni povezani sa mentalnim i fizičkim stresom tokom vremena mogu da utiču na nivo šećera u krvi. Postoje brojne strategije za upravljanje stresom, a kao početna se navodi meditacija. Opuštajuće vežbe pomažu u smanjenju stresa, poboljšavaju krvi pritisak i nivo šećera.

i2 portal

Razmotrili smo zašto su poremećaji spavanja češći kod žena, i faktore koji doprinose tome koliko je sna nekoj osobi neophodno.

Zašto je ženama potrebno više sna nego muškarcima?

Žene imaju 40% veće šanse da imaju nesanicu. Takođe je dvostruko veća verovatnoća da će imati dijagnozu anksioznosti, stanje koje je snažno povezano sa nesanicom. Hormoni mogu da budu još jedan od razloga, pošto ciklusom spavanje-buđenje upravljaju hormoni. Utiču na to kada se osoba oseća umornom, kada budnom, a kada gladnom.

Da li žene zaista spavaju više od muškaraca?

Dok istraživanja pokzuju da je ženama potrebno više sna nego muškarcima, takođe je slučaj da one imaju tendenciju da spavaju nešto duže od muškaraca – u proseku 11 minuta. Pored bioloških razlika, kao što je proizvodnja hormona, postoje i razlike zasnovane na polu, koje mogu da utiču na to koliko sna je potrebno osobi u toku noći.

Istraživanja su uzela u obzir razlike u količini vremena koje žene i muškarci posvećuju plaćenom i neplaćenom radu, poslu i društvenim obavezama, i brizi o porodici. Žene se češće bude kako bi brinule o drugima u kući, a prekidi u spavanju smanjuju i ukupan kvalitet sna.

Studije su takođe pokazale da žene brže zaspu od muškaraca, što može ukazati na to da imaju veću potrebu za snom, ili su jednostavno umornije. Takođe, više vremena provode u dubokom snu. To se menja u menopauzi, kada je ženama potrebno duže vremena da zaspu i provode značajno manje vremena u dubokom snu.

Činjenice

Ženama je potrebno dodatnih 11 minuta sna svake noći

Nesanica, depresija i hormonske promene utiču na poremećaj sna kod žena

Rodno zasnovane odgovornosti, poput brige o drugim članovima porodice, češće utiču na trajanje sna kod žena

i2 portal/ D.P.