Dok burnout sindrom nastaje zbog prekomernog stresa i preopterećenosti, rust-out je suprotno stanje. Uzrokovano je nedostatkom izazova, monotonijom i osećajem da se ne koristi puni potencijal.

Zamislite da nema poslovnih mailova na koje treba da odgovorite, a lista obaveza je ispunjena. Za mnoge koji su pretprani zadacima u toku radnog vremena zvuči idealno. Međutim, ovakvo često provođenje vremena na poslu može biti štetnije nego što mislite.

Nedavna studija je pokazala da se skoro 20 odsto radnika oseća „aktivno isključeno“ iz svog posla. S obzirom na učestalost problema, psihoterapeutkinja Paula Coles uvela je rust-out u stručnu terminologiju.

Iako se smatra radnim fenomenom, rust-out može imati negativan uticaj na ostatak života, doveći do toga da se osećate nesrećno. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.

Zašto nastaje rust-out?

Prema definiciji, rust-out se odnosi na hroničnu dosadu uzrokovanu nestimulativnim radom. To znači da su glavni pokretači rutinski i monotoni poslovi. Poslovi bez izazova i mogućnosti za razvoj mogu dovesti do osećaja besmislenosti.

Predugačke pauze u radu, takođe, mogu imati negativan efekat. Kada osoba nema dovoljno zadataka ili odgovornosti, može doći do osećaja stagnacije.

Rust-out može biti izazvan i osećajem koji donosi posao. Naime, kada osoba ne vidi vrednost u svom radu ili oseća da nije korisna, može izgubiti motivaciju. Tome doprinosi i nedostatak priznanja ili napredovanja. Ukoliko vaš rad nije prepoznat ili nagrađen od strane nadređenih, može se javiti osećaj nezadovoljstva i beznađa. Vremenom, dolazi do gubitka motivacije za obavljenje poslovnih zadataka.

U savremenom dobu pojedini poslovi su potpuno automatizovani. Iako tehnologija pomaže u bržem i efikasnijem obavljanju poslu, u nekim slučajevima može smanjiti potrebu za kreativnim i angažovanim radom. To stvara pogodne uslove za razvoj rust-outa.

Kako se manifestuje rust-out?

Rust-out obično nije jasno ispoljen, te dugo ostaje neotkriven. Mnogi ga, zapravo, objašnjavaju lenjošću, što dodatno podstiče nezadovoljstvo.

Gubitak motivacije i interesovanja za posao je jasni znak. Najčešće dolazi sa osećajem da je vaš posao isti dan za danom, bez znakova promene i ikakve dinamike.

Ove simptome prati osećaj dosade, frustracije i stagnacije. Naročito kada smatrate da posao koji radite nije u skladu sa vašim ličnim vrednostima.

Kao posledica toga dolazi do smanjene produktivnosti i pasivnosti u radu. Dok je povećana sklonost prokrastinaciji i izbegavanju obaveza.

Neretko se javljaju i razdražljivost, plačljivost, kao i nemogućnost fokusiranja. U krajnjoj meri dolazi do emocionalne i mentalne iscrpljenosti i osećaja da se život „troši“ uzalud.

Kako prevazići rust-out?

Srećom, postoje načini za upravljanjem rust-outom i kanalisanja na koristan način. Zapravo, rust-out može biti pozitivna sila za promene. To ne znači nužno promenu posla, već pronalaženje smisla na već postojećem.

Da biste otklonili rust-out počnite sa samosvesnošću. Ona će vam pomoći da identifikujte svoje vrednosti. Jedan od uobičajenih razloga zbog kojih se ljudi osećaju nesrećno na svom poslu je taj što njihov rad ne odražava njihove vrednosti. Zato razmislite o trenucima u svom životu i karijeri kada ste se osećali najsrećnijim, najponosnijim i najispunjenijim.

Možda je bilo kada ste pomogli nekome u teškom trenutku, rešili naizgled nemoguć problem ili napravili unosnu prodaju. Kada utvrdite šta vam je najvažnije, moći ćete da date prioritet ovim vrednostima i usmerite svoju karijeru u pravom smeru.

Stručnjaci savetuju da budete iskreni sa svojim menadžerom. Razgovarajte sa njim o tome kako se osećate i kako možete da ugradite više onoga što volite u svoju postojeću ulogu. Verovali ili ne, postoji više mogućnosti da postojeći posao prilagodite svom ukusu.

i2 portal / Psihološko savetovalište Sana