Od Marije Kiri do savremenih liderki koje oblikuju održivu budućnost, žene su kroz istoriju ostavile neizbrisiv trag u nauci. Ipak, njihov glas i dalje se nedovoljno čuje u poljima koja oblikuju budućnost.

Prema najnovijem izveštaju IRENA – Renewable Energy: A Gender Perspective, Second Edition (2025), zastupljenost žena u STEM oblastima (prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo, matematika),  iznosi svega 28%.

Upravo zato Međunarodni dan žena i devojčica u nauci, koji se obeležava 11. februara odlukom Ujedinjenih nacija, podseća da nauka i rodna ravnopravnost moraju ići ruku pod ruku. Ovaj dan prilika je da se osvrnemo na postignuća žena koje svojim radom pomeraju granice, ali i da razgovaramo o izazovima i mogućnostima za njihovo veće uključivanje u sektor kojim, i dalje, dominiraju muškarci.

Sagovornice portala OIE Srbija, sa univerziteta, iz industrije i inženjerske prakse, ističu da znanje i posvećenost nemaju pol, ali i da veća raznolikost u STEM oblastima doprinosi kvalitetnijim rešenjima. Napominju da su devojkama potrebni uzori kako bi mogle da zamisle sebe u nauci i tehnologiji, ali i jasna poruka da su u ovim oblastima dobrodošle, potrebne i ravnopravne.

Jelena Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Raznolikost u STEM-u doprinosi kvalitetnijim rešenjima

Jelena Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ističe da fakultet ima važnu ulogu u oblikovanju načina na koji mladi ljudi doživljavaju STEM, ne samo kao oblast studiranja, već kao budući profesionalni izbor.

Ona napominje da je, ukoliko želimo veće uključivanje žena, važno da se mladim devojkama jasno pokaže da je ovo oblast u kojoj su dobrodošle, potrebne i ravnopravne. Ključni korak je, kaže, vidljivost.

– Kada studentkinje tokom studija rade sa profesorkama i asistentkinjama, ali i upoznaju uspešne koleginice iz industrije, lakše mogu da zamisle sopstveni put u STEM-u. Ti uzori ne treba da budu idealizovani, već realni, sa svojim izazovima, dilemama i razvojnim putevima – ističe Stojković Terzić.

Važan je, dodaje, i način rada. Prema njenim rečima, savremeni STEM podrazumeva timski rad, interdisciplinarne pristupe i rešavanje konkretnih problema iz prakse. Stojković Terzić ističe da motivacija i samopouzdanje studentkinja rastu kada vide da ono što uče ima smisao i stvarni uticaj.

– Na ETF-u imamo mnogo talentovanih studentkinja koje potvrđuju da znanje i posvećenost nemaju pol. Naš zadatak je da im pružimo podršku i prilike za razvoj, jer raznolikost u STEM-u doprinosi kvalitetnijim rešenjima i jačoj vezi nauke sa društvom. U takvom okruženju, veće uključivanje žena u STEM dolazi prirodno, kao rezultat sistema koji prepoznaje i neguje potencijal – naglašava docentkinja na ETF-u.

Ona podseća da inženjerstvo danas prevazilazi okvire klasične tehničke struke.

– Ako želite karijeru koja ima širi smisao i konkretan uticaj, inženjerstvo vam daje upravo to. Ne dozvolite da vas obeshrabre stereotipi ili tuđa očekivanja. Ovaj poziv traži različite poglede, načine razmišljanja i iskustva. Upravo ta raznolikost donosi bolja rešenja i čini ovu profesiju živom i relevantnom. I najvažnije, birajte ono u čemu vidite smisao. Inženjerstvo danas nudi mogućnost da rešavate stvarne probleme i ostavite trag kroz ono što radite. Ako vas to pokreće, onda je ovo oblast u kojoj imate šta da ponudite – poručuje Jelena Stojković Terzić.

Dragana Nešković Markić, inženjer zaštite na radu i zaštite životne sredine u Elnos Group – Kako se gradio dalekovod na Islandu

Dragana Nešković Markić, doktor nauka u oblasti zaštite životne sredine i inženjer zaštite na radu i zaštite životne sredine u Elnos Group, kaže da je u kompaniji radila na mnogo velikih i izazovnih projekata, a poseban utisak ostavio je projekat izgradnje dalekovoda na Islandu.

– Moj primarni fokus bio je razvoj i implementacija modela koji integriše održivost zaštite životne sredine sa najvišim standardima zaštite na radu. Poseban izazov predstavljale su deonice unutar strogo zaštićenih vodozaštitnih zona. U okviru projekta fokus je bio na metodološkoj transformaciji radnih procesa, gde je prevencija zagađenja bila u direktnoj korelaciji sa strategijom „nula povreda“. Naučni pristup omogućio je korenite promene u kulturi zaštite na radu zaposlenih kroz stručne edukacije i primenu inovativnih tehnoloških rešenja – objašnjava Nešković Markić.

Kako ističe za portal OIE Srbija, rezultati su u praksi pokazali da infrastrukturni projekti ne moraju narušavati životnu sredinu.

– Postavljanjem novih standarda u zaštiti ljudskih i prirodnih resursa, ovaj projekat predstavlja održivu paradigmu za buduće inženjerske projekte u osetljivim ekosistemima – napominje naša sagovornica.

Ona izdvaja jednu maksimu kojom se uvek vodi u svom radu.

– Najvažnije mi je da na kraju radnog dana svi odu kući zdravi, i tom se rečenicom uvek rukovodim u svom radu — a posebno kada su uslovi složeni.

Irena Cvetić, inženjer prodaje, Siemens – Projekti koji prave razliku

Irena Cvetić, inženjer prodaje u kompaniji Siemens, napominje da, iako je još u ranoj fazi karijere, najvećim postignućem smatra to što svojim radom doprinosi unapređenju svakodnevice svih nas. Ispunjava je kada projekti na kojima radi imaju merljiv pozitivan uticaj na procese, rešenja za klijente i, na kraju, na kvalitet života.

– Posebno sam ponosna što sam tokom rada u Siemensu i Avalonu, kao deo raznolikih timova i projekata, imala priliku za kontinuirani razvoj i učenje od svojih kolega i saradnika. Profesionalni odnosi koje sam kroz godine izgradila su mi važni jer, pre svega, predstavljaju ishod kvalitetne saradnje, konzistentnog rada i ekspertize, koji dalje dovode do stvarne vrednosti za klijenta i korisnike – ističe Cvetić.

Jedan od takvih primera nalazi u projektima koje je Siemens realizovao za kompaniju CTP invest, a na jednom od njih bila je menadžer projekta.

– Ovaj projekat je posebno značajan za mene jer sam se prvi put susrela sa konceptom isporuke transformatorske stanice po principu “ključ u ruke”, a dodatno je značajan za Siemens jer smo imali priliku da isporučimo gotovo svu opremu iz SI EA portfolija. Projekti su bili izazovni, kako zbog rokova, tako i zbog tipa isporučene opreme, ali za mene važni zbog iskustva, saradnje sa kolegama od kojih sam mogla mnogo da naučim i uspešnog krajnjeg rezultata – objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže, upravo taj osećaj da svojim radom doprinosi rešenjima koja donose konkretnu vrednost i značajne rezultate u unapređenju rešenja u energetici, najviše je ispunjava u profesionalnom smislu.

– Na kraju, verujem da su ljudi sa kojima radimo i okruženje koje nas oblikuje ključni za profesionalni, ali i lični rast. Zato sam veoma zahvalna što sam imala priliku da učim od vrhunskih stručnjaka i da, rame uz rame sa njima, realizujem projekte koji zaista prave razliku – naglašava Irena Cvetić.

Anica Petkoski, direktorka sektora za kanale prodaje, Schneider Electric – Primerom ohrabriti nove generacije devojčica i mladih žena

Anica Petkoski, direktorka sektora za kanale prodaje u kompaniji Schneider Electric, svojim najvećim poslovnim postignućem smatra to što je, kroz godine rada, uspela da doprinese unapređenju saradnje sa partnerima i izgradi tim koji ostvaruje stabilne i merljive rezultate.

– Posebno sam ponosna na stvaranje okruženja u kojem se neguje profesionalizam, poverenje i posvećenost zajedničkim ciljevima. Verujem da se istinski uspeh ogleda u tome da svojim primerom ohrabrimo nove generacije devojčica i mladih žena da se odvaže da prate svoj put u nauci, tehnologiji i liderstvu – ističe sagovornica OIE Srbija.

i2 portal / OIE Srbija

Lidijin profesionalni put obeležen je radom na politički osetljivim pitanjima, ali i snažnim zalaganjem za jednakost žena i muškaraca i međunarodnom saradnjom u oblastima nauke, obrazovanja, ekologije i inovacija.

Kako Francuska podstiče osnaživanje žena u svakodnevnom životu, bilo kroz obrazovanje ili kulturu?

Francuska je posvećena osnaživanju žena u svakodnevnom životu. U oblasti obrazovanja, ovo se odnosi na učenje o ravnopravnosti između žena i muškaraca u školi, tokom celog njihovog školovanja. Postoje i konkretne inicijative za podsticanje devojčica da se bave karijerom u nauci i informacionim tehnologijama, na primer.

U širem smislu, Francuska ima nacionalni plan za rodnu ravnopravnost (2023-2027) koji ima za cilj da garantuje pristup pravima, obrazovanju, zdravstvu, kulturi i zapošljavanju, uz istovremeno borbu protiv nasilja zasnovanog na polu i seksualnog nasilja.

Koje trenutne inicijative ističu žene liderke i inspirišu mlađe generacije?

Postoji sve veći broj inicijativa koje ističu žene liderke, a takođe i da im se pomogne da postanu liderke. Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove pokrenulo je program „Tremplin“ 2023. godine. Cilj ovog programa je povećanje broja žena koje će verovatno zauzeti visoke ili rukovodeće pozicije u Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove. Ovaj program omogućava zaposlenima u Ministarstvu i da ojačaju svoje samopouzdanje i da pokažu svoje iskustvo i veštine.

Po vašem mišljenju, kako mediji mogu doprineti pozitivnijem predstavljanju žena?

Mislim da mediji mogu pomoći ženama da dobiju veću vidljivost i istaknu svoje talente, veštine i hrabrost, posebno kada neke od njih odluče da progovore o nasilju koje su doživele kao žene. U ovom slučaju, uloga medija, čini mi se, trebalo bi da bude da pojačaju glasove žena. Mislim da mediji mogu ponuditi kontranarativ rodnim stereotipima, pa čak i dezinformacijama koje mogu kružiti o pravima žena ili feminizmu.

Koju poruku biste želeli da pošaljete ženama, kako biste ih ohrabrili da veruju u svoj potencijal i zauzmu svoje mesto u društvu?

Ne cenzurišite sebe i zapamtite da imate legitimitet. Previše žena i dalje sumnja u svoje mesto, sputane onim što se naziva « sindrom prevaranta », što ih navodi da potcenjuju sebe i izvinjavaju se zbog svog postojanja. Međutim, iskustvo pokazuje da kada se usudite – da progovorite, da zauzmete stav, da iskoristite priliku – stvari često napreduju mnogo bolje nego što zamišljate. Važno je naučiti da verujete sebi, da prepoznate svoju vrednost i da više ne čekate spoljnu potvrdu da biste delovali.

Ko je, po vašem mišljenju, žena 2025. godine?

Žizel Peliko. Njena hrabrost izaziva duboko divljenje i poštovanje. Odabirom da javno progovori i da ne ćuti, ona je pomerila fokus sa privatne sfere na kolektivnu debatu. Pored njene lične priče, suđenje je iznelo na videlo mehanizme nasilja koji su još uvek prečesto nevidljivi. Nadam se da će ovo kolektivno osvešćenje trajno doprineti promeni stavova, pravosudnog sistema i, šire, ženskih prava.

i2 portal

Vratiće se kasnije na Zemlju pomoću padobrana i rakete, te bi tako celokupno putovanje trebalo da traje svega 11 minuta.

U svemir putuju: novinarka Gejl King (Gayle King), pevačica Kejti Peri (Katy Perry), verenica Džefa Bezosa Loren Sančes (Lauren Sánchez), filmska producentkinja Karijan Flin (Karianne Flynn), bivša NASA raketna naučnica Aiša Bou (Aisha Bowe) i aktivistkinja Amanda Nuen (Amanda Nguyen).
Prve fotografije i video-snimci sa priprema za putovanje u svemir već su osvanuli na Instagram profilimaKejti Peri i Loren Sančez. Tako smo dobili priliku da vidimo delić atmosfere, ali i outfite ovih dama.

Kako se vidi iz priloženog, dame nose plave kombinezone. Trebalo bi istaći da je Loren Sančes učestvovala u kreiranju ovih odela, te je javnosti otkrila i neke detalje u vezi sa njihovim dezenom.

„Odela su udobna, to je sigurno. Uglavnom se prave za muškarce, ali smo ih prepravile da pristaju ženama“, rekla je Loren,.

„Mislim da su odela elegantna, ali unose i malo začina u svemir“, dodala je uz osmeh.

Loren Sančes je nedavno govorila o svojim osećanjima pred let.

„Kod nas u kući imamo izreku: ‘Život počinje s druge strane straha’. Verujte mi, i ja se dosta plašim“, priznala je u intervjuu za magazin Elle.

„Da mi je neko rekao da ću jednog dana moći da odem u svemir, sigurno bih se nasmejala“, rekla je Sančes.

i2 portal

Na nedavno održanoj konferenciji “ Pravedno nasleđivanje – korak ka osnaživanju žena“ koju su organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i GIZ, predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta, o uticaju društvenih normi po pitanju nasleđivanja imovine, koje je obuhvatilo podjednako i žene i muškarce, različitih starosnih kategorija, iz ruralnih i urbanih delova Srbije.

Značajno veći procenat žena (66%) podržava punu ravnopravnost u nasleđivanju u odnosu na muškarce (39%), a kao motivi za odricanje od nasledstva se navode tradicionalne i porodične vrednosti, kao i želja za očuvanjem dobrih porodičnih odnosa. Veći je procenat podsršci ravnopravnom nasleđivanju u gradovima, nego u selima.

U Beogradu je za ravnopravno nasleđivanje čak 90%.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je izjavila da je vreme da se promene nepisana pravila, gde se sestra odriče nasledstva u korist brata, i da izjava “ žensko dete – tuđa kuća“ treba da se pretvori u izjavu „žensko dete – puna kuća„, pošto žena ima zakonsko pravo da nasledi svoj deo imovine, koji može posle da ostavi svojoj deci u nasledstvo. Janković je navela da ne sme da se zaboravi ni da su muškarci izloženi pritisku društvenih i kulturnih normi, i da se i od njih često očekuje da reaguju suprotno svojim željama.

Ona takođe kaže da treba posvetiti pažnju mlađoj generaciji, gde postoje oni koji se protive ravnopravnom nasleđivanju, a razlog tome ona vidi u vaspitanju koje se prenosi sa generacije na generaciju.

i2 portal

Džordžtaun Univerzitet je sproveo istraživanje sa ciljem da razume globalne razlike merenjem uključenosti žena u društvo, osećaja bezbednosti i izloženosti diskriminaciji – ključnim pokazateljima kako žene žive.

Pokazatelji koji procenjuju bezbednost žena, uključenost u društvo i odnos pravde prema ženama, uveliko se razlikuju od zemlje do zemlje.

Danska je najbolja zemlja na svetu za žene. Ova zemlja je jedna od samo 13 zemalja gde sve žene imaju pristup bankovnom računu, jedna od 14 sa potpunom rodnom ravnopravnošću i rangira se najviše kada je reč o odnosu pravde prema ženama.

Istraživanje takođe naglašava drastične razlike u statusu žena na globalnom nivou. Dispariteti su posebno izraženi u pogledu zapošljavanja i finansijske uključenosti žena. Iako zaposlenost žena, u proseku na globalnom nivou iznosi oko 53%, ona se kreće od 90% na Madagaskaru, do samo 6% u Jemenu. Što se tiče pristupa sopstvenom bankovnom računu, u samo 13 zemalja je to 100%, dok u 20 zemalja to iznosi manje od četvrtine.

Takođe je zaključak da je dobrobit i položaj žena direktno povezan sa stanjem u državi. Zemlje u kojima žene napreduju imale su bolje rezultate u pogledu mira, demokratije i prosperiteta.

Da li ste iznenađeni rangiranjem neke zemlje?

i2 portal /Georgetown.edu