Iako mnogi smatraju da svoje odluke donose potpuno svesno, istina je da veliki deo ponašanja potiče iz ranog detinjstva i navika koje smo tada usvojili. Upravo to objašnjava životni skript. Samim tim njegovo razumevanje može biti prvi korak ka ličnom razvoju, emocionalnoj slobodi i promeni života na bolje.

Imajući u vidu značaj koji ima, savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o životnom skriptu.

Šta je životni skript?

Termin „životni skript“ odnosi se na ponavljajuće obrasce u našim životima, gde koreni iskustva leže u prošlosti. Drugim rečima: životni skript je specifičan niz spoznaja i ponašanja koji nas dovode do toga da iznova imamo slična iskustva. Bez obzira da li su ta iskustva bila pozitivna ili negativna.

Životni skript služe svrsi. Pomaže nam da pojednostavimo svet oko sebe. Zahvaljujući njemu ne moramo stalno da smišljamo nove odgovore na ponavljajuće situacije. To je pitanje efikasnosti.

Formira se u najranijem detinjstvu, najčešće do 7. godine života. Zapravo, razvija se kada dete, u pokušaju da se prilagodi okruženju i dobije ljubav i prihvatanje, donosi rane zaključke o sebi, drugima i svetu.

Eric Berne, osnivač transakcione analize, ističe da se životni skript razvija u tri faze:

Roditeljske poruke (Programiranje)

Verbalne i neverbalne poruke koje primamo od roditelja posmatraju se kao naredbe ili dozvole.

Na primer: „Budi savršen!“, „Moraš uvek da se trudiš da bi bio vredan“ „Nemoj pokazivati emocije“.

Donošenje prvih odluka

Na osnovu poruka roditelja dete donosi prve, nesvesne odluke. Na primer: „Da bih zaslužio maminu ljubav, moram da budem perfekcionista“.

Stvarna iskustva (Potvrda)

Kako odrastemo, tumačimo situacije da potvrdimo svoj skript.

Zašto je važno biti svestan životnog skripta?

Životni skript funkcioniše kao unutrašnji filter, određujući šta vidimo kao moguće i kako reagujemo na ponavljajuće situacije. Zbog toga ima snažan uticaj na mnoge sfere života. Pre svega na izbore u ljubavi, karijeri i prijateljstvima. Često nas dovodi do ponavljanja poznatih, ali nezdravih veza.

Skript, takođe, filtrira našu stvarnost, terajući nas da primetimo ili odbacimo iskustva koja su u skladu sa našim ukorenjenim uverenjima. Na primer, osoba koja ima skript da nije dovoljno dobra, videće samo svoje mane.

Životni skript utiče i na emocionalne reakcije. Naime, on određuje kako reagujemo u teškim situacijama. Na taj način podstiče „fight or flight“ reakciju i osećanja krivice ili anksioznosti.

U pojedinim situacijama može dovesti i do samosabotaže. Prema članku International Psychology Clinic skript „Moram biti savršen“ može dovesti do iscrpljenosti i nezadovoljstva, dok „Ja sam nedostojan“ skript može izazvati izbegavanje prilika.

Da li je moguće promeniti životni skript?

Životni skript je duboko ukorenjen. Ipak to ne znači da se ne može menjati. Zahvaljujući toj mogućnosti stvorićete uslove za lični napredak, dobiti veću slobodu u izboru i kvalitetniji život.

Prvi i glavni korak u promeni jeste prepoznavanje postojanja i uticaja vašeg životnog skripta. Da biste to postigli posmatrajte obrasce ponašanja i razmislite o porukama roditelja koje su vam ukorenili u detinjstvu.

Sledeći korak jeste da prekinete automatsko tumačenje svog ponašanja, već da potražite i druge uzroke, kao i moguće reakcije. Ovo će vam omogućiti reprogramiranje skripta. Odnosno, donošenje novih, svesnih odluka. Na primer, umesto da razmišljate „Nikad neću biti dovoljno dobar“, shvatite „Ja sam dovoljno dobar onakav kakav jesam i učim svakog dana“.

Promena životnog skripta zahteva vreme, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.

i2 portal

Ljubomora je vrsta straha, koji se javlja kada jedan od partnera proceni da postoji opasnost da osoba koju on/ona voli zavoli nekog trećeg.

To  je veoma složeno osećanje koje odaje nesigurnost i najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa po nekada tragičnim posledicama. Postoje razne vrste ljubomore: patološka, seksualna, racionalna, iracionalna, romantična ljubomora….

Kriza u braku zbog ljubomore – Šta je ljubomora?

Ljubomora je složena emocija koja obuhvata spektar osećanja kao što su: sumnja, bes, neprijateljsko ponašanje, strah i osećaj poniženja.

Ona pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Ljubomora se rađa u onom trenutku kada partner uoči pretnju od strane treće osobe. Najčešće se javlja  kada je jedan od partnera više otvoreniji  ili  sklon uspostavljanju kontakata sa drugim osobama, što kod drugog partnera može da se tumači drugačije i da izazove strah od gubitka partnera ili veze.

Ko više iskazuje ljubomoru, muškarci ili žene?

I muškarci i žene podjednako  osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo, dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.

Ljubomoran muškarac može da pokazuje jasne, ali i prikrivene znakove ljubomore. Mala doza ljubomore kod muškarca može se učiniti simpatičnom, ali ozbiljno ljubomoran muškarac vema lako može da se pretvori u nasilnika.

Ljubomora u braku je toksična emocija koja, ako se zanemari, može da uništi brak. Njeni uzroci mogu se potražiti još u ranom detinjstvu ili kao posledica negativnih iskustava iz prethodnih veza.

Kako prepoznati patološku ljubomoru?

Patološka ljubomora nije sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna. Osobe koje su patološki ljubomorne su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner vara. Najčešće za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a ni opravdane razloge, već se njihova ljubomora zasniva na pogrešnim uverenjima. Svoju brigu pravdaju preteranom ljubavlju prema partneru.

Ova vrsta ljubomore je zapravo psihološki poremećaj i pored opsesivnih misli koje se javljaju, uključuje i neke neprihvatljive i  prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost jedne veze.

Kriza u braku zbog ljubomore – Kako održati vezu ili brak?

U  vezi  je  neophodna  optimalna  distanca  između  partnera, kako bi svako imao prostor za svoja lična interesovanja. Ukoliko ovaj prostor ne postoji, većina veza i brakova veoma teško opstaje.

Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno je da oba partnera rade na njemu.

Prvi korak u rešavanju ovog problema je razgovor sa partnerom, jer se svaki uspešan odnos bazira na poverenju.

Osluškujte ga i pokušajte da saznate šta je podstaklo takvo osećanje kod nje/njega. Potrudite se da ga uverite da je vaša ljubav iznad svega i da ne postoji treća osoba koja bi mogla da je pokvari.

Ako ne možete sami da prevaziđete ljubomoru – potražite pomoć!

Ukoliko vam je potrebna pomoć, jer imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći.

Zanemarivanje problema i njegovo “stavljanje pod tepih” može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: opsesivne misli, kompulzivna ponašanja, problematična ponašanja u smislu proganjanja partnera… Ljubomora takođe utiče i na  svakodnevni život i sprečava normalno funkcionisanje.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Svako je makar jednom u životu osetiostrah, teskobu i nervozu. Ovaj zdrav nivo anksioznosti normalna je pojava prilikom životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Zapravo, ona nas pokreće da ispunimo zadate ciljeve.

Međutim, problem nastaje kada ovi simptomi postanu učestali i intenzivni da otežavaju normalno funkcionisanje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 301 milion ljudi širom sveta se suočava sa njima.

Da bi se rešili osećaja straha, teskobe i nervoze, jednostavne, ali efikasne tehnike su ključne za ponovno preuzimanje kontrole i negovanje osećaja smirenosti. Jedna takva metoda je pravilo 333. Evo šta o tome kažu stručnjaci iz psihološkog savetovališta SANA.

 Šta je pravilo 333 za anksioznost?

Pravilo 333 je tehnika koja na jednostavan, ali efikasan način pomaže da se oslobodite uznemirujućih misli tako što ćete pažnju preusmeriti na neposrednu okolinu. To je mindfulness praksa, tj. praksa svesne, usmerene pažnje koja angažuje vaša čula. Na taj način vam omogućava da se fokusirate na sadašnji trenutak i povratite osećaj smirenosti.

Prvi put je opisano pre 5 godina. Zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti vrlo brzo je postalo popularno u okviru tehnika za upravljanje anksioznošću.

Lepota pravila 333 leži u njegovoj svestranosti i pristupačnosti. Možete ga praktikovati bilo gde, u bilo koje vreme, što ga čini vrednim dodatkom vašoj veštini suočavanja. Redovna upotreba ove tehnike može vam pomoći da razvijete veću emocionalnu regulaciju i otpornost u suočavanju sa anksioznošću. Samim tim osnažiće vas da se lakše nosite sa izazovnim trenucima.

Kako funkcioniše pravilo 333 za anksioznost?

Kada počnete da osećate anksioznost, odvojite trenutak da zastanete i posmatrate svoju okolinu. Identifikujte tri predmeta. To može biti bilo šta, od drveta ispred vašeg prozora do predmeta koji se nalazi na vašem stolu. Fokusirajte se na detalje izdvojenih predmeta, kao što su njihove boje, oblici ili teksture.

Zatim, obratite pažnju na zvukove oko sebe. Pokušajte da identifikujete tri različita zvuka. Oni mogu uključivati zvuk rada računara, cvrkut ptica ili udaljenu buku saobraćaja. Analizirajte ove zvukove kako biste se distancirali od osećaja anksioznosti.

Na kraju, aktivirajte svoje čulo dodira pomeranjem tri dela tela. Možete mrdati prstima na nogama, okretati ramenima ili kucati prstima. Ova fizička interakcija pruža taktilnu distrakciju od anksioznosti.

Naučna osnova za pravilo 333 za anksioznost

Pravilo 333 za anksioznost je zasnovano na neuronauci. To znači da koristi moć senzornog angažovanja da prekine anksiozne nametljive misli i podstakne osećaj smirenosti.

Naime, anksioznost prati napad panike koji aktivira simpatički nervni sistem. Srce počinje brže da radi, disanje se skraćuje, a mozak pokreće „fight or flight“ reakciju. Pravilo 333 šalje mozgu signal da je okruženje bezbedno, jer se bavite mirnim, kontrolisanim opažanjem, a ne pretnjom.

Aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema smanjuje se intenzitet simptoma anksioznosti. Odnosno, usporava se rad srca i smiruje disanje. To prebacuje telo u „rest and digest“ režim.

Anksioznost se hrani mislima o budućim ili prošlim opasnostima, te preusmeravanjem pažnje kroz pravilo 333, fokusirate se na sadašnji trenutak. Ova praksa stvara mentalni prostor između vas i vaših okidača anksioznosti, omogućavajući vam da efikasnije reagujete na stresne situacije.

Uključivanje fizičkog pokreta dodatno poboljšava efikasnost metode. Pokretanje tela pomaže u oslobađanju napetosti mišića povezane sa anksioznošću, podstičući opuštanje i osećaj kontrole.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Ljubomora je složena emocija, koja uključuje stvarnu ili uočenu pretnju međuljudskim odnosima. Naime, u prirodi čoveka je da oseti ljubomoru kada uoči da je odnos do kog mu je stalo ugrožen. Obično je ona vezana za partnerske veze. Mada se može javiti i u porodičnim i prijateljskim odnosima.

U određenim granicama, smatra se normalnom pojavom. Međutim, kada dostigne ekstremne nivoe, te postane preterana, iracionalna i često neosnovana, reč je o patološkoj ljubomori.

Morbidna ili deluziona ljubomora, kako se još naziva, je ozbiljan psihološki poremećaj. Ne samo da može da naruši međuljudske odnose i dovede do rastanka, već utiče na svakodnevno funkcionisanje oba partnera.

Imajući ovo u vidu, iz psihološkog savetovališta Sana, za i2 portal vam otkrivamo kako na vreme da je prepoznate.

Zašto se javlja patološka ljubomora?

Različiti psihološki i socioekonomski faktori mogu doprineti patološkoj ljubomori.

Nisko samopouzdanje je jedan od vodećih. Osobe koje imaju ovaj problem često smatraju da nisu dostojne svog partnera. To može dovesti do problema u njihovom odnosu, uključujući i nezdravu ljubomoru.

Duboko usađena osećanja nesigurnosti mogu podstaći iracionalnu ljubomoru. Tome posebno doprinosi strah od napuštanja i nedostatak poverenja. Prethodna loša iskustva u vezi, takođe, mogu biti okidači problema. Osobe koje su ranije doživele izdaju ili neverstvo od strane partnera mogu stvoriti preosetljivost na uočene pretnje.

U uzročnike se svrstavaju i faktori ličnosti, tj. određene osobine ličnosti. U mnogim slučajevima to su društveni faktori. Naročito, kada partner provodi previše vremena sa prijateljima ili u druženju sa nekim ko predstavlja potencijalnu pretnju za vezu.

Patološka ljubomora se vezuje i za pojedine probleme sa mentalnim zdravljem. To su, pre svega, anksiozni poremećaji, granični poremećaj ličnosti, depresija. Zatim, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoja, šizofrenija.

Kako se ispoljava patološka ljubomora?

Opsesivne misli su karakteristični znak. Misli osobe su stalno zaokupljene sumnjom u neverstvo partnera. Zbog toga ona često proverava njegove aktivnosti kako bi pronašla dokaz da je laže. Neretko se javlja okrivljivanje partnera čak i kada ne postoji realna osnova za to.

Sumnjičavost se ponekad može ispoljiti kroz preterano zaštitički stav. Posledica toga jeste i kontrolisanje ponašanja, kao što je ograničavanje društvenih interakcija partnera.

Patološku ljubomoru karakterišu i intenzivna osećanja besa, izdaje ili tuge izazvana uočenim izdajama, koje ne moraju biti stvarne.

Ove simptome prati i fizički. Nemir, ubrzan rad srca i teškoće sa spavanjem – samo su neki od njih. Dok se u težim oblicima javljaju i agresivne reakcije, uključujući ne samo verbalno, već i fizičko zlostavljanje.

Kako se izboriti sa patološkom ljubomorom?

Patološka ljubomora je stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ipak, prvi korak mora biti prepoznavanje postojanja problema i želja da se reši.

Lečenje se u velikoj meri zasniva na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Ona pomaže da prepoznate negativne misli koje dovode do ljubomore.

Specifične tehnike koje mogu biti od pomoći jesu kognitivno restrukturiranje i kognitivno preoblikovanje. I jedna i druga uključuju promenu načina na koji gledate na situacije i odnose. Krajnji cilj jeste promena negativnih obrazaca u zdrave misli.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Da li poznajete par koji izgleda srećniji u odnosu na druge? Bez obzira da li je u pitanju način na koji gledaju jedan drugog, zajednični smeh ili diskretni dodiri rukom – gotovo je nemoguće ne primetiti ljubav koju gaje.

Mnogi su mišljenja da ovakav odnos postoji samo na početku veze. Odnosno, dok traje faza zaljubljenosti. To je velika greška, jer možete ga sresti i kod parova koji su dugo u braku.

Iako tajna srećne veze ne postoji, stručnjaci ističu da postoje određene navike koje održavaju odnos stabilnim i trajnim. Koje su najvažnije navike srećnih parova otkriva za i2 portal psihološko savetovalište Sana.

Važnost komunikacije u partnerskim odnosima

Iako je u užurbanom načinu života ponekad pronaći vreme za razgovor veoma teško, svesni smo da je komunikacija ključ zdravog odnosa. Međutim, morate znati da to nisu isključivo standardni razgovori o poslu, deci i porodičnim obavezama.

Srećni parovi redovno razgovaraju. Pri čemu na njihovom spisku nisu samo svakodnevne teme, već i one koje su odavno drugi parovi zaboravili. Na primer, teme o odmoru iz snova, ciljevima u životu, hobiju koji žele da započnu…

Da ove navike srećnih parova, zaista, imaju efekta potvrđuje i najnovije istraživanje. Sprovedena studija je pokazala da su srećniji oni parovi koji dele intimne detalje poput navedenih tema.

Još jedan važan aspekt komunikacije jeste očuvanje romanse. To lako možete postići slanjem poruke.

Većina nas šalje poruke svom partneru nekoliko puta dnevno, ali su one najčešće praktičnog ili informativnog karaktera. Zato stručnjaci savetuju da svoju prepisku povremeno „osvežite“ izjavom ljubavi ili sličnom ljubavnom porukom.

Spremni na kompromis

Svaki par se ponekad suoči sa neslaganjima. Bez obzira što su svađe među partnerima sasvim normalna pojava način na koje ih rešavaju razlikuje srećne od toksičnih veza.

Srećni parovi umeju da rešavaju konflikte na konstruktivan način. Oni ne napadaju jedno drugo lično, već se fokusiraju na problem i pokušavaju da ga reše zajedno. Umesto da ističu greške partnera i pronalaze zamerke i u trenucima ljutnje i nervoze odnose se sa poštovanjem prema njemu.

Spremnost na kompromis u konfliktu, takođe, spada u navike srećnih parova. Srećni parovi znaju kada i kako da popuste radi dobrobiti odnosa.

Kompromis nije znak slabosti, već pokazatelj zrelosti i sposobnosti da se održi ravnoteža u vezi.

Poštovanje partnera i pružanje podrške

Poštovanje je osnova svakog uspešnog odnosa. Srećni parovi poštuju razlike među sobom i ne pokušavaju da promene jedno drugo. Oni cene individualnost i različite interese partnera.

Ne treba zanemariti ni poštovanje vremena i prostora partnera. Upravo ovo uvažavanje doprinosi zdravom odnosu.

Srećni parovi su podrška jedno drugom u svim aspektima života. Bilo da se radi o karijeri, ličnim ciljevima ili hobijima uvek su oslonac svom partneru. Zajedno sa njim slave uspehe, dok u teškim trenucima pružaju utehu. Pri čemu podrška može biti emocionalna, ali i praktična, kao što je pomoć u rešavanju svakodnevnih obaveza.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Strah i anksioznost mogu biti normalne reakcije na specifične situacije i stresne događaje. Međutim, kada se oni javljaju učestalo i ekstremnog su intenziteta onda je reč o paničnom poremećaju.

Ljudi sa paničnim poremećajem mogu doživeti ove napade neočekivano i bez očiglednog razloga. Mada im može prethoditi neka vrsta pokretačkog događaja ili situacije.

Istraživanja Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pokazuju da se sa paničnim poremećajem suočava oko 2,7 odsto ljudi u svetu. Pri čemu oko 45 odsto njih doživljava simptome koji su klasifikovani kao „teški“.

Imajući ovo u vidu, iz  psihološkog savetovališta Sana nam otkrivaju sve što treba da znamo o paničnom poremećaju.

Zašto se javlja panični poremećaj?

Panični poremećaj nema jedan specifičan uzrok. Zbog toga stručnjaci smatraju da je rezultat kombinacije različitih ekoloških, bioloških i psiholoških faktora.

Genetika ima važnu ulogu, te se skup tendencija za anksioznost može naslediti. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je već u porodici registrovan neki anksiozni poremećaj.

Starost i pol, takođe, mogu biti faktori rizika. Panični poremećaj se obično razvija između 18. i 35. godine života. Dva puta više je zastupljeniji kod žena nego kod muškaraca.

Ipak, glavni uzročnik jeste doživljena trauma. Stresni događaji, poput gubitka bliske osobe, gubitka posla, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, stvaraju pogodne uslove za razvoj ovog problema.

U pokretače se svrstava i sam način razmišljanja. Paničnom poremećaju su skloniji ljudi koji su preosetljivi na fizičke simptome ili imaju tendenciju ka negativnom tumačenju telesnih signala. Mada ne treba zameriti ni biološke promene. Odnosno, disbalans hemijskih supstanci u mozgu. Naročito, serotonina i norepinefrina.

Koji su simptomi paničnog poremećaja?

Iako panični poremećaj može da se pojavi u bilo kom trenutku života, simptomi najčešće počinju tokom kasne adolescencije ili ranog odraslog doba. Karakteriše ih intenzivan osećaj straha ili preplavljujuće nelagodnosti.

Ispoljava se nizom simptoma. Najčešće su to lupanje srca ili ubrzan rad srca, kratak dah, bol u grudima i osećaj gušenja. Prate ih znojenje, drhtanje, vrtoglavice, nesvestice, mučnine.

Ono što je specifično jeste da simptomi brzo dostižu vrhunac. Obično za 10 minuta. Zato mnoge osobe sa paničnim poremećajem razvijaju anticipatornu anksioznost, stalno se brinući o mogućnosti ponovnog napada. Samim tim nastoje da izbegnu određene situacije i događaje koji mogu biti okidači za simptome.

Kod nekih je čak prisutna depersonalizacija ili derealizacija, tj. osećaj odvojenosti od sopstvenog tela ili osećaj nestvarnosti.

Kako se osloboditi paničnog poremećaja?

Panični poremećaj, kao i drugi anksiozni poremećaji, leči se adekvatnom psihoterapijom.

Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći ljudima sa paničnim poremećajem da nauče nove načine razmišljanja i reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost. Istovremeno im pomaže da identifikuju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih realističnijim mislima.

Psihodinamička psihoterapija fokusirana na paniku ima za cilj da otkrije osnovne konflikte i iskustva koja su možda uticala na razvoj panike i anksioznosti kod osobe, dok terapija izloženosti obuhvata progresivno izlaganje objektu i situacijama koje izazivaju napad panike, uz praktikovanje tehnika opuštanja.

i2 portal / Psihološko savetovalište Sana