Kriticizam

Kritikovanje partnera razlikuje se od upućivanja kritike ponašanju. Upućivanje kritike obično se percipira kao napad na ličnost, na bazične vrednosti osobe, čime se ne razdvajaju pozitivne karakteristike partnera od samog činjenja koje može biti loše. Razlika između žalbe na određeno ponašanje i kritike je evidentna i ogleda se u sledećem:

Žalba: “Ja sam se osećao zaista zabrinuto nakon što se nisi javila na poziv. Mislio sam da je dogovor bio da se javljamo kada kasnimo.“

Kritika: “Ti nikada ne misliš kako tvoje ponašanje utiče na druge, nikada nije važno kako se ja osećam, ti misliš samo na sebe!”

U prvom primeru rečenica počinje sa “Ja”, zatim sledi kratak opis osećanja i poziv na zajednički dogovor. U drugom primeru rečenica počinje sa “Ti”, čime se implicitno upućuje kritika i druga strana se priprema na odbranu, te je i sam proces aktivnog slušanja ometen. Pervazivnost kriticizma može dovesti do povlačenja partnera, do straha i anksioznosti od ispoljavanja svojih misli i osećanja. Partner može imati osećaj odbačenosti, povređenosti, zatvaranja u sebe. Antidot kriticizmu je nežniji početak, korišćenje “Ja” rečenica, izbegavanje optuživanja partnera. Kada se razgovor započne sa isticanjem kako se osoba oseća, otvara se put iskazivanja sopstvenih potreba i traženja da se zadovolje. Nema krivice, optuživanja, niti ulaska u raspravu.

Prezir

Kada postoji prezir, komunikacija se odvija na maliciozan način, ponašanje prema partneru je bez poštovanja, sarkastično, ismevajuće, često je uključena i neverbalna komunikacija kao što je prevrtanje očima, uzdisanje i slično. Ispoljavanje prezira kod partnera izaziva osećaj bezvrednosti. U odnosu na kriticizam, prezir predstavlja atak na ličnost iz pozicije superiornosti, kroz potpuno obezvređivanje partnera. Prezir se hrani negativnim mislima o partneru. Predstavlja najveći prediktor razvoda braka. Antidot preziru je građenje kulture poštovanja i vrednovanja partnera. Prezir se ispoljava iz pozicije moralne superiornosti, destruktivan je i poražavajuć za odnos. Kada se kaže građenje kulture poštovanja i cenjenja partnera, misli se na svakodnevnu komunikaciju i celokupni odnos među partnerima. Dakle, na svakodnevnom nivou, zahvalnost, poštovanje, komplimenti, privrženost, formiraju pozitivnu perspektivu partnerstva.

Defanzivnost

Defanzivnost se obično pojavljuje kao odgovor na kriticizam. Napad ili kritika izazivaju potrebu za odbranom, iz čega napadnuta osoba napušta poziciju sopstvene odgovornosti, ulazi u odbranu ili zauzima poziciju žrtve (pasivnija, ali moralno superiornija pozicija koja je dovodi u disbalans sa partnerom i pravi distancu). Ulazak u defanzivnost nije uspešna strategija, dovodi do toga da partner uvidi da nam nije stalo do njegovih zahteva, da nema preuzimanja odgovornosti. Antidot defanzivnosti je preuzimanje sopstvene odgovornosti. Defanzivnost je definisana kao forma samozaštite kroz pravdoljubivu ogorčenost ili pozicioniranje u ulogu žrtve, sa ciljem da se odbije opaženni napad. Mnogi ljudi postaju defanzivni kada su kritikovani, ali je problem to što defanzivnost nikada ne razrešava problem. To je zapravo način optuživanja partnera, problem nisam ja, već ti. Na ovaj način izbegava se realan put ka rešenju, koji kaže: “Problem je problem, nije osoba problem”, uskraćuje se zajednički napor ka timskom rešenju. Prihvatanje odgovornosti, bar za deo konflikta, doprinosi timskom pristupu problemu. Rizik od eskalacije se umanjuje, kompromis postaje mnogo pristupačniji.

Povlačenje-uzdizanje zida

Povlačenje u sebe, podizanje zida u komunikaciji, odvija se bešumnim izlaskom iz odnosa, kada jedan od partnera prosto ignoriše drugoga, ćuti, ne odgovara na pitanja, bavi se nekim drugim aktivnostima (gleda u telefon ili televizor, napušta zajednički prostor). Povlačenje dolazi posle niza intenzivnih, prethodno navedenih prepreka, razarača partnerstva. Konfrontacija postaje previše iscrpljujuća i od odnosa se lagano odustaje. Povlačenje u sebe se pretvara u vrstu odbrambenog mehanizma koji se koristi kao zaštita od rasprava, a kada se jednom usvoji, izlazak iz te zone je vrlo težak i onemogućava uključivanje u diskusiju na racionalan način. Ukoliko osoba oseti da ulazi u fazu podizanja zida, korisno je da pita partnera da naprave pauzu, da se diskusija odloži. Šetnja od pola sata ili bilo kakvo vreme za sebe mogu biti značajno od pomoći da se prevaziđe osećaj preplavljenosti. Antidot uzdizanju zida je psihološko samoumirivanje. Studije pokazuju da su parovi, koji su uspevali da prekinu svađu nakon 15 minuta, odlazili i bavili se nekom individualnom aktivnošću narednih pola sata, bili mirniji na fizičkom nivou, a takođe su bili i spremniji za razgovor, interakcija im je bila produktivnija i pozitivnija. Svaki od partnera je u toku tih pola sata uspevao da umiri sebe i kada su procenili da su dovoljno smireni, mogli su da se vrate razgovoru na racionalan način, spoštovanjem prema partneru. Osobe koje nisu u stanju da naprave pauzu kako bi prekinule diskusiju, često ulaze u reakcije bori se ili beži, povlačenje u sebe ili eksploziju na partnera. Pauza mora trajati minimum 20 minuta, koliko je telu potrebno da se umiri . Veoma je važno da se u period pauze ne hrane misli kao što su:” Ne moram ovo više da trpim, zašto me uvek napada” i slično. Aktivnost ima dva zadatka: distrakciju i umirenje (čitanje, vežba, šetnja).

i2 portal / Mr Anđelka Jelčić, dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut; Vaš psiholog tim

Autorka donosi trinaest originalnih, ručno izrađenih printova nastalih iz kadrova kultnog filma „Prezir” Žan – Lika Godara (1930 – 2022) iz 1963. godine. Ovaj projekat realizovan je uz podršku Brižit Bardo, francuskog „Studio Kanala” i režisera Godara, otvarajući novo viđenje ovog filmskog klasika kroz umetničku intervenciju.

U saradnji sa galerijom „The Horse” iz Dablina, izložba povezuje irsku, francusku i srpsku kulturnu scenu. To je prilika da zainteresuje međunarodnu publiku koja će posetiti 13. Beogradski irski festival (BIF) koji je sa beogradskom galerijom „Monolog” organizator postavke. Na otvaranju  izložbe biće i osnivač i direktor Beogradskog irskog festivala Jaš Kaminski.

Džin Karen je jedna od retkih umetnica u svetu koja i dalje koristi specifičnu tehniku prenosa boje i jedina koja je ovu gotovo zaboravljenu metodu postavila u osnovu svog rada. Njena reinterpretacija ključnih scena iz filma „Prezir” otvara novi pogled na ovo delo koje je promenilo estetiku kinematografije. Žan -Lik i njegov snimatelj tada su prvi put spojili tehnikolor i sinemaskop  format što je prema mišljenju mnogih redefinisalo vizuelni jezik filma, koji je postao prepoznatljivo obeležje francuskog „Novog talasa”.

Direktor fotografije u filmu, Raul Kotar, korišćenjem vibrantnih boja, posebno crvene, plave i bele, uticao je na simbioličku slojevitost filma.

Ostvarenje „Prezir” poznato po svojoj umetničkoj slobodi, senzualnosti i autonomiji izraza, često se opisuje kao prvo postmoderno filmsko delo.

Na prvi pogled, ovaj film ostavlja utisak vizuelne redukcije, ali ispod tog minimalizma krije bogate slojeve referenci na klasičnu i savremenu umetnost svog vremena. U tom kontekstu, Brižit Bardo nije samo simbol lepote, već figura sa jasnim autorskim prisustvom i kontrolom nad sopstvenim prikazom. Zanimljivo je da je prvi put ova diva, dala dozvolu da se njeni aktovi prikažu na ovakav način, ekskluzivno za ovu postavku.

Džin Karen ovim radovima omogućava publici da „Prezir” sagleda iz jedne veoma savremene perspektive. Kadrove koji su nekada bili trenuci na bioskopskom platnu, Karen dekonstruiše i ponovo oblikuje na papiru. Na taj način, osim što neguje nasleđe, koje je film „Prezir” ostavio, ona otvara i novi pogled na lik i delo slavne Brižit Bardo (91) koja je posvećena borbi za prava životinja. O velikom broju njih brine, sa svojim suprugom, na njihovom imanju u Francuskoj. Izložba će trajati do 5. aprila.

U nastavku aktivnosti, u subotu, 8. marta, u 11 časova u galeriji „Monolog” biće upriličen razgovor sa autorkom Džin Karen i kustosom izložbe Nikolasom O`Nilom.

U okviru BIF-a i uz podršku Francuskog instituta za kulturu, publika će 13. marta, od 20.30 časova, moći da pogleda film „Prezir” u Jugoslovenskoj kinoteci.

i2 portal / Politika