Njene sagovornice bile su ambasadorka Kanade Mišel Kameron, pravnica Katarina Kresal iz međunarodne kancelarije Andersen Global, ambasadorka Švajcarske An Lugon-Mulen, regionalna direktorka  kompanije Mastercard Jelena Sretenović i direktorka komunikacija WWF Adria Aleksandra Ugarković.

Janković je ocenila da je važno to što se na Kopaonik biznis forumu svake godine govori o važnim društvenim temama koje se, pored ekonomije, tiču dostizanja pune rodne ali i svake druge ravnopravnosti. Klimatske promene nisu rodno neutralne. Iako pogađaju čitavo čovečanstvo, žene i devojčice pogotovo iz marginalizovanih zajednica snose veće posledice tih promena, rekla je poverenica. Ona je istakla da žene čine 80% raseljenih zbog klimatskih promena, suočavaju se sa većim rizikom od nasilja ali i sa ozbiljnim ekonomskim posledicama, budući da čine većinu stanovništva u svetu koje živi sa manje od jednog dolara dnevno, dok istovremeno imaju i za 25%  veću verovatnoću da se nađu u siromaštvu.

Učesnice panela iznele su svoje uvide i podelile iskustva iz prakse koja pokazuju da zemlje sa većim udelom žena u parlamentima donose efikasnije klimatske politike i strožije zakone, a da su kompanije sa većim brojem žena na rukovodećim pozicijama aktivnije u sprovođenju ekološki odgovornih praksi. Stoga je neophodno kreirati zdravo i podsticajno okruženje koje će omogućiti ženama da budu deo rešenja, a ne samo žrtve klimatskih promena.

i2 portal

„U pitanju je isti životni događaj (trudnoća i porođaj) zbog čega ne treba da postoji razlika u pravima žena u potpuno uporedivim okolnostima. Takođe, na ovaj način se destimuliše i slabi žensko preduzetništvo, samozapošljavanje i otežava položaj na tržištu rada tokom veoma zahtevnog i osetljivog perioda života. Poverenica je naglasila da žene ne treba da imaju različit tretman tokom trudnoće i porođaja u zavisnosti od vrste radnog angažovanja, odnosno ne bi trebalo da propisi favorizuju samo jedan oblik radnog angažovanja, i to radni odnos kod poslodavca u odnosu na druge oblike radnog angažovanja (rad van radnog odnosa, samozapošljavanje, preduzetništvo)“, stoji u saopštenju Poverenice.

Analizom propisa i prakse Poverenika, uočeno je da žene preduzetnice i žene koje su angažovane po osnovu različitih vrsta ugovora van radnog odnosa primaju naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta koje ne obuhvataju plaćanje poreza i doprinosa, dok kada je u pitanju zaposlena žena kod poslodavca njoj se, od strane države, pored naknade zarade uplaćuju i ovi porezi i doprinosi. Pored toga, ženama koje rade po osnovu ugovora van radnog odnosa aktuelno zakonodavstvo ne garantuje ista prava kao zaposlenim ženama kod poslodavca, nemaju zaštitu od prekovremenog, noćnog rada, na preraspodelu rada, na odmor, bolovanje i sl, iako bi prema Ustavu Republike Srbije i ratifikovanim konvencijama trebalo da imaju.

Ove izmene zahtevaju usklađivanje više zakona, uključujući Zakon o radu, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o zdravstevnom osiguranju, Zakon o privrednim društvima i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, zbog čega su inicijative upućene ministarstvima u čijoj nadležnosti je predlaganje ovih propisa, zaključuje poverenica.

i2 portal