Bitna tačka kod partnerskog OKP-a je to da on nije uzrokovan samom vezom, već mislima koje proističu iz određenih uverenja o vezi i partneru, kao i značajem i značenjem koji se njima pridaje. Očekivano je da svakom od nas povremeno ovakve misli prolaze kroz glavu. Međutim, kada im pridamo veliki značaj i kada im dopustimo da nas iznova i iznova preplavljuju i utiču na naše ponašanje, one postaju opsesivne.

Kod partnerskog OKP-a, opsesivne misli se najčešće sreću u obliku sledećih pitanja:

• ,,Šta ako zapravo ne volim svog partnera dovoljno? Kako da znam da ga volim koliko treba?’’
• ,,Šta ako mene partner ne voli dovoljno? Šta ako mu/joj nisam privlačan/-na?’’
• ,,Šta ako naša veza nema budućnost, da li je bolje da što pre raskinem?’’
• ,,Šta ako bih kvalitetniju vezu imao/-la sa nekom drugom osobom?’’
• ,,Šta ako nikad ne prestanem da preispitujem prošlost/ izgled/ inteligenciju/ ponašanje svog partnera?’’

Druga bitna stavka u razvijanju i održavanju partnerskog OKP-a su kompulzije. Kompulzije se odnose na svaku radnju koju osoba preduzima sa ciljem da snizi nivo anksioznosti, a čiji efekat je samo trenutni. Dugoročno gledano, one podržavaju i ,,hrane’’ OKP.

U slučaju partnerskog OKP-a, najčešći oblici kompulzivnog ponašanja su:

• Traženje razuveravanja za negativne pretpostavke od partnera i drugih osoba koje su upoznate sa detaljima veze;
• Kompulzivno iščitavanje članaka i literature na temu šta podrazumeva uspešna veza;
• Ruminacija o svim detaljima veze – nikad ništa nije dovoljno dobro
• Mentalna provera, odnosno preispitivanje sopstvenih emocija;
• Kompulzivno poveravanje bliskim osobama;
• Izbegavanje situacija za koje se procenjuje da bi mogle da budu okidač za opsesivne misli – na primer, izbegavanje razgovora sa prijateljima o njihovim vezama (jer bi bile okidač za poređenje), diskusije na temu seksa sa partnerom (jer bi bile okidač za preispitivanje njegove/njene ličnosti i prošlosti), gledanje filmova u kojima su partnerski odnosi idealizovani, i slično.

Možda će Vas ljudi iz okruženja nekad okarakterisati kao ljubomornu osobu kada dozvolite da Vas partnerski OKP preplavi – na primer, ukoliko Vas uznemirava opsesivna slika Vašeg partnera sa nekom drugom osobom i to podelite sa njim ili nekim drugim. Međutim, nije ljubomora ono što Vas nagoni ka takvom načinu razmišljanja, i propratnom traženju razuveravanja, već unutrašnji osećaj, odnosno partnerski OKP koji Vas konstantno uverava da u vašoj vezi nije sve onako kako bi trebalo da bude. Ljubomora, s druge strane, podrazumeva postojanje realnog okidača – recimo flertovanje partnera sa drugom osobom

Slično, iracionalan strah od toga da veza u kojoj ste nema budućnost može od strane okruženja biti protumačen kao traženje izgovora za raskid. Međutim, potpuno je suprotno – na taj način ne tražite izgovor za raskid, već razuveravanja da Vaš partnerski OKP ,,nije u pravu’’ i da treba da budete sa osobom koju volite.

,,Da li treba da raskinem?’’

Ovo je veoma često pitanje koje partnerski OKP nameće. U ovom slučaju, potrebu za raskidom treba posmatrati samo kao trenutni impuls koji je prouzrokovan opsesivnim mislima da veza nije dovoljno dobra, da partner ima previše mana, da osećanja nisu iskrena i obostrana (za šta ne postoje realni dokazi!). Treba, takođe, imati u vidu i to da je jedna od tipičnih grešaka u razmišljanju za partnerski OKP selektivna pažnja – fokus je isključivo na partnerovim manama i nedostacima veze, dok se pozitivne strane zanemaruju, negiraju, pripisuju slučajnostima i redovno su praćene ,,šta ako’’ pitanjima.

Do raskida može dovesti i izražena netolerancija na neizvesnost (a veza sama po sebi podrazumeva neizvesnost, i potrebno je pomiriti se sa tom činjenicom). Osoba nakon detaljne analize odlučuje da je najbolje da preduzme taj korak kako bi sprečila veću katastrofu, na primer to da ona bude povređena od strane svog partnera što će za nju biti nepodnošljivo, ili da ona povredi partnera ukoliko shvati da njena osećanja zaista nisu iskrena.

Ovo pitanje može dobiti i formu ,,Da li treba da raskinem s obzirom na to da mi veza u kojoj sam izaziva visok nivo anksioznosti i opsesivne misli?’’. Ukoliko su odgovori na sledeća pitanja: ,,Da li bi povišena anksioznost postojala i u vezi sa nekom drugom osobom/ da li ste uočavali obrasce opsesivnog ponašanja i u drugim segmentima života ili ranijim vezama/ da li smatrate da bi veza bila stabilna kada bi Vaša anksioznost bila eliminisana?’’ potvrdni, jasno je da bi adekvatnije rešenje od raskida bio rad na prevazilaženju povišene anksioznosti i partnerskog OKP-a.

Raskid bi, u ovim slučajevima, bio i vid izbegavanja koje podržava partnerski OKP, i ukoliko bi osoba podlegla svojim impulsima i dozvolila im da budu jači od racionalnog dela ličnosti, moglo bi se reći da je postala ,,rob’’ svog OKP-a.

Ukoliko svoje opsesivne misli posmatrate kao istinite, očekivano je da ,,upadnete u začarani krug’’ prethodno navedenih kompulzija. Nije isključeno da do tada stabilan partnerski odnos zapadne u krizu. To je čak i očekivano ukoliko postanete previše kritični prema partneru, ukoliko mu stalno govorite da niste sigurni u svoja ili njegova osećanja, da mislite da je vaša veza lošija od drugih, da mislite da bi Vam neko drugi više odgovarao. Dakle, do krize dolazi pod uticajem disfunkcionalnog misaonog toka, a ne odnosa samog po sebi.

S druge strane, kada pitanja koja Vam se javljaju na temu kvaliteta veze prihvatite kao oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja i povišene anksioznosti, umesto kao činjenice, lakše ćete se distancirati od njih i moći ćete da radite na njihovom prevazilaženju. To nikako ne znači da treba da budete u vezi za koju postoje realni dokazi da je ugrožavajuća za Vas i da to pripisujete sebi, već da objektivno sagledate činjenice. U tome Vam može pomoći da se zapitate: ,,Koliko se ono što želim razlikuje od onoga što imam sa svojim partnerom?’’.

Za rad na prevazilaženju ovog problema značajna je uloga bliskih osoba, i posebno partnera. Pre svega je bitno da i on sam bude upoznat sa time šta je partnerski OKP i da razume Vaše stanje, zatim da bude svestan da je razuveravanje kontraproduktivno, i u krajnjem da bude podrška ukoliko na prevazilaženju problema radite uz pomoć psihoterapeuta.

Kognitivno-bihejvioralna terapija podrazumeva rad kako na modifikaciji misaonog procesa u pravcu racionalizacije (kognitivni deo), tako i na prevazilaženju kompulzija (bihejvioralni deo), te se i pokazuje kao najefikasniji pristup u prevazilaženju partnerskog OKP-a.

i2 portal / Mr Anđela Zlatković, dipl.defektolog-specijalni pedagog, Vaš psiholog tim

Mr Anđelka Jelčić, iz savetovališta Vaš psiholog, govori za i2 portal kako da imamo zdravije partnerske odnose, uz manje besa i ljutnje.

Razlika između ljutnje, hostilnosti i agresije

Ljutnja je prirodna, negativna emocija. Služi zaštiti ličnosti, ali bi većina ljudi radije odabrala da ne oseća ljutnju.

Hostilnost je pervazivan stav koji predviđa da će drugi ljudi reagovati agresivno i time opravdava da se agresija vrši ka drugim ljudima. Ovo je odlika hronično ljutih osoba, koje svet tumače kao neprijateljsko mesto, ignorišući svoj doprinos situaciji u kojoj se nalaze. Tuđe postupke tumače kao namerne i nepravedne.

Agresija je bilo koje ponašanje koje je usmereno ka drugoj osobi, a kojim se čini šteta. Postoji širok spektar agresivnih ponašanja koja mogu obuhvatati guranje ali i takozvane pasivno- agresivne načine, kao što su manipulacija, sarkazam, kontrolisanje, vređanje.

Saveti za prevazilaženje ljutnje i sprečavanje besa u partnerskim odnosima

1. Preispitajte svoje misli

Kako je emocionalna reakcija na situaciju uslovljena načinom na koji tumačimo situaciju, preispitivanje misli koje imamo, može pomoći da uvidimo da li je procena situacije u kojoj se nalazimo realna ili ne. Kako to da uradite?

Preispitajte nerealna očekivanja od partnera – ukoliko u određenoj situaciji od partnera ne dobijate ono što je vaša potreba, napravite procenu da li su vaša očekivanja realna u datoj situaciji.

Preispitajte greške u određivanju sopstvene odgovornosti – kada smo ljuti, skloni smo izbegavanju sopstvene odgovornosti. U partnerskom odnosu komunikacija je uvek emocionalno obojena. Posmatranjem partnera kroz pitanje Šta je ova osoba još osim što je (ljuta, bezobrazna…), pokušajte da razdvojite šta je deo ljutnje koji ne prepoznajete u sebi već je vezujete za partnera.

Greške u tumačenju partnera (etiketiranje tokom ljutnje) – ponašanja partnera se tumače kao deo njegove ličnosti (on je takav tip osobe), pre nego posmatranje šire slike i identifikovanje konteksta, situacije koja je možda uticala na ponašanje partnera. Korisno je postaviti sebi pitanje Šta je moj udeo, moja odgovornost u ovoj situaciji.

Budite svesni svojih osećanja – tokom ljutnje, obično se izgubi kontakt sa osećanjima koja se nalaze ispod te ljutnje, sve dok ne dosegnu tačku ključanja i uđu u bes. Prepoznavanje sopstvenih osećanja, čak i malog stepena iziritiranosti nekom temom, trebalo bi da se odvija paralelno sa kontrolom ponašanja i ispoljavanja besa.

Emocionalno rezonovanje – kao što greške u mišljenju mogu izazvati negativne emocije, negativne emocije mogu voditi ka greškama u mišljenju. Emocionalno rezonovanje dešava se kada se emocije poistovete sa realnošću. Na primer: Situacija je beznadežna – zaključak koji se donosi samo zato što se osoba tako oseća.

Preuzeti odgovornost za sopstvena osećanja – zaboravite na rečenice Ti činiš da se ja osećam ljuto, tužno… Daleko je iskrenije reći: Ja činim samog sebe ljutim. Fokus na sebe, umesto na druge, omogućava povratak kontrole nad sopstvenim emocijama i ponašanjima. Optuživanje drugih za emocionalno stanje u kom se nalazite, jednako je predavanju kontrole drugima.

Ne pokušavajte da kontrolišete druge osobe – ljutnja je obično povezana sa pokušajima da se uspostavi kontrola nad drugom osobom, da se ponaša ili da govori na željeni način. Učite da ostavite odgovornost drugima za njihove postupke. Radije se fokusirajte na kontrolisanje sebe.

Ne etiketirajte druge i ne procenjujte njihovu ličnost – umesto toga trudite se da reagujete na osnovu onoga što su vaši principi i vaša uverenja. Korisno je imati uverenja kojih ćete se setiti u komunikaciji kao što su: ne čini loše drugima, budi dobronameran, budi pošten, iskren, veran.

Primetite rane znake rastuće ljutnje – osobe koje brzo “planu”, obično ne primećuju rane znake ljutnje jer ih ni ne traže. Većina ljudi, pre nego što planu, pokazuju znake kao što su ugriz za usnu, okretanje očima, lomljenje prstiju, škriputanje zubima, cupkanje nogom. Kada primetite ovakve znake, dajete sebi priliku da reagujete, da umirite svoje telo, osećanja i misli. Brojanje do 10 odlaže mogućnost da kažete nešto nepromišljeno. Čak i kada ste sigurni šta ćete reći, izbrojte do 10 ili do 100. To će vam omogućiti da se odvojite od ljutnje.

Razmotrite dobiti opraštanja – opraštanje se, najuže definisano, može posmatrati i kao unutrašnji proces otpuštanja negativnih emocija kao što su ljutnja i tuga. Prvi korak je razmotriti šta nas drži vezane za negativne emocije. Obično su razlozi zašto se držimo za negativne emocije vezani za nas same, odnosno imamo neke dobiti od toga (distanca, slika o sebi). Nespremnost za opraštanje i ljutnja povezuju nas za osobu kroz negativne emocije i negativnu sliku o drugoj osobi. Opraštanje uvek započinje odlukom da se oprosti i dobiti su uvek veće za osobu koja oprašta nego za onoga kome treba oprostiti.

2. Razmislite o promeni ponašanja

Nekoliko strategija utvrđeno je kao efikasan način da se unaprede bliski partnerski odnosi.

Proaktivno vs. reaktivno ponašanje – agresivno ponašanje je reaktivno. Proaktivno ponašanje podrazumeva promišljanje o sebi, svojim stavovima, vrednostima i osećanjima, a zatim reagovanje ka drugima.

Ljutnja se nekada gradi tako što postoji doživljaj nanete nepravde ili povrede od bliske osobe, a to je nešto o čemu osoba ne govori sa svojim partnerom. Potiskivanje ove ljutnje dovodi do agresije ili besa. Uvid u sopstvena osećanja i razmatranje tuđih osećanja i prava, dopuštanje sebi da se ljutnja otpusti i razreši, put je preuzimanja kontrole i odgovornosti prema sebi i drugima, kao i put traženja za sebe.

Naučite da slušate – dobre komunikacione veštine podrazumevaju 90% slušanja. Ne možemo i pričati i slušati u isto vreme, takođe ne slušamo kada se pripremamo šta ćemo sledeće reći.

Izbegavajte pitanja “Zašto?” – ovakva pitanja ljudi obično shvataju kao optuživanje. Samo pitanje zašto ne daje nikakav odgovor, do zato. Umesto toga, mnogo je bolje pitati kako se nešto dogodilo, što druga osoba tumači kao poziv na dalju komunikaciju i zainteresovanost.

Izbegavajte rečenice koje počinju sa Ti – ovakve rečenice se takođe tumače kao optuživanje. Umesto toga, započnite rečenicu sa Ja se osećam… kada ti…

Izbegavajte unošenje prošlosti – ostanite u ovde i sada.

Prihvatite kritiku – nemojte se opirati kritici koja vam je upućena, probajte da je prihvatite i da se povežete sa osećanjem prijatnosti koja se javlja kada je kritika istinita, to je put promene.

3. Budite svesni neverbalne komunikacije odnosno govora tela

Razmotrite kako održavate kontakt očima, direktan kontakt očima je poželjan, međutim, tokom ljutnje, može delovati kao prodiranje u partnerov prostor, težnja da se partner kontroliše, pritiska.

Probajte da koristite osmeh, to će automatski umanjiti ljutnju i učiniti da partner delujete manje agresivno.

Vodite brigu o tonu koji koristite, kao i o načinu na koji izgovarate reči (da li ste sarkastični, da li težite da glasnom pričom kontrolišete partnera, da li možete da usporite govor i govorite tiše.

Minimizirajte pokrete rukama, mahanje, upiranje prstom, dodirivanje partnera, kako se to može protumačiti kao agresija.

Uzmite pauzu, razdvojjite se od partnera dok se ne “ohladite”. Nekada se problem ne može razrešiti kada smo previše pod emocijama i rizikujemo da nanesemo povredu odnosu ili voljenoj osobi.

Vežbajte kominikacijske veštine na dnevnoj osnovi.

Kako partner može dati svoj doprinos promeni

Ukoliko često ispoljavate ljutnju koja se negativno odražava na vaš partnerski odnos, napravite alijansu sa partnerom, kako bi zajedno radili na problemu. Partner može voditi dnevnik sa stavkama koje se nalaze ispod, a onda zakažite razgovor, kako bi na nedeljnom nivou prošli zajedno sve stavke vezane za ispoljavanje ljutnje. Ovo vam može pomoći u zbližavanju, razvoju empatije, boljem shvatanju partnerovih osećanja, što će se sve odraziti i na lične reakcije. Partner vam je u ovoj priči ogledalo reakcija koje ne možete videti sami.

Svest o tome kako se partner izložen ispoljavanju ljutnje drugog partnera oseća-dnevnik

Partnerove akcije

Lica ljutnje

1. Pasivna agresija
2. Hladna ljutnja (odlazi od mene)
3. Sarkazam (povređujuće šale)
4. Hostilnost (nestrpljenje, grubost)
5. Agresija:
-verbalna (nazivanje uvredljivim imenima)
-fizička (uključujući i sputavanje kretanja i guranje)

Ton

1. Vikanje
2. Tišina
3. Prekidanje
4. Oštar, osuđujuć govor

Govor tela

1. Ekspresija lica
2. Kontakt očima (fiksirajuć, izbegavanje kontakta očima)
3. Fizička bliskost (unosi se u lice)
4. Agresivni gestovi (upiranje prstom, previše mahanja rukama)
5. Nepoželjno dodirivanje

Prisutne misli

1. Misli koje umanjuju samopouzdanje i osećaj kontrole
2. Misli koje racionalizuju, opravdavaju partnerovu ljutnju
3. Misli koje umanjuju značaj vašeg mišljenja

Prisutne emocije (kako se osećam)

1. Anksioznost
2. Krivica
3. Ljutnja
4. Strah

Prisutne akcije (šta radim)

1. Izbegavanje komunikacije
2. Detektovanje pogrešnog i ispravnog ponašanja
3. Umanjivanje sopstvene vrednosti
4. Ponašanja koja vas dovode u opasnost

i2 portal / Vaš psiholog