Najuži krug i razgovori s finalistima biće objavljeni 16. januara, a žiri će saopštiti ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 27. januara 2025.

U NIN-u su romane naveli po redosledu pristizanja u redakciju, a ovo su naslovi:

1. “Pet debelih pesnika” – Predrag Đurić „Raštan izdavaštvo“

Znalci napominju da je omaž ispuštenoj generaciji mladih s kraja XX veka, ali i knjiga o Vojvodini, o vekovima rasturanim krhotinama tog posebnog i neponovljivog kulturnog prostora, njenim dubokim slojevima i brazdama koji se danas jedva naziru, kao bore za koje se veruje da su oduvek na licu.

2. “Kotao“ – Jovica Aćin „Laguna“

Slovi za intrigantan, zanosan psihotriler u kome zavodljivo iznošenje podataka i priča koja slavi život i ljubav doživljavaju vrhunac u šokantnom obrtu. U središtu priče je, između ostalog, Italijan Gambero Rosi, koji sada živi u Srbiji. Nekada je pomno istraživao život velikog Fridriha Ničea, naročito njegov kratki i zagonetni odlazak u Mesinu na Siciliji. Gambero će pritom upoznati i svoju buduću suprugu, koja je skupljala podatke o Servantesu. Međutim, kako se činjenice budu nakupljale, tako će se pojaviti tragovi koji vode do zločina…

3. “Duž oštrog noža leti ptica” – Tanja Stupar Trifunović „Laguna“

Znalci napominju da je uzbudljivo kad pesnikinja napiše roman, a NIN-ov laureat Stevo Grabovac kaže: ”Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude. Tu su i prve nesigurne ljubavi, tu su i prva iskušenja i prvi tereti ženskosti, nametnuti u divljim i podmuklim etapama vremena u kojima muškarci pišu istoriju. A ova nepoznata i nevidljiva istorija, važnija od one koju ćemo učiti kasnije u školskim klupama, ispisana je iskreno i čisto, uvjerljivo i potresno, baš onako kakav i sam život jeste.“

4. “Lutam sad mrtav svetom” – Borivoj Gerzić „Rende Books“, Beograd

“Ali neko dugme postoji, neki navoj, mehanizam, tamo gde je sve započelo, to s ljudima i njihovim sudbinama, a da nije materica. Ili ne. Pretpostavimo da postoji. Navoj, ne materica. Božanska materica. Nešto slično, nesaznatljivo a postojano. Da nam pomuti ovo malo pameti”, ispisano je pri dnu prve stranice romana ’Lutam sad mrtav svetom’ Borivoja Gerzića („Rende“), čiji je podnaslov “Hronika smrti i ludosti“.

5. “Pucanj u prazno” – Vladislav Bajac „Geopoetika izdavaštvo“

Roman slovi i za knjigu-kaleidoskop, čiji se delovi u svakom trenutku sklapaju u drugačiju celinu, tvoreći mnoštvo uzbudljivih čitalačkih doživljaja. Po rečima Zorana Paunovića, sazdana je od različitih književnih žanrova: autobiografija i pripovedna proza, poezija i istoriografska metafikcija, putopis i esej, kao i mnogi drugi oblici književnog izraza, a svi skupa tvore čvrstu romanesknu formu.

6. “Prazne kuće” – Danka Ivanović „Partizanska knjiga“

Upućeni ističu da je hipermodernistički, napisan s puno jezičkog majstorstva i intertekstualnog bogatstva, pri čemu nije ni zamoran, ni hermetičan, već se, prožet humorom, čita sa lakoćom. Naslov, kako se napominje, simbolizuje mnogo toga – odjek prošlih vremena, žena, majki i baka, koje su nosile breme života i gradile male trenutke sreće unutar muško-ženske paradigme, često u sjenama. Roman, vele, daje glas upravo toj tišini i praznini, ispunjavajući je emotivnim nijansama, introspekcijama i slikama života koje ostavljaju snažan utisak.

7. “NGDL” Marinko Arsić Ivkov, Niški kulturni centar

Slovi za provokativan i introspektivan, roman koji nas vodi na putovanje kroz suštinske dileme – da li smo oni koji tragaju ili smo oni koje proganjaju. Savremenost je svojevrsna pozadina neobične priče u kojoj se granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg preispitivanja brišu. „NGDL“, kako je pribeleženo, otvara pitanje identiteta i smisla kroz poetski ritam, podsećajući nas da je ponekad dovoljno zagledati se u beskrajno plavo nebo kako bismo pronašli odgovore.

8. “Limeni lijes za Zaimović Zejnu” – Muharem Bazdulj „Kosmos“, Beograd

Poznavaoci skreću pažnju da poput proznog kaleidoskopa, uz puno poetske snage, deluje i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog sveta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika, te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja. U slojevima naracije prepliću se priča o jednom životu, tj. jednoj sudbini, jednom vremenu koje je u sebi saželo toliko toga i prošlog i budućeg, duboko razumevanje ljudske prirode, istorijskih previranja, težnje za pripadanjem, preispitivanje prolaznosti, nastojanja da se sačuva makar iluzija doma čak i kad je sve nepovratno promenjeno.

9. “Pesak pjeskare” – Milenko Bodirogić „Orfelin izdavaštvo“, Novi Sad

Saša Ilić, dobitnik NIN-ove nagrade, beleži da se knjiga može čitati i kao priča o izgubljenom prijateljstvu trojice dečaka – Mensura, Bogdana i samog pripovedača – u Gradu soli, uglja i peska. “U potrazi za tim nestalim svetom narastaju prostori plodonosne melanholije, čije će meandre pripovedač uplesti u priču o Jugoslaviji između Husinske bune (1920) i dva ratna zločina što će obeležiti kraj Grada kakav je nekada bio, a koji je pokušavao da pronađe vlastiti, drugačiji put, dugo se opirući sirenskom zovu nacionâ.”

10. “Palata” – Goran Petrović „Laguna“

Knjigu prati odrednica da je to još jedna priča, novi „tok“ u “Romanu delti” Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Možda treba napomenuti da je Goran Petrović (1961-2024) knjigu predao u štampu dok je bio među nama, te da je ta činjenica, po mišljenju nadležnih, kandiduje za učešće u izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine, navode u NIN-u.

i2 portal