Odluku o laureatu NIN-ove nagrade doneo je žiri u sastavu u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

Govoreći o nastanku romana, Darko Tuševljaković je naveo da je „Karota“ pisana relativno dugo i da sadrži autobiografske elemente.

„Nije mi bilo lako da je pišem. Po završetku rada pomešale su se dve snažne emocije. S jedne strane, osetio sam izvesno olakšanje, jer je ta priča izašla iz mene. S druge strane, osetio sam veliki umor. Tek nakon završenog posla kao da me je stigao sav umor te dve godine, otprilike koliko je taj tekst nastajao. To je nekako kao posle teškog ispita na fakultetu, kada osetite prazninu i kada vam je, u suštini, najbolje samo da legnete i da spavate“ – ispričao je dobitnik, prenosi NIN.

„Želeo sam da se priča oslanja na iskustvo, ali da se odvoji od ispovednog, da u tom smislu prati postupak koji sam i ranije primenjivao, a to je da se doživljeno provuče što podrobnije kroz unutrašnje filtere, jer se tako ono preobražava u nešto novo i neočekivano. Inicijalna kapisla je, mislim, bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka. Od toga se, postepeno, razvila priča o Karoti i Zadru kojom sam bio zadovoljan”, rekao je Tuševljaković u intervju za NIN nakon što se njegov roman našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

i2 portal / NIN

Odluku o 71. laureatu NIN-ove nagrade doneo je žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković. Žiri je birao između četiri naslova u najužem izboru. To su, po redosledu pristizanja u redakciju NIN-a, roman “Duž oštrog noža leti ptica” Tanje Stupar Trifunović („Laguna“), “Lutam sad mrtav svetom” Borivoja Gerzića (“Rende Books”, Beograd), “NGDL” Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) i “Limeni lijes za Zaimović Zejnu” (“Kosmos”, Beograd) Muharema Bazdulja.

Odluka je saopštena danas u Muzičkoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Dobitnik 71. NIN-ove nagrade Marinko Arsić Ivkov rekao je danas, nakon što je nagrađen njegov roman “NGDL” (Niški kulturni centar), da pisac ne može da pobegne ni iz svog vremena, niti prostora, a da je on pokušao da nađe neki novi ugao.

„Pisac ne može da pobegne ni iz svog vremena, niti prostora. Jedino što sam ja pokušao da nađem je neki novi ugao. Da to ne bude tipična tema rata, nego da bude malo i sarkastično, malo da se nasmeje čitalac. Ako je ove godine bilo 180 romana objavljeno, to je onda produkcija na visokom nivou. Ali smatram da je to, ipak, znak neke krize u književnosti. Jer se ja uvek pitam, od tih 180 autora, koliko njih je dobilo honorare za svoj rad„, rekao je Ivkov danas u Beogradu.

i2 portal

Najuži krug i razgovori s finalistima biće objavljeni 16. januara, a žiri će saopštiti ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 27. januara 2025.

U NIN-u su romane naveli po redosledu pristizanja u redakciju, a ovo su naslovi:

1. “Pet debelih pesnika” – Predrag Đurić „Raštan izdavaštvo“

Znalci napominju da je omaž ispuštenoj generaciji mladih s kraja XX veka, ali i knjiga o Vojvodini, o vekovima rasturanim krhotinama tog posebnog i neponovljivog kulturnog prostora, njenim dubokim slojevima i brazdama koji se danas jedva naziru, kao bore za koje se veruje da su oduvek na licu.

2. “Kotao“ – Jovica Aćin „Laguna“

Slovi za intrigantan, zanosan psihotriler u kome zavodljivo iznošenje podataka i priča koja slavi život i ljubav doživljavaju vrhunac u šokantnom obrtu. U središtu priče je, između ostalog, Italijan Gambero Rosi, koji sada živi u Srbiji. Nekada je pomno istraživao život velikog Fridriha Ničea, naročito njegov kratki i zagonetni odlazak u Mesinu na Siciliji. Gambero će pritom upoznati i svoju buduću suprugu, koja je skupljala podatke o Servantesu. Međutim, kako se činjenice budu nakupljale, tako će se pojaviti tragovi koji vode do zločina…

3. “Duž oštrog noža leti ptica” – Tanja Stupar Trifunović „Laguna“

Znalci napominju da je uzbudljivo kad pesnikinja napiše roman, a NIN-ov laureat Stevo Grabovac kaže: ”Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude. Tu su i prve nesigurne ljubavi, tu su i prva iskušenja i prvi tereti ženskosti, nametnuti u divljim i podmuklim etapama vremena u kojima muškarci pišu istoriju. A ova nepoznata i nevidljiva istorija, važnija od one koju ćemo učiti kasnije u školskim klupama, ispisana je iskreno i čisto, uvjerljivo i potresno, baš onako kakav i sam život jeste.“

4. “Lutam sad mrtav svetom” – Borivoj Gerzić „Rende Books“, Beograd

“Ali neko dugme postoji, neki navoj, mehanizam, tamo gde je sve započelo, to s ljudima i njihovim sudbinama, a da nije materica. Ili ne. Pretpostavimo da postoji. Navoj, ne materica. Božanska materica. Nešto slično, nesaznatljivo a postojano. Da nam pomuti ovo malo pameti”, ispisano je pri dnu prve stranice romana ’Lutam sad mrtav svetom’ Borivoja Gerzića („Rende“), čiji je podnaslov “Hronika smrti i ludosti“.

5. “Pucanj u prazno” – Vladislav Bajac „Geopoetika izdavaštvo“

Roman slovi i za knjigu-kaleidoskop, čiji se delovi u svakom trenutku sklapaju u drugačiju celinu, tvoreći mnoštvo uzbudljivih čitalačkih doživljaja. Po rečima Zorana Paunovića, sazdana je od različitih književnih žanrova: autobiografija i pripovedna proza, poezija i istoriografska metafikcija, putopis i esej, kao i mnogi drugi oblici književnog izraza, a svi skupa tvore čvrstu romanesknu formu.

6. “Prazne kuće” – Danka Ivanović „Partizanska knjiga“

Upućeni ističu da je hipermodernistički, napisan s puno jezičkog majstorstva i intertekstualnog bogatstva, pri čemu nije ni zamoran, ni hermetičan, već se, prožet humorom, čita sa lakoćom. Naslov, kako se napominje, simbolizuje mnogo toga – odjek prošlih vremena, žena, majki i baka, koje su nosile breme života i gradile male trenutke sreće unutar muško-ženske paradigme, često u sjenama. Roman, vele, daje glas upravo toj tišini i praznini, ispunjavajući je emotivnim nijansama, introspekcijama i slikama života koje ostavljaju snažan utisak.

7. “NGDL” Marinko Arsić Ivkov, Niški kulturni centar

Slovi za provokativan i introspektivan, roman koji nas vodi na putovanje kroz suštinske dileme – da li smo oni koji tragaju ili smo oni koje proganjaju. Savremenost je svojevrsna pozadina neobične priče u kojoj se granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg preispitivanja brišu. „NGDL“, kako je pribeleženo, otvara pitanje identiteta i smisla kroz poetski ritam, podsećajući nas da je ponekad dovoljno zagledati se u beskrajno plavo nebo kako bismo pronašli odgovore.

8. “Limeni lijes za Zaimović Zejnu” – Muharem Bazdulj „Kosmos“, Beograd

Poznavaoci skreću pažnju da poput proznog kaleidoskopa, uz puno poetske snage, deluje i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog sveta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika, te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja. U slojevima naracije prepliću se priča o jednom životu, tj. jednoj sudbini, jednom vremenu koje je u sebi saželo toliko toga i prošlog i budućeg, duboko razumevanje ljudske prirode, istorijskih previranja, težnje za pripadanjem, preispitivanje prolaznosti, nastojanja da se sačuva makar iluzija doma čak i kad je sve nepovratno promenjeno.

9. “Pesak pjeskare” – Milenko Bodirogić „Orfelin izdavaštvo“, Novi Sad

Saša Ilić, dobitnik NIN-ove nagrade, beleži da se knjiga može čitati i kao priča o izgubljenom prijateljstvu trojice dečaka – Mensura, Bogdana i samog pripovedača – u Gradu soli, uglja i peska. “U potrazi za tim nestalim svetom narastaju prostori plodonosne melanholije, čije će meandre pripovedač uplesti u priču o Jugoslaviji između Husinske bune (1920) i dva ratna zločina što će obeležiti kraj Grada kakav je nekada bio, a koji je pokušavao da pronađe vlastiti, drugačiji put, dugo se opirući sirenskom zovu nacionâ.”

10. “Palata” – Goran Petrović „Laguna“

Knjigu prati odrednica da je to još jedna priča, novi „tok“ u “Romanu delti” Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Možda treba napomenuti da je Goran Petrović (1961-2024) knjigu predao u štampu dok je bio među nama, te da je ta činjenica, po mišljenju nadležnih, kandiduje za učešće u izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine, navode u NIN-u.

i2 portal