Ono što je nekada bio privilegovan benefit pojedinih profesija danas je standard u mnogim kompanijama. Za to su zaslužni, pre svega, internet i pametni uređaji. Zahvaljujući njima, kancelarija se preselila u dnevnu sobu, kuhinju ili kućni radni kutak.

Na prvi pogled, rad od kuće deluje kao idealno rešenje. Oslobađa nas gužve u saobraćaju, dok donosi udobniju atmosferu i više vremena sa porodicom. Međutim, iza svih prednosti kriju se i brojni izazovi koji mogu ozbiljno uticati na mentalno zdravlje. Granica između privatnog i poslovnog života postaje sve tanja, te se radno vreme se produžava. Ujedno, osećaj izolacije i usamljenosti postaje sve češći problem.

Imajući ovo u vidu donosimo vam vodič koji otkriva kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće.

Zašto rad od kuće može negativno uticati na mentalno zdravlje?

Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće morate znati koje probleme donosi.

Iako mnogi smatraju da je rad od kuće manje stresan od rada u kancelariji, realnost često izgleda drugačije. Kada radite od kuće ne postoji jasna granica između privatnog i poslovnog segmnenta. Zbog toga je posao stalno prisutan, teško je „isključiti se“ nakon radnog vremena. Samim tim, dom umesto mira i odmora postaje mesto povezano sa stresom i obavezama.

Ovu činjenicu potvrđuju i istraživanja. Prema jednom, koju je sproveo Eurofound, više od 30% zaposlenih u EU koji rade od kuće, radi i izvan svog formalnog radnog vremena. To dovodi do povećanog rizika od stresa, nesanice i preopterećenja poslom. U IT sektoru je problem izraženiji. Čak 45% IT zaposlenih tvrdi da se od njih očekuje dostupnost i nakon službenog radnog vremena.

Drugi problem jeste socijalna izolacija. Nedostatak direktne komunikacije sa kolegama, kao i spontanih druženja nakon posla povećavaju osećaj usamljenosti. Verovali ili ne, usamljenost može biti neprijatna koliko i fizička bol, što pokazuju brojne studije.

Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Organizujte poseban radni prostor

Jedna od najvećih grešaka kod rada od kuće jeste rad iz kreveta, sa kauča ili za kuhinjskim stolom. Mozak veoma brzo počinje da povezuje prostor sa određenim aktivnostima. Ako radite iz kreveta teže ćete se opustiti, kvalitet sna može oslabiti, a osećaj mentalnog odmora postaje manji. Zbog toga je važno napraviti poseban radni kutak.

Dovoljan je mali radni sto i ergonomska stolica, koje nećete smestiti u svoju spavaću sobu. Obratite pažnju i na osvetljenje. Stručnjaci savetuju da je najbolje da radni sto postavite pored prozora, ako je to izvodljivo. Vodite računa i o urednosti. Čist i organizovan prostor smanjuje osećaj haosa, eliminišući rizik za pojavu stresa.

Postavite jasne granice između posla i privatnog života

Jedan od najvećih izazova rada od kuće jeste brisanje granice između poslovnog i privatnog života. Pored izdvojenog dela sa radnim stolom, važno je jasno definisanje radnog vremena. Odredite početak i kraj radnog dana i držite se toga. Nakon završetka posla obavezno isključite laptop čak i ako ste fizički ostali u istoj prostoriji.

Ukoliko računar ostane upaljen i nakon radnog vremena, pristigli e-mailovi i notifikacije sa poslovnih aplikacija privlačiće vam pažnju. Na taj način stvaraju osećaj da i dalje radite.

Psiholozi naglašavaju da je rutina ključna za očuvanje mentalnog zdravlja kod remote rada. Jednostavne navike, poput gašenja računara, presvlačenja nakon posla, odlaska iz radnog prostora nakon završetka smene, mogu vam u tome pomoći.

Kako sačuvati mentalno zdravlje kada radite od kuće? Održavajte socijalne odnose

Jedan od najvećih problema jeste socijalna izolacija. Nije redak slučaj da ljudi koji rade od kuće provode dane bez direktnog kontakta sa drugima i komuniciraju samo putem mejlova i video poziva. Vremenom se javlja osećaj usamljenosti.

Ljudi su društvena bića, te direktna komunikacija ima veliki uticaj na mentalno zdravlje. Druženje sa prijateljima i izlazak iz kuće nakon radnog dana sprečiće da vaš posao potpuno zameni društveni život.

Ukoliko ste u mogućnosti iskoristite prednosti coworking prostora. Ova specijalno uređena mesta za rad donose bolju ravnotežu između posla i privatnog života.

Fizička aktivnost je važnija nego ikada

Kod rada od kuće nivo fizičke aktivnosti obično drastično opada. Razlog za to leži u činjenici da nema odlaska do kancelarije, hodanja kroz grad, niti svakodnevnog kretanja. Kao posledica javlja se hronični umor, pad energije, loše raspoloženje, pa i povećana anksioznost.

Fizička aktivnost direktno utiče na lučenje hormona sreće, endorfina i serotonina. S obzirom na psihološku važnost vežbanja ljudima koji rade od kuće savetuju se svakodnevne šetnje nakon posla, kao i redovni nedeljni treninzi.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Odnos sa psihoterapeutom je ključni element svake psihoterapije, jer je potrebno stvoriti poverljivo okruženje u kome će se klijent osećati sigurno da podeli svoja iskustva. Psihoterapeut se obavezuje na čuvanje tajnosti dobijenih informacija i na taj način omogućava pacijentu da stiče poverenje.

Poznati psihoterapeut Irvin Jalom je svoje klijente nazivao saputnicima, jer je smatrao da su saputnici na otkrivanju i pravljenju puta kojim klijent treba da ide.

Iskustva kažu da je potrebno u proseku dva meseca od trenutka kada osoba dobije preporuku ili sam odluči kom terapeutu da se obrati, da to zaista i uradi.

Za koga je korisna psihoterapija?

Na savetovanju i psihoterapiji može se raditi na različitim problemima i ostvarivanju različitih ciljeva. Neki ljudi uz pomoć psihoterapeuta žele da bolje razumeju sebe, drugi razvijaju nove životne veštine ili unapređuju one kojima nisu zadovoljni, nekima je potrebna podrška za suočavanje s teškim i/ili izazovnim životnim situacijama.

Znakovi da osoba potraži stručnu pomoć jesu: problem koji traje duže vreme, osoba ne funkcioniše na poželjan način, osoba ne uspeva da problem reši sama ili uz pomoć porodice, prijatelja i drugih bliskih osoba, kao i korišćenjem uobičajenih strategija rešavanja problema.

Psihoterapija nije korisna samo za pojedince koji se osećaju preplavljenima životnom situacijom, već i za sve pojedince željne ličnog rasta i razvoja, jačanja na putu do ostvarenja želja, otkrivanja vlastitih potencijala i življenja ispunjenijeg života. Naime, dobro psihičko zdravlje mnogo je više od odsustva psihičkih bolesti i teškoća, a uključuje brojne pozitivne karakteristike, kao što su: osećaj zadovoljstva, želju za životom, smeh i zabavu, sposobnost suočavanja sa stresom i oporavljanja nakon teškoća, osećaj smisla i svrhe (kako u aktivnostima, tako i u odnosima s drugim ljudima), fleksibilnost u učenju novih stvari i prilagodbi na promene, ravnotežu posla i zabave, odmora i aktivnosti, visoko samopouzdanje, … Što ne znači da emocionalno i psihički zdrave osobe ne proživljavaju teške trenutke ili ne osećaju emocionalne probleme.

Promene, razočaranja, gubici, itd. sastavni su i normalni deo života svake osobe, a sa sobom neizbežno nose osećaj tuge i teskobe, stres i napetost. Prednost je emocionalno zdravih ljudi što se i nakon teškoća, trauma i stresova ponovno oporave. Takve osobe imaju razvijene ili usvojene načine suočavanja sa zahtevnim situacijama i zadržavaju pozitivan pogled na situaciju. Ostaju fokusirane, fleksibilne i kreativne, kako u teškim vremenima, tako i u dobrim. Kada se dogode loše stvari brže se oporavljaju i nastavljaju dalje.

Psihoterapija ne treba da predstavlja tabu temu, odlazak kod psihoterapeuta je preporuka za svaku osobu, bilo da ima problem, ili želi jednostavno da usavrši sopstvene potencijale i sagleda svoj život iz malo drugačije perspektive. Iako smo na ovim prostorima često vaspitavani da sami možemo da rešimo sve probleme i da je odlazak na psihoterapiju nešto što treba da se krije, vremena se menjaju i sve više pada stigma o psihoterapiji i česšće se priča o tome da nije sramota ući u taj proces.

i2 portal