Ovo nije obična predstava. Ovo je terapija, kroz smeh, muziku i bez zadrške.

Konačno predstava o onome što žene zaista osećaju

Menopauza, PMS, lubrikanti, suvoća i nesporazumi sa partnerima, sve ono o čemu se šapuće. Sada se priča glasno. I bez stida. Tijana u predstavi donosi priču iz ugla žene koja je prošla sve, i odlučila da se ne ćuti. Tekst potpisuje Danilo Vukotić, a režiju Rade Vukotić.

Smeh, muzika i ženska iskrenost na sceni

„U ovoj predstavi žene će se smejati, a muškarci konačno ukapirati kroz šta njihove žene prolaze“, poručuje Tijana.

Ovo je njena lična priča, ali i priča svake žene. Bez filtera. Bez šminke. Uz dozu urnebesnog humora.

Zašto ne treba da propustite „Menopauzu“

• Jer ćete se prepoznati.
• Jer će vam biti lakše.
• Jer ćete se smejati sebi i drugima.
• I jer ćete konačno znati da niste same.

Muškarci? Dođite da konačno „ukapirate“ šta vaša žena zaista proživljava.

Ulaznice već u prodaji!

Ulaznice za ovu nesvakidašnju predstavu potražite na mtsdvorana.rs.

i2 portal

Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.

Fizički simptomi menopauze

Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:

1. Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
2. Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi doporemećaja spavanja.
3. Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
4. Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
5. Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
6. Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
7. Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i „magla u glavi“ postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.

Psihički izazovi menopauze

Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.

Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:

1. Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
2. Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
3. Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
4. Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
5. Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.

Kako prevazići simptome menopauze?

Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:

1. Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
2. Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
3. Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
4. Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.

Kada potražiti pomoć?

Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć. Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, predlažemo da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.

*Članak nastao u saradnji sa psihološkim savetovalištem SANA

i2 portal

Na ovu temu smo razgovarali sa dr Anom Gifing, koja nam je objasnila šta su bioidentični hormoni, ko treba da ih koristi i čemu služe.

Šta su zapravo bioidentični hormoni?

Kada kažemo bioidentični hormoni, mi ne mislimo automatski da su oni biljnog porekla. Oni mogu da budu i sintetskog porekla; estrogen se na primer zove estradiol hidrat, ali mogu da budu i biljnog porekla; u tom slučaju se radi o 17-beta estradiolu. Sama reč bioidentični, zapravo je možda bolje na engleskom reći „body identical“ zato što su ovi hormoni u potpunoj korelaciji sa ljudskim hormonima, oni se stopostotno vezuju za ljudske receptore i deluju, aktiviraju se tako kao da nastavljamo da proizvodimo naše hormone.

Postoji velika nedoumica, bar kad je naša sredina u pitanju, mada se u većini evropskih zemalja, u Americi, Australiji, Kanadi, apsolutno podrazumeva da žena već u perimenopauzi mora da uzima hormonsku nadoknadu, koja joj produžava život, produžava vitalnost, smanjuje faktor rizika za nastanak srčanog udara, moždanog udara, karcinoma dojke i ostalih oboljenja.

Zašto neke žene ne žele da uzimaju hormone, čega se plaše?

Znate i sami, kada nam opadne vrednost gvožđa, mi ga nadoknadimo. Kada nam opadne nivo hormona od kojih nam zavisi život, mi se mirimo sa tim.  Meni kada dođu strankinje ili naše žene koje su živele u inostranstvu, one već dođu sa zahtevom šta njima treba.

Koji su rizici neuzimanja hormona, a koji su benefiti korišćenja?

Žena u perimenopauzi razvija mnogostruke faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, jer prirodni estradiol koji žena proizvodi održava vitalnost krvnih sudova, održava dobar kapacitet protoka krvnih sudova, fleksibilnost zidova krvnih sudova. Međutim, u perimenopauzi, a naročito u menopauzi dolazi do povećanja krutosti, kvrni sudovi postaju kruti i sam krvni pritisak ne može više da bude regulisan kao u periodu pre menopauze.

U tom slučaju može doći do pucanja krvnog suda, do stvaranja trombova, embolije i upravo na prvom mestu kod smrtnosti žena u menopauzi jeste srčani udar, na drugom moždani udar. To su žene koje nikada nisu imale hormonsku nadoknadu, pustile su da priroda odradi svoje, nesšto što jeste prirodno, ali po svim zvaničnim današnjim shvatanjima je neopotrebno, jer bukvalno pola planete čine žene, koje se suočavaju sa istim ili identičnim problemima u nekom periodu života.

Ukoliko uzimamo hormonsku nadoknadu, mi ćemo imati očuvane krvne sudove. Nama je daleko najvažnije da imamo zdrave krvne sudove, zdravo srce, zdrave misli, jer jedan od sipmptoma jeste promena raspoloženja, nervoza, nesanica, pojava strahova, briga, plakanje, tuga. U ogromnom procentu kod žena se javljaju i talasi vrućine, kako danju tako noću, a istovremeno je i san prilično poremećen, tako da svakodnevnica postaje izuzetno problematična i frustrirajuća za ženu. Istovremeno dolazi do povećanja telesne masti, naročito u predelu stomaka, jer je to deo koji postaje endokrini organ i počinje da produkuje jednu vrstu estrogena, nažalost mnogo lošijeg nego što je estradiol iz jajnika i to je već početak za uvođenje rizika faktora za mnoge bolesti.

Bioidentični hormoni dovode metabolizam u ravnotežu, pomažu da se spreči nastanak rane demencije, koja je sad sve više prisutna u svetu. Postoje brojni dokazi koji govore u prilog tome da je kod žena koje nisu na hormonskoj nadoknadi u menopauzi demencija počela da zauzima prilično visoko mesto u faktorima oboljevanja. Vrlo se približila procentu kako srčanog, tako i moždanog udara, i karcinoma dojke. To obično počinje kao gubitak niti, misli, i mi to zanemarujemo. Ulazimo u gubitak koncentracije, memorije, smanjenje kapaciteta učenja, to su sve procesi koju su posledica pada hormona i koji su posledica procesa starenja.

U kojim sve oblicima postoje bioidentični hormoni?

To su preparati koji se mogu unositi transdermalno, da nanose na kožu; mogu biti u obliku spreja, u obliku gela, krema, vaginalete, vaginalne kreme, kapsulica i mogu da se primenjuju veoma dug vremenski period. Imam pacijentkinje koje imaju više od 85 godina i koje koriste hormonsku nadoknadu, izuzetno su vitalne, neobično vitalne za naše područje. Za žene iz inostranstva koje dolaze kod mene se podrazumeva da su ekstremno vitalne, zato što su upoznate sa hormonskom nadoknadom već u periodu perimenopauze, pa dugi niz godina koriste preparate koji ih održavaju vitalnima i zdravima.

Kada se vide neki prvi rezultati?

Prvi rezultati se vide u zavisnosti od toga da li žena ima tegobe ili nema. Samo da napomenem da se nadoknada ne daje da žena ne bi imala tegobe, nego da se ne bi razbolela. Žena koja nema nikakve tegobe, itekako ima organizam koji propada i nažalost, ona neće na vreme potražiti pomoć, tako da ima veću šansu da dobije neko ozbiljno oboljenje u budućem periodu. Žena koja ima tegobe, veoma brzo može da oseti kako se sve vraća u ravnotežu. Izuzetno retko sa biljnim bioidentičnim preparatima se mora sačekati dve do tri nedelje. Nekad se to poboljšanje vidi već u prvih 24 sata.

Koliko dugo se koriste?

Preporuka američkog udruženja za menopauzu je doživotno, i oni to i praktikuju. Ko koristi te preparate, ne prestaje sa korišćenjem, samo se doza mora individualno određivati. To je velika prednost bioidentične biljne nadoknade, zato što se može individualno prilagoditi svakoj ženi. S druge strane, to je jedna ozbiljna mana, jer ukoliko lekar koji se bavi ovom problematikom nije dovoljno upoznat sa procesom nadokande, terapije, može veoma lako da pogreši.

Ja se problematikom menopauze bavim 24 godine. 17 godina se bavim bioidentičnom biljnom nadoknadom. Koliko je jednostavno nadoknaditi hormone sintetskim aparatima, toliko je komplikovano primeniti bioidentičnu biljnu nadoknadu. To individualno doziranje zahteva neprekidno praćenje žene, edukaciju žene u tom smislu da osluškuje svoje telo i da prati promene. Tu su laboratorijske analize koje su neophodne, imam žene koje dolaze 15-16 god na bioidentičnu nadoknadu; one u potpunosti znaju da im treba više ili manje nekog preparata; mogu same sebi da određuju nadoknadu. Međutim, žene koje nikada nisu primenjivale, moraju da budu pod nadzorom malo duži vremenski period.

Ja sam mojim pacijentima na raspolaganju 24 sata, pogotovo što ima onih koji malo naglašenije reaguju na svaku promenu, pa čim mi postave pitanje, ja im odmah odgovorim, i to je jedna velika prednost naše komunikacije, i mislim da su što se toga tiče one u potpunosti zadovoljne. Preparati sami po sebi, ne daju nikakve nuspojave koje bi bile štetne. Može u praksi da se desi, imala sam više puta prilike da čujem to, ukoliko je potreba za hormonima u jednom momentu veća, može neka tegoba da se vrati ili pojavi, ali to je opet pitanje komunikacije i promene doziranja. Daleko jednostavnije je nadoknadu obavljati sintetskim preparatima. Što se tiče kontraindikacija, ono što je bitno napomenuti da je američko udruženja za menopauzu izdalo jedan zaključak da i žene koje u svojoj istoriji bolesti imaju lečenje od neke vrste kancera, mogu bezbedno da koriste bioidentične biljne hormone.

Detaljnu statistiku sam opisala u knjizi koja treba da bude objavljena uskoro „Kako živeti menopauzu„, da su grupe žena kod brojnih svetskih stručnjaka koji su radili statističke prikaze, koje su na bilo kojoj hormonskoj nadoknadi, procentualno ekstremno malo oboljevale od bilo kojeg karcinoma, za razliku od žena koje nikada nisu koristile hormonske preparate. Ja se nadam da će to da povrati veru u ovu vrstu nadoknade i da vrati ženama dostojanstveno starenje i tu vitalnost, prosto da nemamo bolove u zglobovima, oticanje nogu, pojavu gojaznosti, zaboravnosti.

Da li i muškarci imaju slične probleme?

Osim problematike koju žene imaju, prirodno je i smanjenje hormonske produkcije kod kuškaraca. Imam veliki procenat pacijenata koji dolaze, kojima preporučujem  bioidentičnu biljnu nadoknadu, to je uglavnom neka od steriodnih komponenti, najčešće testosteron. Ukoliko muškarac ima višak telesne masti, onda idemo sa blokatorima, bioidentičnim preparatima ili sintetskim. Rezultati su zaista besprekorni.

i2 portal