Festival će biti otvoren u petak, 4. jula od 19.30 sati, programom u Galeriji Kulturnog centra i atrijumu Gradske kuće u Somboru. Publici će biti predstavljena izložba posvećena Mileni Pavlović Barili: „Milena i magija filma“.Milena Pavlović Barili jedna je od najznačajnijih umetnica 20. veka koja je u svoje rane radove unosila duh i estetiku filma, osvetljavajući tako spoj između vizuelnog stvaralaštva i popularne kulture. Strastvena obožavateljka Holivuda, sakupljala je fotografije filmskih zvezda, često sa ličnim posvetama, koje su joj slali iz srca filmske industrije.

Glumcu Bogdanu Dikliću na otvaranju Festivala će biti uručena nagrada za doprinos dobrim filmovima „Specijalni Ernest“. Za svečano otvaranje festivala planirana je projekcija filma Mali svet, Miloša Radovića u kojem glumi upravo Bogdan Diklić.

i2 portal

Festival je nastao 1938. godine iz ideje Filipa Erlanžera. Projekat je prekinut zbog rata, a preuzeli su ga Žan Zaj i Albert Saro. Tako je, u laganoj posleratnoj atmosferi, prvo izdanje održano u septembru 1946. godine.

Zvezde tog vremena došle su da otkriju čari Kana i Francuske rivijere.

Najveća nagrada, koju simbolizuje čuvena Zlatna palma, stvorena je 1955. godine. Šopard ju je modernizovao 1997. godine. Napravljena od 24-karatnog zlata i kristala, ručno je brušena, a svaki model je jedinstven.

Istorija Kanskog festivala bogata je zanimljivim činjenicama. Evo nekih manje poznatih:

1. Vudi Alen nikada nije učestvovao u takmičenju za Zlatnu palmu. Odavno je govorio da bi se borio za nagradu samo ako svi reditelji budu snimali filmove na istu temu. Ipak, njegovi filmovi su više puta otvarali Kanski festival.

2. Godine 1983, fotografi su odbili da snimaju Izabel Ađani na crvenom tepihu. Francuska glumica je zanemarivala konferenciju za štampu i foto poziv, što su smatrali uvredljivim. Pol Njuman je imao isto iskustvo 1975. godine.

3. Od 1946. do 1959. godine, žirijem Kanskog festivala predsedavali su samo Francuzi. Međutim, 1960. godine Belgijanac Žorž Simenon je prekinuo taj trend. Pre dve godine, Australijanac, Džordž Miler, postao je predsednik žirija po prvi put u istoriji Kanskog festivala.

4. Od sredine 1990-ih, sastanci žirija održavaju se u vili Domerg, u kalifornijskoj četvrti. Vilu, izgrađenu po uzoru na firentinsku palatu, projektovao je Žan-Gabrijel Domerg 1930-ih i otvorena je za javnost.

5. Filmski festival u Kanu je bio mesto snimanja oko 12 filmova. Među njima su „Bilo koji broj može pobediti (Melodie en sous-sol)“ Anrija Verneja, „Šta se upravo dogodilo“ Barija Levinsona i „Fetalna žena“ Brajana de Palme. Mister Bin je takođe koristio Kanski festival u drugoj sezoni svojih avantura.

6. Prvi poster Kanskog festivala dizajnirao je Tuluz-Lotrekov rođak, Žan-Gabrijel Domerg. Napravio ga je za 1939. godinu, ali je taj festival otkazan zbog izbijanja Drugog svetskog rata.

7. Ideja Kanskog festivala pripada Francuskom udruženju umetničkih akcionih reditelja (AFAA), Filipu Erlanžeru, i filmskim kritičarima, Emilu Vilermozu i Reneu Žanu.

8. Legendarnih 24 stepenika kojima hodaju najveće svetske poznate ličnosti zahteva 60 metara tepiha, koji se menja tri puta dnevno tokom trajanja filmskog festivala.

9. Domaćina Filmskog festivala u Kanu nominuje francuski Kanal+, zajedno sa direktorom festivala Tjerijem Fremoom i direktorom događaja Pjerom Leskurom.

10. Zlatna palma, ili „Palme d’Or“, stvorena je 1955. godine. Organizatori festivala su zamolili juvelire da se takmiče za izradu trofeja. Izabran je dizajn Lusjen Lazon. Od 1997. godine, švajcarska kompanija Šopard je zadužena za izradu nagrade.

11. Redovna populacija Kana je oko 73.700 stanovnika, ali se tokom festivala povećava na preko 200.000 ljudi.

12. Cena grančice Zlatne palme je oko 20.000 evra. Napravljena je od 18-karatnog zlata. Svake godine se dodeljuju dve rezervne nagrade u slučaju dva dobitnika.

i2 portal

Ove godine u Srbiji gostuju Sibil Grember, Olivije Burdo i Lusil Gomez, a njihova dela biće povod za razgovore na mnoge teme: o vezi između ljudi, životinja i prirode, o snazi porodične ljubavi, o odrastanju… Prevodioci, izdavači, ugledni gosti iz Srbije biće njihovi sagovornici, a biće i izleta u svet filma, fotografije, akvarela, muzike! Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji, predstaviće na ovogodišnjoj manifestaciji svoj putopis o Srbiji, u kojoj je proveo protekle četiri godine.

„Molijerove dane” otvoriće Sibil Grember u Francuskom institutu u Beogradu, danas u 18 sati. Ova francuska književnica, rođena u Parizu, predstaviće svoj jedanaesti roman „Poslednja jedinka”, objavljen 2022. godine, koji je bio u finalu za prestižne nagrade „Femina” i „Renodo”. Osvojio je najveće nagrade koje se u Francuskoj dodeljuju za dela koja govore o odnosu čoveka prema životinjama i prirodi, kao što su Nagrada „Moris Ženevua” Francuske akademije, Nagrada „30 miliona prijatelja”, nagrade „Fransoa Somer” i „Žozef Kesel”.

Dirljivi roman „Poslednja jedinka”, koji je kod nas ove godine objavila izdavačka kuća „Čigoja” u prevodu Novaka Golubovića, govori o snažnom prijateljstvu između poslednjeg pingvina na severnoj hemisferi i člana jedne istraživačke ekspedicije i otvara mnoga pitanja o vezama između čoveka, životinja i prirode. U razgovoru sa njom učestvovaće novinar Branko Stanković, urednik i voditelj emisije „Kvadratura kruga” (RTS), Neva Saravija („Čigoja”) i Sonja A. Filipović (Francuski institut). Isti roman autorka će predstaviti sutra u Biblioteci Vukovog zavičaja u Loznici.

Drugi gost, Olivije Burdo, koji je postigao je vrtoglavi uspeh svojim prvim romanom „Očekujući Mister Bodženglsa”, ali i svojom životnom pričom, predstaviće svoju knjigu u tri srpska grada. Roman o ljubavi u jednoj porodici koja živi na granici realnosti, osvaja publiku i van Francuske i preveden je već na više od 30 jezika. Kod nas je objavljen u izdanju „Derete” u prevodu Vesne Cakeljić, koja će uz autora učestvovati u njegovom predstavljanju u Novom Sadu (danas u knjižari „Bulevar buks” od 18 sati)), Velikom Gradištu (15. maja, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” od 18 sati) i, naravno, u Beogradu. Susret sa beogradskom publikom predviđen je za sredu, 14. maj, u Francuskom institutu od 18 sati, a nakon toga od 20 sati biće prikazan i istoimeni film (na francuskom, sa engleskim titlovima, režiser – Romen Roansar, u glavnim ulogama – Viržini Elfira i Romen Diris).

Neizostavan i važan segment „Molijerovih dana” je i proglašenje književne nagrade „Gonkurov izbor studenata Srbije”. Studenti francuskog jezika i književnosti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu proglasiće svog favorita od četiri romana koji su se našli na finalnoj listi za Nagradu „Gonkur” protekle godine u Francuskoj. Ovu nagradu studenti dodeljuju već 13 godina, pod pokroviteljstvom Akademije „Gonkur” iz Francuske.

Ovogodišnje „Molijerove dane” Francuski institut u Srbiji organizuje u saradnji sa brojnim partnerima, ulaz na sve programe je slobodan, a prevod razgovora (francusko-srpski) je obezbeđen.

i2 portal

Termin od 10 časova, tradicionalno i ovoga puta namenjen je za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Turu će voditi Dragica Gaćeša, organizator projekata i kustos Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu.  Dva sata kasnije sa radom teatra moći će da se upozna i ostala publika. Kroz pozorišno zdanje vodiće je Dragan Stevović, direktor Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu. Broj posetilaca je ograničen: za grupu u 10 časova broj posetilaca je 50 dece uz pratnju, a za grupu u 12 časova broj posetilaca je 100.

i2 portal

Nakon Boga, Amerika Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča Moj muž, Nikuda ne idem i Osmica, fenomenalna je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.

Bužarovska nas vodi kroz prostranstva američkog juga, spajajući uspomene na odrastanje u Americi devedesetih sa oštrim zapažanjima o Americi danas. Kritički, ali sa izvesnom nežnošću, piše o mestima koja je posetila i ljudima koje je upoznala.

Duhovita, bez dlake na jeziku, jasnog i čistog izraza, Bužarovska secira američku polarizaciju, sveprisutnost oružja i kapitalističku logiku koja prodire u sve aspekte života. Istovremeno promišlja identitet, otuđenje i uznemirujuća politička kretanja kako u Americi tako i na Balkanu.

Međutim, Nakon Boga, Amerika nije samo nostalgično putovanje ili kritika savremene Amerike. U pitanju je i svojevrsno književno hodočašće – Bužarovska posećuje farmu Flaneri O’Konor, autorke čija dela prevodi i čiji je rad duboko uticao na njen književni senzibilitet. Pored toga, zbirka je puna prijateljskih preporuka za knjige, eseje i podkaste, što predstavlja cherry on top ove sjajne intelektualne poslastice.

i2 portal / Booka

Izložbu je do sada videlo više od 2.000 posetilaca.

Izložena dela su umetnička ostvarenja slikara iz Kovačice, Jagodine i Hlebina. Slike su smeštene u jedinstveno opremljenom i opuštajućem ambijentu pored bazena, gde je prikazano više od 60 slika 40 autora. Među njima je svetski poznata Zuzana Halupova, Martin Jonaš, Janoš Mesaroš, Eva Husarikova, Pavel Cicka, Ivan Rabuzin i mnogi drugi čija maštovita slikarska rešenja impresioniraju posetioce izložbe, dodatno dopunjene slikama somborskog naivca Save Stojkova.

Pored izložbe naivne umetnosti, posetioci će moći da uživaju i u kolekciji retkih biljaka iz celog sveta, smeštenoj u originalno projektovanom kompleksu Staklene bašte, koji će prvi put biti otvoren za javnost. Tako će ljubitelji umetnosti moći da uživaju u harmoničnoj simbiozi umetnosti i prirode.

Naivna umetnost je jedan od najautentičnijih i najoriginalnijih umetničkih pravaca kod nas. Ona je pitoreskni odjek naše tradicije, običaja i duhovnosti. Kao važan deo našeg kulturnog nasleđa, ovo slikarstvo očuvano je u svom izvornom obliku sve do danas. Od decembra meseca prošle godine naivno slikarstvo iz Kovačice uvršteno je na listu svetske baštine Uneska kao nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva.

Posetioci mogu da pogledaju impozantnu postavku slika sa raznolikim tematskim sadržajem, koju čine dela naših samoukih slikara. Iako bez formalnog akademskog obrazovanja, kroz slike naive njeni autori vešto izražavaju iskrene emocije, instinktivni talenat i retko viđenu darovitost, koja je u svojoj formi sačuvala jednostavnost i spontanost, dok se narativ njihovog slikarstva oslanja na scene iz svakodnevnog života, lepote prirode, tradiciju, narodne običaje, folklor… Pretačući svoja dela u živopisne slike idiličnog seoskog života, umetnici kroz jedinstveni likovni izraz dosežu dimenziju univerzalnog i vanvremenskog. Njihove slike, često slikane u ulju i akriliku, karakteristične su po svojoj raznobojnoj paleti boja, ravnoj perspektivi i dečje naivnoj posturi figura.

Iz Palate umetnosti Madlena mole sve zainteresovane da najave svoj dolazak na izložbu.

i2 portal

Serija „Više od igre“  iz 1977. godine rađena u režiji Zdravka Šotre kroz priču o Gradini, izmaštanoj varošici između dva svetska rata i rivalstvu lokalnih fudbalskih klubova: Građanski i Radnički, sa posebnim emocijama okupljala je gledaoce pored malih ekrana.

Reditelj Ivan Vuković okupio je u BDP-u brojnu glumačku ekipu. Tu su: Miodrag Radonjić, Andrej Šepetkovski, Milorad Damjanović, Daniel Sič, Milan Kolak, Ljubomir Bulajić, Rista Milutinović, Stefan Radonjić, Aleksandar Alač, Jovo Maksić, Jana Bjelica, Ljubinka Klarić i mnogi drugi.

i2 portal / Politika

Autorka donosi trinaest originalnih, ručno izrađenih printova nastalih iz kadrova kultnog filma „Prezir” Žan – Lika Godara (1930 – 2022) iz 1963. godine. Ovaj projekat realizovan je uz podršku Brižit Bardo, francuskog „Studio Kanala” i režisera Godara, otvarajući novo viđenje ovog filmskog klasika kroz umetničku intervenciju.

U saradnji sa galerijom „The Horse” iz Dablina, izložba povezuje irsku, francusku i srpsku kulturnu scenu. To je prilika da zainteresuje međunarodnu publiku koja će posetiti 13. Beogradski irski festival (BIF) koji je sa beogradskom galerijom „Monolog” organizator postavke. Na otvaranju  izložbe biće i osnivač i direktor Beogradskog irskog festivala Jaš Kaminski.

Džin Karen je jedna od retkih umetnica u svetu koja i dalje koristi specifičnu tehniku prenosa boje i jedina koja je ovu gotovo zaboravljenu metodu postavila u osnovu svog rada. Njena reinterpretacija ključnih scena iz filma „Prezir” otvara novi pogled na ovo delo koje je promenilo estetiku kinematografije. Žan -Lik i njegov snimatelj tada su prvi put spojili tehnikolor i sinemaskop  format što je prema mišljenju mnogih redefinisalo vizuelni jezik filma, koji je postao prepoznatljivo obeležje francuskog „Novog talasa”.

Direktor fotografije u filmu, Raul Kotar, korišćenjem vibrantnih boja, posebno crvene, plave i bele, uticao je na simbioličku slojevitost filma.

Ostvarenje „Prezir” poznato po svojoj umetničkoj slobodi, senzualnosti i autonomiji izraza, često se opisuje kao prvo postmoderno filmsko delo.

Na prvi pogled, ovaj film ostavlja utisak vizuelne redukcije, ali ispod tog minimalizma krije bogate slojeve referenci na klasičnu i savremenu umetnost svog vremena. U tom kontekstu, Brižit Bardo nije samo simbol lepote, već figura sa jasnim autorskim prisustvom i kontrolom nad sopstvenim prikazom. Zanimljivo je da je prvi put ova diva, dala dozvolu da se njeni aktovi prikažu na ovakav način, ekskluzivno za ovu postavku.

Džin Karen ovim radovima omogućava publici da „Prezir” sagleda iz jedne veoma savremene perspektive. Kadrove koji su nekada bili trenuci na bioskopskom platnu, Karen dekonstruiše i ponovo oblikuje na papiru. Na taj način, osim što neguje nasleđe, koje je film „Prezir” ostavio, ona otvara i novi pogled na lik i delo slavne Brižit Bardo (91) koja je posvećena borbi za prava životinja. O velikom broju njih brine, sa svojim suprugom, na njihovom imanju u Francuskoj. Izložba će trajati do 5. aprila.

U nastavku aktivnosti, u subotu, 8. marta, u 11 časova u galeriji „Monolog” biće upriličen razgovor sa autorkom Džin Karen i kustosom izložbe Nikolasom O`Nilom.

U okviru BIF-a i uz podršku Francuskog instituta za kulturu, publika će 13. marta, od 20.30 časova, moći da pogleda film „Prezir” u Jugoslovenskoj kinoteci.

i2 portal / Politika

Posetioci mogu da pogledaju impozantnu postavku slika sa raznolikim tematskim sadržajima i izrazito živopisnim koloritom, koju čine dela samoukih slikara iz Kovačice, zatim slike urađene neobičnom tehnikom na staklu iz hrvatsko-podravske oblasti Hlebina i umetničke radove ostalih naivaca. Iako bez formalnog akademskog obrazovanja, slikari naive vešto izražavaju iskrene emocije, ispoljavajući pritom instinktivni talenat i retko viđenu darovitost, koja je u svojoj formi sačuvala jednostavnost i spontanost, dok se u slikarskim motivima njihova inspiracija oslanja na svakodnevni život, tradiciju, običaje, folklor i prirodu.

Ondrej Pilh „Provera mreže“

Izložba „Moja naiva“ pruža jedinstvenu priliku da pogledate na jednom mestu preko 60 slika, dela više od 40 umetnika sa dve teritorije, a među kojima su i radovi samih osnivača naive u Srbiji Jonaša Martina, Jana Knjazovica i Martina Paluške. Tu su i dela prvih žena naivnog slikarstva, svetski poznatih Zuzane Halupove i Eve Husarikove, zatim čudesne slike Janoša Mesaroša sa fantastičnim prikazima konja, ali i radovi generacije umetnika slovačke nacionalnosti koji u današnjem vremenu verno, i na najvišem stvaralačkom nivou, održavaju tradicionalne vrednosti, poput Pavela Cicke, Marije Hlavati, Marine Petrik…

Upravo zbog toga što se ovo slikarstvo očuvalo u svom izvornom obliku sve do danas, od decembra meseca prošle godine naivno slikarstvo iz Kovačice uvršteno je na Listu svetske kulturne baštine, a Srbija je postala prva zemlja u Evropi koja je u taj registar upisala umetničko nasleđe jedne nacionalne manjine.

i2 portal

U pitanju je švedska kriminalistička drama, sa pet epizoda, koja je premijerno prikazana 6.februara. Radnja prati detektivku Hanu iz Štokholma, koja, nakon što ju je ostavio partner i suspendovao sa posla, odlazi u skijaški centar Are, da bi se opustila. Međutim, nestanak mlade devojke „vraća je u igru“, pošto lokalna policija nema dovoljno osoblja.

Serija je mahom dobila pozitivne kritike, sa ocenom od 80% na Rotten Tomatoes. Međutim, neki kritičari smatraju da joj nedostaje dublja karakterizacija glavnih likova.

Nastala je kao adaptacija prve dve kjnige Viveke Sten, iz istoimene kriminalističke serije.

i2 portal