Njene sagovornice bile su ambasadorka Kanade Mišel Kameron, pravnica Katarina Kresal iz međunarodne kancelarije Andersen Global, ambasadorka Švajcarske An Lugon-Mulen, regionalna direktorka  kompanije Mastercard Jelena Sretenović i direktorka komunikacija WWF Adria Aleksandra Ugarković.

Janković je ocenila da je važno to što se na Kopaonik biznis forumu svake godine govori o važnim društvenim temama koje se, pored ekonomije, tiču dostizanja pune rodne ali i svake druge ravnopravnosti. Klimatske promene nisu rodno neutralne. Iako pogađaju čitavo čovečanstvo, žene i devojčice pogotovo iz marginalizovanih zajednica snose veće posledice tih promena, rekla je poverenica. Ona je istakla da žene čine 80% raseljenih zbog klimatskih promena, suočavaju se sa većim rizikom od nasilja ali i sa ozbiljnim ekonomskim posledicama, budući da čine većinu stanovništva u svetu koje živi sa manje od jednog dolara dnevno, dok istovremeno imaju i za 25%  veću verovatnoću da se nađu u siromaštvu.

Učesnice panela iznele su svoje uvide i podelile iskustva iz prakse koja pokazuju da zemlje sa većim udelom žena u parlamentima donose efikasnije klimatske politike i strožije zakone, a da su kompanije sa većim brojem žena na rukovodećim pozicijama aktivnije u sprovođenju ekološki odgovornih praksi. Stoga je neophodno kreirati zdravo i podsticajno okruženje koje će omogućiti ženama da budu deo rešenja, a ne samo žrtve klimatskih promena.

i2 portal

Prošla godina je bila nestabilna, kao i sve što se tiče korporativne održivosti. Velike priče iz 2023. godine uključile su i efekat utišavanja “anti ESG” pokreta na mnoge kompanije, eksploziju čiste tehnologije, nove pravne izveštaje koji vrše pritisak na kompanije da mere i rade više, ali i najčudnije – godišnji globalni klimatski samit održan je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, naftnoj državi. 

Dakle, kako će izgledati 2024. godina? Ukupno je sedam razvojnih priča koje bi trebalo da zavrede posebnu pažnju.

Klimatske promene će se pogoršati 

Prošla godina je proglašena najtoplijom godinom u istoriji, a u pogledu klimatskih uticaja nema povratka. Kao što su mnogi ljudi rekli, najhladnije i klimatski najstabilnije leto u našim životima je bilo poslednje. Klimatski haos će nastaviti da nam donosi velike požare, ekstremne poplave i oluje, toplotne talase, suše i još mnogo toga. Takođe, suočićemo se sa degradacijom prirodnih sistema i padom biodiverziteta.

Kompanije će osetiti sve ove uticaje na sopstvene operacije i lance snabdevanja, zbog čega će biti potrebno da razviju bolje veštine u upravljanju promenljivošću. Ali, ono što je pozitivno, jeste uverenje da će svest o izazovima sa kojima se suočavamo nastaviti da raste ubrzano. Budući da mlađi ljudi postaju sve veći deo radne snage i potrošačke baze, pritisak na korporativne i vladine akcije, kao i veštine i odlučnost da se uradi nešto povodom krize, će rasti. 

Izbori će dramatično uticati na budućnost održivosti i klimatske akcije  

Otprilike polovina čovečanstva će glasati na nacionalnim izborima tokom ove godine, pa će oči biti, ili su već bile uprte, ka Indiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Pakistanu, Meksiku i mnogim drugim zemljama.

Ali, izbori u Sjedinjenim Američkim Državama će, naravno, privući najveću pažnju. Stručnjaci će o njima tokom narednih meseci mnogo govoriti. Ipak, ono što je sigurno jeste da su upravo ovi izbori ključni za svačiju budućnost, ali i za način na koji će zemlje baviti (ili zapravo neće) klimatskim promenama, nejednakošću i drugim socijalnim pitanjima, što će imati imati uticaj na poslovanje.

Izveštavanje o održivosti će privući više pažnje i ulaganja među kompanijama  

Prošla godina je bila značajna kada je o transparentnosti i propisima o izveštavanju reč. Evropska unija je pokrenula agendu Direktivom o izveštavanju o korporativnoj održivosti, a Kalifornija je kao peta najveća ekonomija na svetu usvojila dva zakona o obelodanjivanju podataka o klimi.

Kompanije i lideri održivosti su bili generalno preplavljeni novim zahtevima, a godina pred nama bi trebalo da donese izvesna veća ulaganja u usaglašenost.

Dansko industrijsko udruženje je procenilo da će kompanije morati da troše istu količinu novca na nefinansijsko izveštavanje koliko trenutno troše na finansijsko, što je zapanjuće. Milioni ljudi rade u računovodstvu ili finansijama u sistemu koji generiše milijarde dolara naknade za računovodstvene firme, a ako ta procena makar i delimično bude tačna, onda će multinacionalnim kompanijama postati jasno da treba da ulože više novca i ljudi na izveštavanje.

Čista tehnologija će nastaviti da se širi 

Međunarodna agencija za energetiku je procenila da je 2023. godine svet dodao zapanjujućih 440 gigavata obnovljivih kapaciteta, što je više od ukupnih električnih kapaciteta Nemačke i Španije zajedno. Sama Kina je dodala više solarnih kapaciteta od postojećeg solarnog kapaciteta u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova brza ekspanzija je delimično vođena agresivnom politikom (poput Zakona o smanjenju inflacije u SAD). Ali, čak i ako se promeni smer političkih vetrova, sada je pravi zamah – ekonomija, jer su obnovljivi izvori energije jeftiniji u većini mesta, tako da će se njihova ekspanzija nastaviti. U igri su tržišta vredna više milijardi dolara.

Neki delovi tranzicije bi mogli da se suoče sa čeonim vetrovima, poput solarnog sektora koji se bori sa inflacijom i problemima u lancu snabdevanja, ali ni jedna industrija nije izgrađena kao prava linija, “a voz je napustio stanicu uz čistu energiju, električna vozila, pametne mreže, pametne zgrade, eikafnost gradnje i još mnogo toga”. Tranzicija je neizbežna, oko čega je postignuta saglasnost čak i na samitu COP28 u Duabiju, održanom u decembru prošle godine – sa konačnom posvećenošću prelasku sa fosilnih goriva.

Ometanja i argumenti strašila 

Ekspanzija čiste tehnologije preti nekim veoma bogatim i moćnim interesima.

Danas su antiklimatske priče postale suptilnije, krećući se od “to se ne dešava” preko “preskupo je” što je sve više zaslepljujuće i očigledno netačno, pa sve do izjava da su električna vozila štetnija za planetu jer imaju otisak. Takođe, svedočimo i “slamnatim” izjavama poput one da ne možemo odmah da “raskrstimo” sa fosilnim gorivima, što niko ozbiljan ne sugeriše.

Partnerstva za rešavanje problema održivosti u velikim razmerama će rasti 

Nekoliko puta godišnje – u danima oko Dana planete zemlje koji se obeležava u aprilu, zatim nedelje sastanka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru i godišnjeg klimatskog sastanka Ujedinjenih nacija u decembru (COP), vidimo poplavu izjava o posvećenosti klimi i brojnim drugim pitanjima.

Jedna od oblasti koja je zabeležila porast interesovanja u decembru 2023. godine bila je saradnja u sektorima koji proizvode najviše ugljeničnih materijala na svetu (cement, čelik, aluminijum i dr), a zabeleženo je i da se više kompanija-kupaca obavezuje na kupovinu zelenijih verzija tih proizvoda, stvarajući tržišta za nove tehnologije. Moguće je da će se takve najave usporiti kako pravi posao počinje, ali je očekivano da vidimo povećanje sistemskog razmišljanja.

Pretnja anti ESG pokreta će opasti 

Anti ESG priča je bila najveći problem u korporativnoj održivosti u poslednjih 12 do 18 meseci, što je duboko uticalo na ponašanje kompanija, opisano novom rečju “greenhushing” koja govori koliko su kompanije postale tiše u pogledu svojih napora za održivost i podrazumeva da u nedovoljnoj meri daju informacije o poslovanju ili potpuno uskraćuju javnost za njih. Ovaj fenomen se najpre odnosi na kompanije u SAD, ali je uticao i na multinacionalne kompanije širom sveta.

Oba anegdotska dokaza i podaci pokazuju da kompanije nastavljaju da ulažu napore. Inicijativa kompanije za dekarbonizaciju je, na primer, dugoročna i profitabilna investicija i kada se jednom pokrene, teško je zaustaviti je. Slično je i kada kompanija, na primer, odredi javni rodni paritet ili druge ciljeve raznolikosti, kada je teško vratiti se u pređašnje stanje. Kompanije će nastaviti da shvataju da se ulaganje u održivost i posvećenost socijalnim vrendostima i razvoju ne samo isplati, već da je to prava stvar i nešto zbog čega ih njihovi akteri nagrađuju.

Kao što je neko mudar jednom rekao, a ljudi su pripisali Abrahamu Linkolnu, Piteru Drakeru i drugima, najbolji način da se budućnost predvidi jeste da se – izmisli. Ako želimo više partnerstava, ili više hrabrosti u suočavanju sa žarom antiodrživosti, onda bi trebalo da izađemo i radimo na tome. Uverimo se da su velike teme iz 2024. godine na kraju one koje pomažu u izgradnji naprednijeg sveta.

i2 portal /InStore/