Međutim, nova studija sa Univerziteta Harvard otkriva još jedan potencijalno važan efekat: redovno ispijanje kafe može doprineti zdravom starenju kod žena.

Dok mnogi misle da Amerika prednjači po potrošnji kafe, ona čak nije ni u top 20 zemalja. U Nordijskim zemljama, poput Švedske i Finske se popije najviše kafe.

Od njenih početaka u Etiopiji,  do trenutnog statusa globalnog proizvoda, još uvek ima mnogo toga da se sazna o ovom omiljenom napitku.

Da li ste znali?

Zrna kafe su zapravo semenke koje se nalaze unutar bobica koje rastu na biljci Coffea. Zrna se zatim obrađuju i prže, kako bi se napravila kafa koju znamo i volimo.

Kada se uberu, zrna su zelene boje i glatke teksture, sa zemljanom aromom, koja podeća na sirove orašaste plodove ili žitarice. Nakon prženja, zrna postaju tamnija i mekša. Aroma i ukus postaju složeniji i intenzivniji, sa notama čokolade, karamela i dima.

Brazil je najveći proizvođač kafe na svetu, i čini trećinu ukupne svetske proizvodnje kafe. Klimatski i zemljišni uslovi u Brazilu su idealni za uzgoj kafe.

Tačno poreklo kafe je misterija, ali istoričari veruju da je sve počelo u 15.veku u Etiopiji. Prema legendi, pastir koji je čuvao koze, primetio je da bi postajale energičnije kada bi pojele određenu bobicu. Nakon što je i sam probao bobicu, osećao se budnije i odmornije. Glas o njegovom otkriću se brzo proširio, i ubrzo su monasi u tom području kuvali napitak od bobica. Otkrili su da im piće pomaće da ostanu budni tokom dugih sati molitve.

Iz Etiopije, kafa se proširila u druge delove Afrike, i na kraju na Bliski istok. Posebno je postala popularna u Turskoj, i ubrzo se proširila i na ostatak Evrope. Do 17.veka, kafa je postala popularan napitak širom sveta.

Prva kafana „Kiva Han“ koja je služila kafu je osnovana 1475. u Istanbulu. Nudila je širok izbor napitaka od kafe, koje su trgovci iz Jemena i Etiopije doneli u grad. Kiva Han je takođe predstavljala niz drugih aktivnosti i postala je poznata kao mesto gde su intelektualci, političari, pesnici, pisci i filozofi mogli da razgovaraju o novostima i idejama, pišu, dele priče i debatuju. Ova vrsta kulture kafe i danas postoji, a kafići i dalje služe kao popularno mesto okupljanja gde ljudi mogu da se okupe da podele piće i razgovaraju.

Da li ste znali da i kafa bez kofeina ima kofein u sebi? Proces uklanjanja kofeina je složen, i nemoguće je ukloniti sav kofein iz zrna kafe. Šolja kafe bez kofeina u sebi ima između 2 i 15 miligrama kofeina, dok normalna kafa ima oko 80 do 100 miligrama.

i2 portal