Od sada će ubistva žena ubijenih iz mizoginih razloga u Italiji biti definisana kao femicid.

Zagovornici zakona kažu da će ovaj potez, iako uglavnom simboličan, olakšati kvantifikovanje i poboljšanje svesti o obimu mizoginog nasilja u Italiji. Od 73 žene koje su ubijene u Italiji u prvih devet meseci godine, više od polovine je ubio bivši ili sadašnji partner, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dok su se glasovi prebrojavali, članovi opozicije su zveckali ključevima, gestom u čast Đulije Čeketin, 22-godišnje univerzitetske studentkinje koju je ubio njen bivši dečko u novembru 2023. godine.

Nasilna smrt gospođe Čeketin dotakla je živac u Italiji i pojačala pozive za zakon o femicidu. Protesti u njeno ime često su uključivali zveckanje ključeva, simbol borbe protiv patrijarhalnog nasilja, jer, kako kažu feministkinje, u mnogim slučajevima se ovi zločini dešavaju u porodičnom kontekstu.

Filipo Tureta, bivši dečko gospođe Čeketin, osuđen je za njeno ubistvo 2024. godine i sada služi doživotnu kaznu zatvora.

Novi zločin femicida – koji je usvojen na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – primenjuje se na ubistva gde su žene ubijene kao „čin mržnje ili diskriminacije“ ili „čin kontrole ili posedovanja ili dominacije“.

Takođe se primenjuje kada je žena ubijena zato što želi da izađe iz romantične veze ili u slučajevima kada postoji pokušaj ograničavanja njenih „individualnih sloboda“.

Nakon Kipra, Malte i Hrvatske, Italija je sada četvrta zemlja Evropske unije koja je uvela zakonsku definiciju femicida u svoj krivični zakonik. Prema Svetskoj banci, Francuska, Španija i Portugal takođe imaju zakone koji se bave femicidom.

Zakon takođe šalje poruku muškarcima koji su počinili femicid da će u potpunosti platiti za zločin.

i2 portal

Prema najavama italijanskih medija, Ministarstvo kulture Italije i grad Rim razmatraju mogućnost da dozvole održavanje koncerta u srcu antičkog amfiteatra, uz stroge mere zaštite spomenika. Ideja je da se kroz muziku oživi duh prošlosti i poveže sa modernim izrazom umetnosti.

„Koloseum je simbol večnosti, ali i života koji traje kroz vekove. Želimo da spojimo istoriju i savremenu umetnost na način koji će poštovati njegovo nasleđe„, izjavio je jedan od članova organizacionog odbora.

Za sada nije poznato koji izvođač će imati časti da nastupi u ovom prostoru, ali italijanska javnost već nagađa da bi to mogao da bude neki od velikih svetskih muzičkih umetnika, poput Stinga, Paul McCartney-ja, a moguće čak i domaći izvođač, kao omaž zemlji domaćinu.

Održavanje koncerta u Koloseumu zahtevalo bi preciznu logistiku, sofisticiranu akustiku i ograničen broj posetilaca. Deo prihoda od prodatih ulaznica bi bio namenjen očuvanju i restauraciji antičkih spomenika u Rimu.

Ako plan postane stvarnost, Rim bi ponovo dokazao da je mesto gde istorija i savremeni duh mogu da postoje u savršenom skladu, baš kao i note, koje će po prvi put, odjeknuti Koloseumom.

i2 portal

U srcu Italije, u regiji Emila-Romagna, poznatoj po svojoj bogatoj gastronomskoj tradiciji, postoji banka koja posluje na neobičan, ali izuzetno praktičan način. Naime, prihvata kolutove parmezana kao zalog za kredite. Reč je o banci Credito Emiliano, poznatijoj kao Credem, koja već decenijama nudi ovu specifičnu uslugu proizvođačima sira, čuvajući pritom hiljade kolutova slavnog Parmigiano Reggiana u specijalizovanim trezorima.

Kolut parmezana, koji može da teži i do 40 kilograma, nije samo gastronomski luksuz, već i prava mala dragocenost. Njegova vrednost na tržištu može dostići nekoliko stotina evra po komadu, a zbog strogih standarda proizvodnje i dugotrajnog sazrevanja, parmezan se smatra sigurnim i stabilnim sredstvom obezbeđenja.

Proizvođači parmezana često se suočavaju sa finansijskim izazovima dok čekaju da sir sazri – što može da potraje i do dve godine. Upravo tu na scenu stupa banka. Nudeći kredite u zamenu za kolutove sira, banka omogućava malim i srednjim proizvođačima da održe likvidnost i nastave sa proizvodnjom bez prekida. Kolutovi ostaju u bankarskim skladištima dok ne dostignu zrelost, a u tom periodu se pažljivo čuvaju, nadgledaju i osiguravaju.

Ova praksa nije samo zanimljiva anegdota iz sveta bankarstva, već i primer kako tradicija i moderna ekonomija mogu uspešno da se povežu. Parmezan u ovom kontekstu postaje mnogo više od prehrambenog proizvoda – on je simbol poverenja, vrednosti i lokalnog identiteta.

U periodu kada su globalne finansije sve apstraktnije, primer iz Italije podseća da je i dalje neophodan čvrst temelj između ljudi, biznisa i banaka.

i2 portal

Fontana u Italiji iz koje teče vino nalazi se u regionu Abruco, u kojem se nalazi opština Kaldari u gradu Ortona. Fontana se nalazi na ruti Kamino di San Tomazo, što je hodočasnički put dug 315 km od Ortone do Rima, kojim se posećuju posmrtni ostaci Svetog Tome.

„Fontana del vino“, kako je Italijani zovu, nalazi se u tom području – Dora Sarčeze je izgradila fontanu u saradnji sa neprofitnom grupom kako bi sačuvala hodočasnički put i predstavila je kao glavnu atrakciju. Ono što će vam se dopasti jeste to što je besplatna, a šlag na torti je to što je otvorena 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.

Nema „između redova“ i „uslova“ za besplatno crveno vino koje konstantno teče iz fontane, iako Dora Sarčeze ima ograničenja i kaže da fontana nije za „pijance“. Prvenstveno je namenjena žednim hodočasnicima.

Inspiracija za izgradnju ove besplatne fontane vina u Italiji dolazi od slične fontane vina koja se nalazi na hodočasničkom putu u Španiji, poznatom kao Kamino de Santijago de Kompostela.

„Fontana del vino“ je dizajnirana kao fontana za pijaću vodu. Nalazi se ispod bureta vina u prirodnoj veličini, a projektovao ju je lokalni arhitekta Roko Valentini.

i2 portal