Obično je vođeno emocijama ili trenutnim porivima. Samim tim je čest obrazac ponašanja kod dece ili tinejdžera. Za njih je tipično da deluju impulsivno, jer im se mozak još uvek razvija. Mada se i odrasli ljudi povremeno upuštaju u impulsivno ponašanje, bez obzira što tokom odrastanja uče kako da kontrolišu svoje impulse.

Kupovina stvari koja vam nije potrebna ili izgovorene reči koje su povredile vaše voljene – najčešći su primeri impulsivnog ponašanja. Međutim kada se javljaju učestalo mogu da dovedu do problema u međuljudskim odnosima.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate impulsivno ponašanje.

Zašto se javlja impulsivno ponašanje?

Tačni uzroci impulsivnosti nisu u potpunosti otkriveni. Zato stručnjaci smatraju da su izazvani kombinacijom psiholoških, genetskih i faktora životne sredine.

Impulsivno ponašanje može biti posledica traumatičnih iskustava u detinjstvu. Naime, odrastanje u disfunkcionalnoj porodici dovodi do drugačijih shvatanja deteta tokom razvoja. To stvara pogodne uslove za pokazivanje impulsivnosti.

Stilovi roditeljstva, takođe, mogu uticati na razvoj veština samoregulacije. Deca koja ne nauče da efikasno regulišu svoje ponašanje mogu doživeti veću impulsivnost u kasnijim godinama.

Ne treba zanemeriti ni genetiku. Genetske mutacije koje utiču na proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem i spoznajom, mogu doprineti povećanju impulsivnosti. Istraživanja su pokazala da i genetske greške povećavaju naslednu impulsivnost.

Impulsivno ponašanje nije samo po sebi poremećaj, ali može biti deo poremećaja kontrole impulsa ili drugog poremećaja mentalnog zdravlja. Povezano je, pre svega, sa bipolarnim poremećajem i poremaćajima pažnje (ADHD).

Stanja kao što su intermitentni eksplozivni poremećaj, kleptomanija, piromanija i trihotilomanijarezultiraju rizičnim ponašanjem koje može štetiti sebi ili drugima. Karakterističan je i kod bolesti zavisnosti.

Impulsivno ponašanje može biti izazvano i fizičkim uzrocima. Tu spadaju stečene povrede mozga i neurodegenerativne bolesti, poput Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti.

Karakteristike impulsivnog ponašanja

Način na koji se impulsivno ponašanje manifestuje zavisi od težine stanja i karakteristika ličnosti. Ipak, postoje određeni prepoznatljivi znaci.

Smanjena sposobnost kontrole sopstvenog ponašanja, tj. brzo donošenje odluka bez razmatranja posledica, je karakteristični znak. Primetna i sklonost ka riziku i nepromišljenim radnjama. Zbog toga se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao „usijane glave“ ili „nestabilne“.

Mogu se javiti i nagle promene raspoloženja, nestrpljivost i reakcije u afektu usled nestabilnih emocija. U retkim slučajevima ljudi će uzeti u obzir posledice, te se okrenuti ponašanju samopovređivanja, uključujući prejedanje ili prekomerno konzumiranje alkohola. Ove destruktivne radnje služe kao sredstvo za suočavanje.

Impulsivno ponašanjene treba poistovećivati sa kompulzivnim. Kod kompulsivnosti osoba ima opsesivne misli koje mora da zadovolji. Prepoznaje da je njeno ponašanje abnormalno, ali ne može da ga zaustavi. Sa druge strane, impulsivne osobe većinom ne prepoznaju da je ponašanje neprikladno.

 Kako kontrolisati impulsivno ponašanje?

Planiranje unapred može pomoći u izbegavanju naglih odluka. Pri čemu je važno jasno definisanje pravila ponašanja i njihovo pridržavanje. Ključnu ulogu imaju i tehnike samokontrole, kao što su meditacija, joga i ruminacija. 

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA