Za razliku od otvorene agresije, koja je direktna i lako uočljiva, pasivna agresija deluje suptilno. Ona se izražava kroz prikrivene poruke, tišinu, sarkazam tako da ostavlja drugu stranu zbunjenom, krivom i iscrpljenom.

Na prvi pogled pasivna agresija može delovati bezazleno. Mađutim, dugoročno može imati ozbiljan uticaj ne samo na međuljudsko odnose, već i na mentalno zdravlje osobe koja je trpi. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam šta je pasivna agresija, kako je prepoznati i kako na nju reagovati na zdrav i konstruktivan način.

Šta je pasivna agresija i zašto je toliko podmukla?

Pasivna agresija je obrazac ponašanja u kome se indirektno izražavaju negativna osećanja poput besa, frustracije ili nezadovoljstva. Umesto da osoba otvoreno kaže šta je muči, ona bira prikrivene načine komunikacije. To može uključivati izbegavanje razgovora, sarkastične komentare, „zaboravljanje“ obaveza, odugovlačenje, tišinu kao vid kazne. Drugim rečima, osoba ne izražava problem direktno, već ga pokazuje kroz svoje ponašanje.

Bez obzira što deluje tiho, pasivna agresija je veoma štetna, jer se teško može dokazati. Naime, osoba ne kaže otvoreno ništa loše, ali vi osećate da nešto nije u redu. Istovremeno, može izazvati osećaj krivice kod žrtve i stalnog preispitivanja sopstvenih vrednosti. Samim tim, deluje iscrpljujuće.

Zašto ljudi koriste pasivnu agresiju?

Pasivna agresija nije slučajno ponašanje. Ona je najčešće rezultat unutrašnjih konflikata, potisnutih emocija i naučenih obrazaca komunikacije. Iako može delovati kao svesna manipulacija, u velikom broju slučajeva reč je o nesvesnom načinu suočavanja sa neprijatnim osećanjima. Razumevanje uzroka može vam pomoći da prepoznate ovakvo ponašanje i naučite kako da se sa njim izborite.

Jedan od najčešćih razloga za pasivnu agresiju jeste strah od direktnog sukoba. Mnoge osobe izbegavaju da izraze neslaganje, jer veruju da će konflikt dovesti do svađe ili prekida odnosa. Za njih, pasivna agresija deluje kao „bezbednija opcija“.

Pojedini nemaju veštine komunikacije, te ne umeju jasno i zdravo da izraze svoje emocije. Drugi, pak, koriste ovaj oblik ponašanja usled niskog samopouzdanja kako bi uspeli da povrate kontrolu nad određenom situacijom.

Pasivna agresija je često prikriveni oblik besa. Potisnuta negativna osećanja ne nestaju, već se manifestuju na drugačiji nalič, bez otvorenog suočavanja.

Pasivno-agresivni obrasci se često prenose sa roditelja na decu. Ako je jedan roditelj na taj način ispoljavao ljutnju, dete to uči kao „normalno“.

Kako prepoznati pasivnu agresiju?

Prepoznavanje pasivne agresije nije uvek jednostavno, ali postoje određeni obrasci ponašanja koji mogu biti jasan znak.

Sarkazam i „šale“ sa skrivenim značenjem

Komentari poput: „Ma sve je u redu, kao i uvek…“ „Naravno da si ti uvek u pravu“ naizgled deluju bezazleno, ali često nose prikrivenu kritiku ili nezadovoljstvo.

Tišina kao kazna (silent treatment)

Ignorisanje, povlačenje i odbijanje komunikacije često su načini da se druga osoba kazni bez direktnog sukoba. Obično se javlja nakon svađe među partnerima, kada jedan izbegava više dana da razgovara sa drugim.

Odugovlačenje

Namerno odlaganje obaveza ili „slučajno“ zaboravljanje može biti način izražavanja otpora ili ljutnje.

Suptilne uvrede

Umesto direktne uvrede, osoba izgovara nešto što na prvi pogled zvuči kao kompliment, a zapravo boli. Primeri: „Ma super je što si tako smeo/la da uradiš. Ja nikad ne bih imao/la hrabrosti da budem tako nepromišljen/a.“ ili „Svaka čast kako si smršala. Sada sva garderoba može lepo da ti stoji.“

Osećaj žrtve

Pasivno-agresivne osobe često sebe doživljavaju kao žrtvu. Oni su uvek ti koji su „najviše stradali“, „najviše radili“, „najviše trpeli“. Primer takvog ponašanja je rečenica „Ja u ovoj kući sve radim, a niko me ne ceni.“

Neizgovorena očekivanja

Pasivno-agresivne osobe očekuju da vi pogodite šta žele. Kada ne pogodite, oni se uvrede, ali ne kažu zašto. Primer: „Trebalo je da znaš šta mi treba.“

Kako reagovati na pasivnu agresiju?

Reagovanje na pasivnu agresiju je izazovno jer svaka vaša reakcija može biti iskorišćena protiv vas. Prva i najvažnija stvar jeste da ne reagujete ljutnjom, čak i ako druga strana to zaslužuje. Na taj način ćete samo produbiti problem. Zato je važno da ostanete smireni i ne ulazite u raspravu na isti način.

Drugi važan korak jeste da imenujete problem između vas. Umesto da ignorišete situaciju, pokušajte da je jasno definišete: „Imam utisak da nešto nije u redu, ali da to ne govoriš direktno“, „Da li si ljut/a zbog nečega“. Ovo i slična pitanja mogu podstaći otvorenu komunikaciju.

Ako se pasivna agresija ponavlja, važno je da jasno postavite granice u odnosima. One nisu napad, već su zaštita. Primeri granica: „Nisam spreman/na da razgovaram kada mi se prećutkuje. Kada budeš spreman/na da razgovaraš otvoreno, tu sam.“ „Neću da nagađam šta ti treba. Ako mi ne kažeš direktno, neću moći da ti pomognem.“

Otvorena, iskrena i direktna komunikacija je jedini put ka zdravim i stabilnim odnosima. S obzirom da je nije lako uspostaviti, u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Kolekcija, realizovana kroz brend BT, donosi proizvode u prepoznatljivim crveno-belim tonovima, sa dozom glamura i retro šarma. Fokus je na šminki koja je istovremeno nosiva i efektna, od sjajeva za usne i ruževa, do paleta senki koje prizivaju energiju i optimizam po kojima je Coca-Cola decenijama poznata.

Ova saradnja je strateški spoj dva sveta: globalnog brenda sa snažnim emotivnim nasleđem, i influenserke koja je uspela da izgradi kredibilan, uspešan beauty biznis. Bruna Tavares, koja je karijeru započela kao beauty blogerka, danas važi za jednu od ključnih figura latinoameričke beauty scene – a ova saradnja dodatno potvrđuje njen status.

Za Coca-Colu partnerstvo sa BT predstavlja korak ka mlađoj, digitalno osvešćenoj publici, dok za beauty industriju ova saradnja potvrđuje koliko su granice između mode, kozmetike i lifestyle-a postale fluidne. Brendovi više ne prodaju samo proizvode, već iskustva, emocije i priče sa kojima se publika identifikuje.

i2 portal

Savremeno doba karakteriše visok stepen digitalizacije. Mobilni telefoni su postali naši verni pratioci, a internet prozor u svet. Njihove prednosti, zaista, su nemerljive. Nažalost, pokazuju i negativne karakteristike.

Usled plasiranja ideala lepote i savršenog života, uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje je velik. Međutim, to nije sve. Neretko, one postaju izvor negativnih misli i osećanja, u čiji ponor sve dublje tonemo. Upravo taj fenomen neprestanog, kompulzivnog skrolovanja kroz negativne vesti naziva se dumskroling. Iz psihološkog savetovališta SANA nam detaljnije objašnjavaju pojam dumskrolinga.

Šta je, zapravo, dumskroling?

Dumskroling označava naviku da konstantno čitamo loše vesti i negativne sadržaje na internetu, iako znamo da to loše utiče na naše raspoloženje.

Termin „doomscrolling“ (skrolovanje sudbine) prvi put se pojavio početkom 2020. godine, otprilike u vreme kada je svet ušao u karantin izazvan pandemijom. Zatvoreni u domovima i preplavljeni neizvesnošću, ljudi su počeli opsesivno da prate vesti o broju zaraženih, merama i krizama širom sveta. Takva svest bila je sasvim opravdana, jer je postajao strah za sopstveno zdravlje i zdravlje najbližih.

Vremenom, dumskroling je prerastao u širi problem. Više nije reč samo o pandemiji, već o svakodnevnom izlaganju negativnim vestima iz oblasti politike, ekonomije, rata, ekologije i drugih oblasti, a koje dolaze pravo sa interneta.

Bilo da je to preko Facebook-a, Google-a ili neke druge stranice, mnogi dumskroling opravdavaju željom da budu informisani o dešavanjima u svetu. Ipak, postoji znatno dublji uzrok ove navike.

Baš kao što ljudi koji pate od depresije traže informacije koje mogu potvrditi kako se osećaju, tako i oni koji skroluju negativne vesti potvrđuju da se i sami osećaju loše.

Od povremenog čitanja vrlo brzo se razvija navika koje vas zaključava u petlju lošeg osećaja. Ubrzo, počinjete da čitate vesti da biste potvrdili da bi trebalo da se osećate loše.

U pojedinim slučajevima dumskroling je posledica opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Kako ovo mentalno zdravstveno stanja tera da ponavljate ponašanje, čitanje loših vesti postaje jedan od njegovih simptoma.

Posledice dumskroling-a

Dumskroling neretko deluje samo kao loša navika, ali ne treba ga olako shvatiti. Razlog za to leži u činjenici da dovodi do niza efekata po fizičko i mentalno zdravlje.

Stalni kontakt sa negativnim vestima može stvoriti utisak da je svet nepopravljivo loš i da mi ne možemo ništa promeniti. To vodi ka hroničnom stresu i anksioznost. Dolazi i do problema sa spavanjem, posebno ako skrolujemo pre spavanja. Mozak tada ostaje u stanju „budnosti“ i teško se opušta. Istovremeno, previše informacija otežava fokus i dovodi do mentalnog zamora. Samim tim nastaju problemi u obavljanju svakodnevnih poslova.

Dumskroling može izazvati i fizičke efekte. Glavobolje, napetost mišića, bol u vratu i ramenima, smanjen apetit, povišen krvni pritisak – neki su od njih.

Kako se osloboditi dumskroling-a?

Potpuno izbegavanje interneta nije realno, ali postoje načini da se izborimo sa ovom navikom. Najefikasnije jeste da ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama. Možete postaviti tajmer ili koristiti aplikacije koje prate upotrebu ekrana. Takođe, možete ograničiti i doba dana. Na primer, 15 minuta ujutru i 15 minuta uveče. To je sasvim dovoljno da ostanete u toku, ali bez preplavljivanja infomacijama.

Umesto senzacionalističkih portala, pratite medije koji nude proverene i konstruktivne informacije. Obavezno počnite sa novom navikom – zamenom skrolovanja umirujućim aktivnostima. Šetnja, čitanje knjige, fizička aktivnost ili razgovor sa prijateljima mogu pomoći da se fokus preusmeri na nešto pozitivno.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA

Gosti Iris Law, Nara Smith, Irina Shayk, Amelija Gray, Valentina Sampaio, Chloe Sevigny i drugi, družili su se među veličanstvenim cvetnim instalacijama i pili koktele sa ukusom ruže, u istorijskom okruženju koje je pretvoreno u krevet od cveća.

Tokom noći nastupali su Charlotte Lawrence i Kelela, uz DJ setove Soo Joo Park i Fifi. Naglašavajući Magdinu duboku povezanost sa inspirativnim ženama i njenu posvećenost stvaranju bezvremenih komada koji osnažuju ženstvenost, kolekcija nije bila predstavljena na tradicionalnoj pisti. Umesto toga, oživela je na samim gostima, stvarajući jedinstvenu imerzivnu i intimnu atmosferu. Iris Law je nosila crvenu midi haljinu sa cvetnim pupoljcima na grudima, Nara Smith crvenu mini haljinu sa volanima koja podseća na buket ruža, jednu od glavnih komada kolekcije, dok je Irina Shayk blistala u oštro krojenom crnom sakou. Amelia Gray je nosila crni top sa skulpturalnim cvetnim detaljem na vratu, uz odgovarajuću dugu suknju. Valentina Sampaio je nosila upečatljiv bordo kožni mantil iz kolekcije, a Chloe Sevigny mini haljinu sa ikoničnim cvetnim printom iz kolekcije. I ostatak prisutnih, Gabbriette, Giulia De Lellis, Fil Xiao Bai, Alison Toby, Ana Rujas, Leonie Hane i Karolina Ościk-Alama, nosili su čipkane i šljokičaste haljine, bomber jakne sa printom i streč komade. Atmosfera je bila puna povezanosti i zajedništva – proslava snažnih žena koje oživljavaju kolekciju na svoj jedinstven način.

Događaj je referisao na istoriju i romantiku odražavaju činjenicu da kolekcija odaje počast Magdinom sopstvenom nasleđu. Njen slovenski duh prožima svaki detalj, donoseći romantiku i autentičnost svakom komadu.

„Bila sam počastvovana što sam videla kolekciju kako oživljava na toliko neverovatnih žena večeras. Moja inspiracija je oduvek bila jaka, samouverena ženstvenost, i ovo veče je bilo posebno i radosno slavlje toga.“ – Magda Butrym

„Centralni motiv u kolekciji Magda Butrym H&M je ruža, tako da je bilo divno videti Bruklin u cvatu večeras. Magdina kolekcija je prava proslava poezije i romantike, i ovaj događaj je zaista uhvatio tu suštinu.“ – Ann-Sofie Johansson, H&M.

Kolekcija Magda Butrym H&M biće dostupna online i u H&M prodavnici u Tržnom centru Galerija od 24. aprila 2025.

Za sebe mogu da kažem da sam introvert. Imam mnogo poznanika, ali samo dve prijateljice. Teško sklapam prijateljstva, teško se otvaram ljudima, ali kada nekog primim u svoj mali krug, to je za ceo život. Ili sam makar tako mislila.

Nisam tip koji očekuje zahvalnost za sve što čini za druge, ali očekujem makar da me pitaju „kako si“. A, premotavajući film unazad, ja sam ta koja je pitala i brinula. (Ja sam kriv što sam dav’o).

Idemo redom. Jovana je moja prijateljica još od fakultetskih dana. Bile smo nerazdvojne tokom studija, ostale nerazdvojne i posle udaje, rađanja dece. Mlađi sinovi idu zajedno u školu. Uvek sam bila tu za nju, ona za mene takođe, svašta smo pregurale zajedno. I onda, poslednjih nekoliko meseci uhvatim sebe kako sam uvek ja ta koja poziva, koja organizuje viđenje, koja forsira izlazak, dolazi uvek kod nje. Tih dana su se sve brige ovog sveta sručile na moja leđa, pa sam odlučila da povučem ručnu i da krenem da se obračunavam sa svima, korak po korak. Ok, staviću i Jovanu na test. Zovem je da se vidimo, hoće, ali ja kažem da ne mogu u njen kraj, da dođe ona sa Dorćola na Novi Beograd. Kaže, mrzi je, nezgodno joj da pali kola. Ok. Videćemo se drugi put. Nema drugog puta dok ja nisam ponovo pozvala. Hoćemo na koncert, kupiću karte? Može, kaže ona. Dan pred koncert me zove, ne može da ide, dolazi joj drugar iz detinjstva, hoće da se vidi sa njim. Ide u Novi Sad, ne mrzi je da vozi. Da ne dužim, bilo je još par situacija, i od tada sam odlučila da se ne javljam prva, neka ona pozove. Još nije pozvala.

Druga dobra prijateljica, Sanja. Družimo se prethodnih 7-8 godina, na istoj smo talasnoj dužini, imamo milion tema za razgovor, ali opet razmišljam, ja sam ta koja zove, organizuje, dolazi, pomaže joj oko problema na poslu. Hm…. Pre šest meseci sam prešla na novi posao, dugo sam ga želela, i bez obzira na to koliko sam bila presrećna, istovremeno mi je bila potrebna podrška za dalje. Nisam je dobila. Ni poziv, ni vetar u leđa, poruku, ništa.. Odlučim da se ne javljam ni Sanji.

I dok pišem ove redove, ne mogu da se ne zapitam šta je prijateljstvo. Da li uvek jedna osoba preuzima na sebe veći deo, a druga samo mehanički odrađuje? Da li su to uopšte pravi prijatelji? Kako da se postavimo prema njima? Šta da očekujemo?

Ostavljam vas da se i vi (preis)pitate.

i2 portal / I.J.

Šta je balkanski doručak?
Iako je široko definisan poreklom iz regiona Balkana, kao i uvek sa TikTok trendovima, najbolje je uzeti sve implikacije autentičnosti sa malo rezerve.Balkaski doručakje ono što ljudi u nekim, ali ne u svim balkanskim zemljama tradicionalno konzumiraju. Uključena hrana obično je cela i/ili sirova: sirovo povrće, hleb, meso i sir. „Sjajno je započeti dan povrćem, mesom, sirom, jajima i malo ugljenih hidrata od celog zrna,“ kaže Helena Barham, nutricionista, praktičar funkcionalne medicine i osnivač Nourish&Be. „Sadržaj proteina i vlakana doprinosi sitosti, tako da pomaže da se spreči gubitak energije sredinom jutra, održavajući vas zadovoljnim do ručka.

Jedna od ključnih karakteristika balkanskog doručka koji je preplavio društvene mreže je „izbirljivi“ stil serviranja u stilu specijaliteta. Balkanski doručak zahteva malo ili nimalo kuvanja ili kreativnog doprinosa.

Ostavi lonce i tiganje
Sveže povrće, pre svega paprika i paradajz, glavni su deo balkanskog doručka, što je dobra vest na frontu vlakana. „Vlakna su generalno odlična za creva, a većina stanovništva ne jede dovoljno vlakana ili povrća“, kaže Barham. Ako želite da budete autentični, izbacite nož i dasku za sečenje i naseckajte celo voće (semenke su uključene). „Volim da započnem dan sa sirovim povrćem, posebno leti kada je toplije vreme“, kaže Barham. „Pomozite crevima tako što ćete pravilno žvakati hranu, posebno sirovo povrće, za koje je potrebno malo više truda da naša tela svare. Ja bih [takođe] odlučila da ga stavim u sok od limuna da pomognem varenju.“

Malo manje privlačno? Sirovi beli luk, kog neki obožavaoci vole da uključe. Ali prema Barhamovoj, ako možete da konzumirate sirovi luk, sumpor će vam dobro doći. „Sirovi luk može imati dodatne prednosti u odnosu na kuvani luk, jer su neki od njegovih hranljivih sastojaka (vitamini i antioksidansi) iscrpljeni tokom procesa kuvanja“, kaže ona. „Sirovi luk ima veći nivo jedinjenja sumpora, koji su odlični za detoksikaciju i regulaciju šećera u krvi.

Oslonite se na fermentisanu hranu
Ako je vaš novogodišnji cilj da bolje vodite računa o zdravlju creva, biće vam drago da čujete da su fermentisani kiseli krastavci i kefir, koji su svi prepuni korisnih bakterija za uspostavljanje bolje ravnoteže u vašem crevnom mikrobiomu, ključni za balkanski doručak. Dodatak slanog sira koji je po ukusu i teksturi sličan feti, predstavlja još dobrih vesti na frontu fermentacije.

Ali pazite na dodatni šećer…
Iako kiseli krastavci mogu biti zdrav dodatak vašem obroku, mnoge sorte koje se kupuju u prodavnici sadrže mnogo dodatog šećera. Ako ne želite da pravite sami, onda pazite na etikete na kojima piše nula ili nizak nivo šećera. Isto važi i za još jednu balkansku hranu, suhomesnate proizvode, koji su, osim što su visoko obrađeni, često puni skrivenog šećera. Ako želite da budete tradicionalni, dodajte slaninu, dimljenu svinjsku potrbušinu, ili sudžuk, začinjenu sušenu kobasicu, na svoju listu za kupovinu – samo pazite da ne konzumirate previše ni jednog ni drugog redovno. „Suhomesnatiproizvodi su povezani sa povećanim rizikom od raka, delom zbog poliaromatičnih ugljovodonika (PAH) koji se unose u meso tokom procesa dimljenja“, kaže Barham. „Ali život je balansiranje, a mi smo preplavljeni toksinima svaki dan, pa birajte svoje bitke. Ne bih rekla da ne jedete suvo ili dimljeno meso (mislim da je ukusno), ali umerenost je ključna. Ja [samo] ne bih preporučila da ih jedete svaki dan.“

Isto važi i za komad hrskavog belog hleba koji se pojavljuje na mnogim fotografijama #BalkanBreakfast. „Većina hleba u ovoj zemlji verovatno ne bi bila priznata kao hleb pre 100 godina“, objašnjava Barham. „Koristi se mešavina emulgatora i pene, a takođe ima mnogo više glutena nego što je bio, [koji] može da iritira sluznicu creva.” Ako želite da uključite hleb, zamenite ga za hranljiviju alternativu. „Kiselo testo je mnogo bolje jer je fermentirano“, sugeriše Barham. „Konzumiranje integralne ili tamnije sorte dodaje dodatnu količinu vlakana koja su odlična za zdravlje creva, a odabir vekne sa semenkama je način da se obroku dodaju dodatne hranljive materije.“

i2 portal / Vogue

Na Versaceovoj reviji jesen/zima 2025, održanoj u Milanu ranije ovog meseca, šuškalo se da će to biti poslednja revija Donatelle Versace na pisti. Danas su se potvrdile glasine: nepokolebljiva italijanska dizajnerka – jedna od najprepoznatljivijih i najpoznatijih ličnosti u modi – treba da se povuče iz uloge kreativne direktorke u kući koju je njen brat Gianni Versace osnovao 1978.

Nju će zameniti Dario Vitale, bivši dizajnerb italijanske kuće Miu Miu, koji je nedavno imenovan od strane brenda. Donatella Versace će ostati prisutna, preuzimajući ulogu glavne ambasadorke brenda, ulogu koja poštuje njenu poziciju kao otelotvorenje glamuroznog duha kuće (ona će nastupati na crvenom tepihu, biti filantrop i verovatno će ostati prisutna na revijama kuće).

„Bila mi je najveća čast u životu da nastavim nasleđe svog brata“, rekla je ona u izjavi, nakon što je preuzela kreativno rukovođenje kućom godinu dana nakon njegovog ubistva 1997. u Majamiju. „Bio je pravi genije, ali nadam se da imam malo njegovog duha i upornosti.“

Pod njenim rukovodstvom, Versace je nastavio da bude glavni modni igrač, realizujući kampanje visokog profila u kojima su glumile Madona, Beyonce i Jennifer Lopez (potonja je učinila da je haljina Donatele Versace u džungli jedan od najpoznatijih modnih stilova nakon pojavljivanja na dodeli Grammy nagrada 2000.). Njene revije na pisti oduvek su bile spektakularne, sa udarnim zvučnim zapisima i supermodelima.

Vitale, poznat kao jedno od tajnih oružja Miuccia Prade tokom njegovog boravka u Miu Miu, porastao je u milanskoj kući od svog dolaska 2010. (otišao je u januaru). Nova uloga je još jedan primer dizajnera iza scene koji ulazi u centar pažnje – način zapošljavanja koji je do sada imao različite rezultate (uz sav uspeh Matijea Blazija u Bottega Veneta, nedavni odlazak Sabata De Sarna iz Guccija pokazuje rizik od zapošljavanja imena nepoznatih izvan industrije). Ipak, Vitale se naširoko smatra impresivnim talentom.

„Zaista sam počastvovan što sam se pridružio Versaceu kao glavni kreativni direktor i što sam deo ove posebne i moćne modne luksuzne kuće koju su kreirali Gianni i Donatella“, rekao je danas. „Kuća Versace ima jedinstveno nasleđe koje je trajalo decenijama i oblikovalo je istoriju mode. Želim da izrazim iskreno hvala Donatelli na njenom poverenju u mene i na njenoj neumornoj posvećenosti izvanrednom brendu koji je Versace danas. Privilegija je doprineti budućem rastu Versacea i njegovom globalnom uticaju kroz svoju viziju, stručnost i posvećenost.

i2 portal / Versace

Tradicionalno, već nekoliko godina zaredom, u hotelu se organizuje „ženski vikend“; zamišljen kao wellness program za dušu i telo. U okviru programa su uključene brojne aktivnosti, počevši od šetnji i rekreacije, masaže, modne revije, predstave, književne večeri, pa do zabave uz živu muziku i žurku. A ono što je najvažnije, tog vikenda su gosti hotela samo žene – nema onih zbog kojih je i potrebna energetska fuzija :).

Paket uključuje dva noćenja na bazi polupansiona za dve osobe (od petka do nedelje), kao i korišćenje spa centra sa uključene dve relax masaže od 60 minuta po osobi.

Sve zainteresovane dame mogu da ovde da se prijave na sledećem linku.

Pogledajte kako je „ženski vikend“ izgledao prošle godine.

i2 portal

Ako govorimo o regionu, Slovenija i Hrvatska prednjače sa velikom penetracijom e-trgovine i razvijenom svešću o svim prednostima koje ona nudi. Shodno tome, njihov dalji razvoj prilično je stabilan, ali stopa rasta je niža, jednocifrena, dok Srbija trenutno proživljava renesansu u brzorastućoj e-commerce industriji. Na godišnjem nivou beležila je dvocifreni progres od oko 20% dok se za naredni period predviđa nesto niža ali i dalje dvocifrena stopa rasta.

Upoređujući trendove, vidimo da se različito primenjuju i prilagođavaju lokalnim tržištima. Posebno se ističu SAD i Kina koje prednjače sa inovacijama, kao što je npr. live shopping.

Kurirske službe se suočavaju sa izazovima prilikom isporuka pošiljki, a znamo da je dostava jedan od ključnih faktora u e-trgovini.

E-commerce industrija na Balkanu podložna je uticaju geopolitičkih dešavanja. Političke i ekonomske promene direktno utiču na ponašanje potrošača prilikom istraživanja že-ljenog proizvoda.

Recimo, analizom putanje do kupovine na domaćoj Shoppster platformi vidimo da kupci sve više vremena provode istražujući proizvode pre donošenja odluke. Samo pre godinu i po dana, kupcima je bilo potrebno u proseku 4 koraka da bi zaključili kupovinu. U međuvremenu je inflacija ostavila traga, pa je period “razmatranja” duplo duži, jer su ljudi oprezniji.

Ukidanje third-party cookies-a
Dugo najavljivani nestanak kolačića može zvučati privlačno za privatnost, ali za e-commerce je izvestan izazov, koji može da se pretvori i u prednost uz nove mogućnosti. Google planira da postepeno uvodi Privacy Sandbox u Chrome pretraživače i da se implementacija završi do kraja 2024. Na sreću, Big Data analitika i server-side tracking stižu kao spas. Uz ove inovacije, e-trgovine i dalje mogu da vam ponude personalizovano iskustvo, relevantne proizvode i privatnost.

Kao kupac, možete očekivati bolje preporuke, ponude prilagođene vašim željama i transparentnije prikupljanje podataka. Ukidanje kolačića i uspon Big Data-e znače prekretnicu u online trgovini.

Personalizacija e-trgovine
Personalizacija je postala ključan faktor u e-trgovini. Kupci više ne žele generička iskustva. Žele proizvode i sadržaje koji su prilagođeni njihovim interesovanjima i afinitetima. Kompanije koje uspeju da pruže personalizovano iskustvo ostvaruju veću lojalnost kupaca i povećavaju prodaju.

Na primer, Amazon je pionir u personalizaciji preporuka proizvoda, analizirajući ponašanje kupaca i pružajući im relevantne sugestije.

AI u e-trgovini
Veštačka inteligencija je alat koji je zauvek promenio pravila u e-trgovini. Fenomen koji je u Srbiji eksplodirao protekle godine, postao je jedan od vodećih trendova. Pravilno korišćenje AI nudi puno olakšica u svakodnevnom poslovanju u vidu pomenute personalizacije korisničkog iskustva i dopiranja do ciljne publike sa preciznim preporukama. Osim toga, veštačka inteligencija može biti od koristi za logistiku, ali i za upravljanje robnim zalihama.

Affiliate marketing u e-trgovini
Affiliate marketing je globalno popularan vid marketinga, koji podrazumeva da pojedinci promovišu proizvode nekog online shopa na svom kanalu (website, YouTube kanal, društvene mreže…) i tako usmeravaju potencijalne kupce na kanal tog prodavca. Od svake kupovine koja se dogodi posredstvom takve veze, partneri zarađuju određenu proviziju. Ovaj način zarađivanja je popularan i privlačan, jer možete raditi sa bilo koje lokacije, onoliko koliko vam odgovara, a zarada zavisi samo od toga koliko ste uspešno svojoj publici približili proizvod i koliko se on njoj dopao.

Primer je Amazonov affiliate program, dok je na našim prostorima tek u povoju. Naša kompanija Shoppster je krajem prošle godine integrisala affiliate program u svoje poslovanje.

Glasovna pretraga
Glasovna pretraga je još jedan od izvesnih e-commerce trendova u budućnosti. Sa razvojem performansi smart zvučnika i smart telefona nepovratno se razvja i trend takozvane “glasovne kupovine”.

U razvijenim online tržištima poput SAD, veliki procenat kupaca na mesečnom nivou makar jednom koristi “Voice asistenta”. Online shopovi, takođe, nastoje da optimizuju maternje jezike u pretragu zarad poboljšanja korisničkog iskustva. To je neminovna budućnost koja tek treba da se omasovi na domaćem tržištu.

Omni-channel kupovina
Dosadašnja iskustva e-trgovine ukazuju na to da je među kupcima sve rasprostranjeniji omni-channel pristup. To znači da preko 70% kupaca vrši pretragu, informisanje i kupovinu preko više različitih kanala. Korisnici upoređuju cene, uslove, kvalitet i proizvode na svim dostupnim mestima: u fizičkim radnjama i online shopovima, na aplikacijama i društvenim mrežama. To se najviše odnosi na tehnološki pismene generacije Z i Milenijalse. Ovaj trend nikako ne znači zastoj poslovanja za e-trgovce, već naprotiv šansu za unapređenje biznisa.

Statistika kaže da online shopovi koji imaju minimum 3 kanala povećavaju interakciju sa kupcima za preko 250%.

E-commerce industrija u Srbiji i regionu nastavlja da evoluira i prilagođava se promenljivim potrebama i preferencijama kupaca. Personalizacija, mobilna trgovina, održivost, lokalne platforme i digitalizacija malih preduzeća predstavljaju ključne trendove koji će oblikovati budućnost e-trgovine u našem regionu. Kompanije koje se prilagode ovim trendovima i ponude autentična i relevantna iskustva kupcima imaće prednosti u ovom dinamičnom okruženju.

i2 portal /MarketingMreža/