Međutim, vremenom je ghosting dobio širu upotrebu. Danas se sreće i u prijateljskim i rodbinskim vezama.

Nažalost, ghosting je mnogo više od gubitka veze sa nekim. On može negativno da utiče na mentalno zdravlje osobe kojoj je upućen. Pojedini stručnjaci ga čak opisuju kao pasivno-agresivni oblik emocionalnog zlostavljanja.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o ghostingu.

Zašto neki ljudi pribegavaju ghostingu?

Postoje različiti razlozi za ghosting. Prvi je taj što neki smatraju da je mnogo lakše „ghosting-ovati“ osobu nego imati neprijatan, iskren razgovor o tome zašto nije zainteresovan za održavanje kontakta. Osoba koja „ghosting-uje“ često želi da izbegne konflikt ili suočavanje sa povređenim osećanjima druge osobe. Zato jednostavno prekida svaku komunikaciju i nada se da će nagoveštaj biti dostavljen.

Nedostatak emocionalne zrelosti je čest uzrok ovakvog ponašanja. Naime, emocionalno nezreli ljudi ne znaju kako da se nose sa tuđim osećanjima. Nemaju ni kapacitet da objasne razloge prekida. Umesto da pruže objašnjenje i pokušaju da reše problem koji postoji, biraju izbegavanje.

Preopterećenost ili gubitak interesa je čest pokretač ghostinga. Sa mnoštvom opcija pri online upoznavanju može se desiti da osoba izgubi interesovanje, jer je upoznala nekog novog. Međutim, ovaj faktor nije vezan samo za online dating. Može se javiti i u trajnijim prijateljskim i rodbinskim odnosima kada dođe do promene raspoloženja. Umesto da osoba saopšti razlog te promene, samo se povuče.

Strah od reakcije druge osobe je još jedan uzročnik. Obično se javlja kod osoba sa izraženom socijalnom anksioznošću. One smatraju razgovor o raskidu ili prekidu odnosa previše stresnim, te biraju ghosting kao manji pritisak.

Ponekad ghosting može biti i način manipulisanja. Osoba nestane kako bi pokazala kontrolu i moć, čineći da druga strana oseti nesigurnost i zbunjenost.

Kako se nositi sa ghostingom?

Ghosting ume da bude jako neprijatan, te je važno da naučite kako sa njim da se nosite.

Prva reakcija je često: „Šta sam pogrešio/la?“. Znajte, da ghosting najčešće govori o osobi koja ga primenjuje, a ne o vama. Umesto da preispitujete ponašanje i tražite greške, promeniti svoju perspektivu.

Shvatite ghosting kao znak problema u komunikaciji osobe koja ga primenjuje. Samim tim nije potrebno da osećate krivicu. Ukoliko osećate potrebu da objasnite šta se desilo u odnosu možete poslati poruku tipa: „Primećujem da se nismo čuli duže vreme, da li je među nama sve u redu ili ne želiš da nastavimo komunikaciju“.

U većini slučajeva nećete dobiti nikakav odgovor što je sasvim i očekivano. Zapravo, ne treba vam objašnjenje za završetak vaše priče. On može doći iznutra.

Ovakvo ponašenje je jasni znak da krenete dalje i usmerite energiju negde drugde. Nemojte juriti osobu koja vas je ignorisala slanjem višestrukih poruka ili poziva. Preusmerite svoj fokus na prijateljstva i odnose gde je trud obostran i gde se osećate više cenjenim.

Nikako nemojte dozvolite da ghosting utiče na vaše samopouzdanje. Podsećajte sebe da vaša vrednost ne zavisi od toga kako se neko drugi ponaša prema vama.

Ghosting neretko dovodi do niza emocija. Sasvim je normalno da se osećate tužno, povređeno ili zbunjeno. Ne potiskujte svoja osećanja, jer ća vam ona pomoći da prebolite odnos koji ste gajili. Ujedno i da se izborite sa ghostingom.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA