U narednom periodu ćemo vam predstaviti svaku od njih, jer je veoma važno da se sazna što više o njima, njihovom radu i borbi za jednakost žena u društvu, za njihovo obrazovanje i pravo glasa, i želji, da, uprkos stereotipima, mogu da ostvare sve što požele.

Ksenija Atanasijević (1894-1981) – filozofkinja i prva doktorka nauka u Srbiji.

Rođena je u Beogradu, rano je ostala bez roditelja, pa odrasta uz plemenitu i obrazovanu tetku, nastavnicu Više ženske škole. U Beogradu završava osnovnu, srednju i muzičku školu, kao i studije filozofije. Diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima. Bila je prevoditeljka klasičnih filozofskih dela, kao i autorka studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava. Nakon usavršavanja u Ženevi i Parizu, u Beogradu doktorira na tezi „Brunovo učenje o najmanjem„, postavši jedan od vodećih stručnjaka za Đordana Bruna u Evropi. Enciklopedija Britanika je uvrstila njen doktorat među vredne radove za proučavanje lika i dela Đordana Bruna, i smatra se kao relevantan izvor znanja o njegovoj filozofiji.

Za vreme studija, profesor glavnog predmeta joj je slavni Branislav Petronijević, koga zbog otkrića u paleontologiji i originalnih filozofskih radova visoko uvažavaju evropski naučni krugovi. Međutim, Petronijević je na Beogradskom univerzitetu strah i trepet. Ksenija se u pismu prijateljici jada da su njegova predavanja „fiziološki neizdrživa“ i da studenti padaju u nesvest na seminarima koje Petronijević vodi, trudeći se da ismeje, ponizi i s fakulteta zauvek otera svakog ko nije u stanju da mu intelektualno parira. Na njenoj odbrani doktorske disertacije (Brana Petronijević je bio njen mentor), Milutin Milanković je bio član komisije. Nisu verovali da je žensko sposobno da dođe do doktorata, i dali su joj jedan složen matematički problem da reši, pre nego što je uopšte i ušla u proces odbrane. Jedan veliki Milutin Milanković je pitao Branu Petronijevića: „Gospodine Petronijeviću, šta nije u redu sa hormonima vaše studentkinje, kad može da misli na taj način?“ Njihovi nespretni komplimenti trebalo je da kažu da je Ksenija „pametna kao muško“, ali takve šale su učvrstile Kseniju rešenost da se bori za ravnopravnost žena u društvenom životu.

Bila je prva filozofkinja u Srbiji, iza sebe je ostavila preko 400 autorskih radova.

Doktorska titula i njen intelektualni rad obeleženi su otporom sredine i mizogenim odnosom jednog dela muške intelektualne elite Beograda. Nakon izbora u zvanje vanredne profesorke na Katedri za istoriju filozofije, počinje sveopšta hajka na legitimitet njenog naučnog rada.

Izmorena dugotrajnom borbom, napušta rad na fakultetu, i postaje nakratko nastavni inspektor. Za vreme nemačke okupacije, radi u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci.

Jedna je od prvih žena koja koja drži predavanja na Kolarcu. Bila je aktivna u jugoslovenskom i međunarodnom ženskom pokretu. Bila je članica Male ženske antante i Internacionalne organizacije žena za mir. Jedna je od osnivačica Udruženja književnika i članica beogradskog Pen kluba.

Prevodila je Aristotela, Platona i Spinozu.

„Feminizam, nužnim načinom, podrazumeva, kao nepobitnu, ideju da svako ljudsko biće jeste neprikosnoveno, i da ima pravo da na puni i neometani način razvija sebe.“

i2 portal

Autorke izložbe su Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić, direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Ružica Opačić, istoričarka umetnosti.

– Često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji, neretko u borbi protiv patrijarhata, birokratije i nepisanih pravila, utirale su put novim generacijama, nesvesnim da za mogućnosti koje danas imaju treba da zahvale slavnim pretkinjama. Upravo takve bile su i žene na našoj postavci. Velikanke koje predstavljamo primer su hrabrosti, posvećenosti, istrajnosti, nepokolebljive snage da se, uprkos preprekama i stereotipima, može ostvariti sve. One su primer da se može ako se sme – istakle su autorke izložbe.

Među ženama na postavci su progresivne slikarke – Milena Pavlović Barili i Zora Petrović, glumica  – Žanka Stokić,  prva dama srpskog teatra – Mira Trailović,  prva doktorka pravnih nauka –  Anka Gođevac Subotić, humanitarke, dobrotvorke – Delfa Ivanić, Ljubica Luković, Mirka i Mejbl Grujić i Marija Trandafil, prva školovana kostimografkinja – Milica Babić Jovanović, prva lekarka – Draga Ljočić, najškolovanija Srpkinja i prva doktorka nauka – Ksenija Atanasijević, naučnica – Jelka Bojkić, Ileana Čura, svetska putnica – Jelena Dimitrijević, prva feministkinja – Draga Dejanović, kraljice Natalija Obrenović, Draga Obrenović i Marija Karađorđević, koje su nas zadužile svojim kulturnim radom i iznad svega dobročinstvom.

i2 portal

Između ostalih, u njemu se prikazuje komad „Mala crna haljina“ inspirisan životom i radom Koko Šanel, ženom koja je obeležila modnu scenu prošlog veka.

Broj gledalaca je ograničen na svega 35, jer je cilj da se postigne intimna, salonska atmosfera. U glavnim ulogama su Vjera Mujović i Staša Milovanović, a gosti su u prilici da popiju čašu šampanjca sa njima nakon odigrane predstave. Tekst potpisuje takođe Vjera Mujović, u režiji Nataše Radulović.

Da li ste znali da je Koko Šanel jedna od najvećih, najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti u prošlom veku? Ne samo u modnom smislu, već i u društvenim pojavama koje su obeležile prethodne decenije. Skoro 70 godina je ova modna kreatorka bila na vrhu pariske modne scene, a njen brend “Šanel“ je ostao jedan od najcenjenijih modnih brendova svih vremena. Od krojačice, pa do uvažene dizajnerke krije se fantastična priča, a njena mala crna haljina je obavezni aksesoar svake pripadnice lepšeg pola. Bila je izuzetno vredna, posvećena, praktična i mudra. Pored toga, cenili su je brojni ljubitelji ne samo mode, već i scenaristi, filmski kritičari, kao i velika imena iz sveta glume.

Ulaznicu za predstavu ‘Mala crna haljina’ po ceni od 2000 dinara možete kupiti direktno na blagajni Doma Jevrema Grujića i to četvrtkom i petkom od 15h do 20h i subotom i nedeljom od 11h do 16h.

Naredno prikazivanje ove predstave je u petak, 8.novembra, sa početkom u 20 časova.

i2 portal