Otpornost na insulin je prisutna kada ćelije u telu ne reaguju pravilno na ovaj hormon.

Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka. Nakon obroka, vrednost šećera u krvi se menja. Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.

Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi sve više insulina što vremenom može dovesti do nastanka insulinske rezistencije.

Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i/ili predijabetesa.

Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo način i stil života što, pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.

Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?

U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata. Ćelije postaju manje reaktivne na insulin, što dovodi do povišenog nivoa insulina u krvi sa inače normalnim šećerom u krvi.

Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.

Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.

Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi više insulina.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom često proizvode više insulina nego zdravi ljudi. Ovo je poznato kao hiperinsulinemija.

Simptomi insulinske rezistencije

U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma. Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što su porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:

• Umor
• Glad,
• Slabu koncentraciju.

Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:

• Povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
• Povišen krvni pritisak,
• Visok nivo holesterola.

Ako se insulinska rezistencija razvije u predijabetes ili dijabetes tip 2, simptomi će uključivati povećane nivoe glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2.

Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?

Iako se još uvek ne zna tačan uzrok nastanka insulinske rezistencije, dobro je poznato koji faktori rizika mogu dovesti do razvoja otpornosti na insulin.

Primarni faktor rizika je ishrana bogata ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.

Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.

Hrom, cink i mangan su značajni za metabolizam ugljenih hidrata (šećera) zato što zajedno sa insulinom povećavaju korišćenje glukoze.

Hrom je prisutan u namirnicama poput: integralnih žitarica, brokolija, pečurki, pivskog kvasca, krompira, grožđa, jabuka itd.

U slučaju kada je ishrana, pre svega, zasnovana na unosu rafinisanih namirnica i konzumiranja rafinisanog šećera, dolazi do prekomerne potrošnje ovog jako značajnog minerala.

Nedostatak aktivnog oblika hroma, usled jednolične ishrane, vremenom može uticati na smanjenu efikasnost insulina u organizmu.

Nedostatak mangana takođe doprinosi manjoj efikasnosti insulina na nivou ćelija. Namirnice bogate ovim mineralom su: orasi, žumance, zeleno lisnato povrće, grašak, itd.

Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:

• Gojaznost
• Visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima
• Slaba fizička aktivnost
• Hroničan stres
• Chushingova bolest ili policistična bolest jajnika

U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:

• Visok nivo insulina u krvi
• Višak masnoće u jetri i pankreasu
• Visok nivo upale/ inflamacije

Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na insulin.

Glavni uzrok velikih količina slobodnih masnih kiselina u krvi je veliki unos kalorija i gojaznost.

i2 portal / tekst napisala dr med.sci Milka Popović – prakticionista funkcionalne medicine 

Normalno je da se nivo šećera u krvi menja u toku dana, i to nije razlog za zabrinutost

Da biste izbegli rizik od nastanka predijabetesa i dijabetesa, uspostavite dnevnu rutinu koja uključuje vežbanje, redovan san i smanjen nivo stresa

Lekari kažu da treba da se fokusirate na dnevnu rutinu, a ne na stalno merenje nivoa šećera u krvi, naročito ako ste potpuno zdravi. Doktorka Dina Adimulam, specijalista za gojaznost, dijabetes i  endokrinologiju, kaže da svako od nas treba da se fokusira da ima što zdravije dnevne navike, a da je povećanje nivoa šećera u krvi u toku dana normalno. Takođe je neophodno da ljudi kojima je ustanovljen predijabetes ili dijabetes vode računa o nivou šećera, da se vremenom ne bi razvio dijabetes tipa 2.

Čuvajte se skrivenih izvora šećera u ishrani

Uzimanje previše šećera kroz hranu i piće može da ima ozbiljne zdravstvene probleme. Gazirani sokovi, slatkiši i peciva su očigledni izvori šećera, ali voćni jogurt, začini i druga prerađena hrana mogu da sadrže neočekivanu količinu šećera. Čak i voćni sok sa prirodnim šećerom može povećati nivo šećera u krvi.

Pokuštajte da se ograničite na 20-25 grama dnevno, predlažu stručnjaci.

Probajte da razumete svoje telo

Povećana telesna težina je poznati faktor rizika za nastajanje dijabetesa tipa 2. Iako se indeks telesne mase računa kao polazna tačka, nije savršen pokazatelj ukupnog zdravstvenog stanja.

Bolji način da razumete rizik od hroničnih bolesti i upravljate svojom težinom, je da pogledate sastav svog tela, odnos telesne masti i nemasne mase. Meri se skeniranjem pomoću rendgenskih zraka, kako bi se razlikovalo koliko mišića, kostiju i masti se nalazi u vašem telu.

Za sveukupno zdravlje, posebno je važno voditi računa o masti na stomaku, tačnije, masti koja je poznata kao viscelarna mast, što je povezano sa zdravstvenim rizicima.

Dajte prioritet redovnim vežbama

Prema istraživanju, dugo sedenje može da poveća rizik od nastanka predijabetesa i dijabetesa. Nasuprot tome, više kretanja u toku dana, može poboljšati vaše raspoloženje i energiju, održati vaš metabolizam zdravim i doneti brojne zdravstvene benefite. „Ograničite sedenje, vežbajte ili hodajte kada god možete“ kaže doktorka Adimulam.

Istraživanja pokazuju da čak i nekoliko stotina koraka dnevno mogu da naprave veliku razliku. Aktivnost nije samo važna zbog regulisanja nivoa šećera u krvi, nego može da spreči druge zdravstvene rizike, poput bolesti srca i raka, i poboljša kvalitet života.

San ima ogroman uticaj na nivo šećera u krvi

Dobar san je ključni faktor koji kontroliše nivo šećera u krvi. Naučnici kažu da je odrasloj osobi neophodno sedam do devet sati sna noću. Premalo sna može da poveća nivo šećera u krvi, i poveća rizik od prejedanja i debljanja, pokazuju istraživanja.

Pažljivo smanjite stres

Glavni i potcenjeni faktor povećanja nivoa šećera u krvi je stres. Hormoni povezani sa mentalnim i fizičkim stresom tokom vremena mogu da utiču na nivo šećera u krvi. Postoje brojne strategije za upravljanje stresom, a kao početna se navodi meditacija. Opuštajuće vežbe pomažu u smanjenju stresa, poboljšavaju krvi pritisak i nivo šećera.

i2 portal