Savremeni način života donosi mnogo mogućnosti, ali i ogromne pritiske. Visoki zahtevi na poslu, stalna trka za rezultatima, smanjen odmor i sve manje kvalitetnog sna, doveli su do sve većeg osećaja iscrpljenosti. Upravo tu nastaje problem: da li je u pitanju burnout ili depresija?

Iz psihološkog savetovališta SANA, objašanjavaju nam razliku između ova dva pojma.

Ova dva pojma mogu imati slične uticaje na mentalno zdravlje. Fizički simptomi burnouta mogu čak ličiti na depresiju i anksioznost. Zato na prvi pogled ljudima deluju istovetno. Međutim, postoje značajne razlike u uzrocima, mehanizmima i, što je najvažnije, pristupima lečenju.

Poznavanje razlika može vam pomoći da shvatite šta doživljavate. Takođe je ključno za pravovremenu i adekvatnu pomoć.

Šta je burnout, a šta depresija?

Pre nego što krenete da razmatrate da li je vaš problem burnout ili depresija morate znati šta ova dva pojma podrazumevaju.

Iako sindrom izgaranja, tj. burnout može biti odraz simptoma depresije, nije medicinsko stanje. To je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti izazvano dugotrajnim stresom, najčešće povezanim sa poslom. Zbog toga ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše kao profesionalni fenomen. Sa druge strane, Američko psihijatrijsko udruženje (APA) smatra burnout iskustvom, a ne dijagnozom.

Glavni uzročnik su produženi međuljudski stresori na poslu. U druge pokretače spadaju:

1. faktori životne sredine,
2. faktori ličnosti, kao što su emocionalna nestabilnost i sklonost anksioznosti.

Depresija ili veliki depresivni poremećaj je klinička dijagnoza. Za razliku od burnouta, nije ograničena samo na posao. Zapravo, depresija utiče na to kako osoba misli, ponaša se i oseća tako da može dovesti do niza emocionalnih i fizičkih problema.

Javlja kao odgovor na genetske, faktore životne sredine i psihosocijalne faktore. To uključuje:

1. abnormalnosti neurotransmitera,
2. traumatični događaj,
3. hormonske abnormalnosti,
4. određene osobine ličnosti.

Simptomi burnouta i depresije

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, burnout sindrom ima tri dela:

1. Osećaj potpune iscrpljenosti,
2. Osećaj distance od posla ili negativne misli o njemu,
3. Izbegavanje obavljanjae radnih zadataka tako dobro kao ranije.

Vremenom, mogu se javiti i drugi simptomi, kao što su:

1. razdražljivost,
2. osećaj beznađa,
3. osećaj nemoći,
4. stalna briga,
5. loš osećaj prema sebi,
6. problemi sa spavanjem ili održavanjem sna,
7. problemi sa pamćenjem.

Prisutni su i fizički simptomi. Pre svega, učestale glavobolje i bolovi u stomaku.

Neki od simptoma burnouta – problemi sa spavanjem, problemi sa pamćenjem i umor – mogu se javiti i kod depresije. U karakteristične simptome za ovo stanje spadaju:

1. gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti,
2. osećaj tuge većinu vremena,
3. prekomerno jedenje ili gubitak apetita,
4. uznemirenost i nemir ili tromost i letargija,
5. osećaj krivice,
6. problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka,
7. razmišljanje o smrti ili samoubistvu.

Važne razlike koje pomažu da shvatite da li je problem burnout ili depresija

Poreklo problema

Burnout je povezan sa poslom, obavezama, stresom i preopterećenjem.

Depresija zahvata sve segmente života i nema nužno spoljašnji okidač.

Emocionalna slika

Burnout izaziva osećaj praznine i frustracije vezane za obaveze.

Depresija dovodi do duboke tuge, beznađa i osećaja bezvrednosti.

Uticaj

Burnout utiče prvenstveno na produktivnost.

Depresija utiče na sve segmente života.

Zadovoljstvo

Osoba sa burnoutom obično i dalje može uživati u privatnim aktivnostima.

Osoba sa depresijom gubi interesovanje i za stvari koje su ranije donosile radost.

Reakcija na odmor

Burnout se može privremeno ublažiti odmorom, manjim opterećenjem, pauzama.

Depresija ostaje prisutna i tokom odmora.

Ukoliko prepoznajete neke od navedenih simptoma, javite se na vreme psihološkom savetovalištu Sana.

i2 portal