Zamolili smo stručnjake iz psihološkog savetovališta SANA da nam kažu više o ovom problemu.

Sam naziv ukazuje na prirodu ove specifične fobije. Naziv je dobila od grčkih reči „amaxa“, što znači „prevoz“ i „phobia“, tj. strah. Poznata je i pod nazivima hamaksofobija, motofobija i ohofobija.

Izvesni stepen anksioznosti mnogi su osetili makar jednom u toku vožnje. Međutim, kada je strah toliko intenzivan da ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti, reč je o amaksofobiji.

Zašto se javlja amaksofobija?

Amaksofobija najčešće se javlja kao reakcija na prethodno traumatično iskustvo. To je, pre svega, učestvovanje u saobraćajnoj nesreći. Čak i manji incidenti mogu izazvati snažan strah, posebno ako su bili neočekivani i praćeni šokom.

U pojedinim slučajevima je izazvana posredno. Naime, može biti posledica gubitka bliske osobe u saobraćajnoj nesreći. Kod nekih ljudi se razvija gledanjem ili slušanje o teškim saobraćajnim nesrećama na vestima ili društvenim mrežama.

U faktore se svrstava i generalizovani anksiozni poremećaj. Tada se javlja kao deo šire slike straha i nesigurnosti.

Veći rizik imaju i perfekcionisti. Usled preteranog straha da ne naprave grešku u vožnji, da ne povrede nekoga ili izazovu nesreću, ove osobe mogu razviti intenzivan strah od vožnje.

Amaksofobija može biti i naučeno stanje. Izražen strah od vožnje kod jednog roditelja može se „preneti“ na dete.

Na treba zanemariti ni fizička stanja koja dovode do problema. Problemi sa unutrašnjim uhom, vrtoglavice, morska bolest – samo su neke od njih koji mogu stvoriti negativnu asocijaciju na vožnju.

Koji su simptomi amaksofobije?

Ekstremna anksioznost i strah su karakteristični znaci amaksofobije. Manifestuju se u vidu napada panike, koji se javljaju ne samo tokom vožnje, već i pri samoj pomisli na nju. Prate ih ubrzan rad srca, znojenje i otežano disanje.

Neretko su prisutne i opsesivne misli o nesreći ili smrti. Zatim, strah da će se osramotiti, posebno kod napada panike u javnosti, kao i strah od gubitka kontrole.

Osobe koje se suočavaju sa strahom od vožnje osećaju se bespomoćno, jer često zavise od drugih. Mnogi, čak, odlažu druženja i putovanja kako bi izbegli vožnju.

Amaksofobija dovodi i do brojnih fizičkih simptoma. Ovi simptomi mogu uključivati vrtoglavicu, nesvesticu, mučninu, drhtanje i stomačne tegobe.

Kako pobediti amaksofobiju?

Kognitivno-bihejvioralna terapija je ključna u lečenju intenzivnog straha od vožnje. Ona vam pomaže da identifikujete negativne misli i uverenja o vožnji. Ujedno, vas uči mehanizmima suočavanja sa anksioznošću.

Važnu ulogu ima i terapija izlaganja. Obuhvata postepeno izlaganje situacijama u vožnji – počev od scenarija koji manje izazivaju anksioznost, pa do izazovnijih situacija. Poslednjih godina se koristi i terapija izlaganja virtuelnoj stvarnosti. Pomoću virtuelne stvarnosti simuliraju se određene situacije u vožnji, omogućavajući bezbedno i kontrolisano izlaganje izvoru straha.

Preporučuje se i praktikovanje tehnika opuštanja. Meditacija i mindfulness mogu biti korisne u upravljanju anksioznošću tokom vožnje.

i2 portal / Psihološko savetovalište SANA