U svakodnevnoj komunikaciji često nailazimo na ponašanja koja nas zbunjuju, frustriraju ili ostavljaju osećaj nelagode. Pri čemu ne možemo jasno da objasnimo zašto je tako. Nema otvorenog konflikta, nema direktnih uvreda, ali postoji nešto „ispod površine“. Upravo tu se krije pasivna agresija.
Za razliku od otvorene agresije, koja je direktna i lako uočljiva, pasivna agresija deluje suptilno. Ona se izražava kroz prikrivene poruke, tišinu, sarkazam tako da ostavlja drugu stranu zbunjenom, krivom i iscrpljenom.
Na prvi pogled pasivna agresija može delovati bezazleno. Mađutim, dugoročno može imati ozbiljan uticaj ne samo na međuljudsko odnose, već i na mentalno zdravlje osobe koja je trpi. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam šta je pasivna agresija, kako je prepoznati i kako na nju reagovati na zdrav i konstruktivan način.
Šta je pasivna agresija i zašto je toliko podmukla?
Pasivna agresija je obrazac ponašanja u kome se indirektno izražavaju negativna osećanja poput besa, frustracije ili nezadovoljstva. Umesto da osoba otvoreno kaže šta je muči, ona bira prikrivene načine komunikacije. To može uključivati izbegavanje razgovora, sarkastične komentare, „zaboravljanje“ obaveza, odugovlačenje, tišinu kao vid kazne. Drugim rečima, osoba ne izražava problem direktno, već ga pokazuje kroz svoje ponašanje.
Bez obzira što deluje tiho, pasivna agresija je veoma štetna, jer se teško može dokazati. Naime, osoba ne kaže otvoreno ništa loše, ali vi osećate da nešto nije u redu. Istovremeno, može izazvati osećaj krivice kod žrtve i stalnog preispitivanja sopstvenih vrednosti. Samim tim, deluje iscrpljujuće.
Zašto ljudi koriste pasivnu agresiju?
Pasivna agresija nije slučajno ponašanje. Ona je najčešće rezultat unutrašnjih konflikata, potisnutih emocija i naučenih obrazaca komunikacije. Iako može delovati kao svesna manipulacija, u velikom broju slučajeva reč je o nesvesnom načinu suočavanja sa neprijatnim osećanjima. Razumevanje uzroka može vam pomoći da prepoznate ovakvo ponašanje i naučite kako da se sa njim izborite.
Jedan od najčešćih razloga za pasivnu agresiju jeste strah od direktnog sukoba. Mnoge osobe izbegavaju da izraze neslaganje, jer veruju da će konflikt dovesti do svađe ili prekida odnosa. Za njih, pasivna agresija deluje kao „bezbednija opcija“.
Pojedini nemaju veštine komunikacije, te ne umeju jasno i zdravo da izraze svoje emocije. Drugi, pak, koriste ovaj oblik ponašanja usled niskog samopouzdanja kako bi uspeli da povrate kontrolu nad određenom situacijom.
Pasivna agresija je često prikriveni oblik besa. Potisnuta negativna osećanja ne nestaju, već se manifestuju na drugačiji nalič, bez otvorenog suočavanja.
Pasivno-agresivni obrasci se često prenose sa roditelja na decu. Ako je jedan roditelj na taj način ispoljavao ljutnju, dete to uči kao „normalno“.
Kako prepoznati pasivnu agresiju?
Prepoznavanje pasivne agresije nije uvek jednostavno, ali postoje određeni obrasci ponašanja koji mogu biti jasan znak.
Sarkazam i „šale“ sa skrivenim značenjem
Komentari poput: „Ma sve je u redu, kao i uvek…“ „Naravno da si ti uvek u pravu“ naizgled deluju bezazleno, ali često nose prikrivenu kritiku ili nezadovoljstvo.
Tišina kao kazna (silent treatment)
Ignorisanje, povlačenje i odbijanje komunikacije često su načini da se druga osoba kazni bez direktnog sukoba. Obično se javlja nakon svađe među partnerima, kada jedan izbegava više dana da razgovara sa drugim.
Odugovlačenje
Namerno odlaganje obaveza ili „slučajno“ zaboravljanje može biti način izražavanja otpora ili ljutnje.
Suptilne uvrede
Umesto direktne uvrede, osoba izgovara nešto što na prvi pogled zvuči kao kompliment, a zapravo boli. Primeri: „Ma super je što si tako smeo/la da uradiš. Ja nikad ne bih imao/la hrabrosti da budem tako nepromišljen/a.“ ili „Svaka čast kako si smršala. Sada sva garderoba može lepo da ti stoji.“
Osećaj žrtve
Pasivno-agresivne osobe često sebe doživljavaju kao žrtvu. Oni su uvek ti koji su „najviše stradali“, „najviše radili“, „najviše trpeli“. Primer takvog ponašanja je rečenica „Ja u ovoj kući sve radim, a niko me ne ceni.“
Neizgovorena očekivanja
Pasivno-agresivne osobe očekuju da vi pogodite šta žele. Kada ne pogodite, oni se uvrede, ali ne kažu zašto. Primer: „Trebalo je da znaš šta mi treba.“
Kako reagovati na pasivnu agresiju?
Reagovanje na pasivnu agresiju je izazovno jer svaka vaša reakcija može biti iskorišćena protiv vas. Prva i najvažnija stvar jeste da ne reagujete ljutnjom, čak i ako druga strana to zaslužuje. Na taj način ćete samo produbiti problem. Zato je važno da ostanete smireni i ne ulazite u raspravu na isti način.
Drugi važan korak jeste da imenujete problem između vas. Umesto da ignorišete situaciju, pokušajte da je jasno definišete: „Imam utisak da nešto nije u redu, ali da to ne govoriš direktno“, „Da li si ljut/a zbog nečega“. Ovo i slična pitanja mogu podstaći otvorenu komunikaciju.
Ako se pasivna agresija ponavlja, važno je da jasno postavite granice u odnosima. One nisu napad, već su zaštita. Primeri granica: „Nisam spreman/na da razgovaram kada mi se prećutkuje. Kada budeš spreman/na da razgovaraš otvoreno, tu sam.“ „Neću da nagađam šta ti treba. Ako mi ne kažeš direktno, neću moći da ti pomognem.“
Otvorena, iskrena i direktna komunikacija je jedini put ka zdravim i stabilnim odnosima. S obzirom da je nije lako uspostaviti, u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
i2 portal / Psihološko savetovalište SANA
