Pavlova torta je nastala početkom 20.veka, na području Australije ili Novog Zelanda, a posvećena je ruskoj balerini Ani Pavlovoj. Veruje se da je desert nastao tokom turneje slavne balerine, i dugo je bio predmet rasprave između dva naroda, pošto nacionalnost njenog tvorca nikada nije stopostotno potvrđena.
Postoji priča da je kuvar hotela u kome je odsela u Velingtonu, napravio desert u njenu čast, čime nastaje Pavlova torta. S druge strane, Australija tvrdi da je Pavlova torta prvi put napravljena u Pertu, gde je kuvar želeo da stvori desert lagan poput same balerine.
Inspracija za izgled torte je bila „tutu suknja“ koju nose balerine. Ana Pavlova je rođena u Petrogradu 1881, a umrla 1931. godine u Hagu. Školu klasičnog baleta završila je u Carskoj baletskoj školi u rodnom gradu i odmah dobila angažman u Marijinskom pozorištu. Postala je primabalerina 1906. godine.
Ovaj desert je deo nacionalne kuhinje obe države, i često se služi tokom proslava i prazničnih obroka. Najčešće se konzumira tokom leta, ali i za vreme božićnih praznika. Danas je poznat i omiljen u celom svetu.
Pavlova torta se pravi od belanaca umućenih sa šećerom, prelivena šlagom i različitim svežim voćem. Spolja je korica hrskava, a unutrašnjost je meka. Tradicionalna Pavlova torta se pravi sa kivijem, mangom ili jagodama, dok današnje moderne verzije uključuju i maline, borovnice i drugo voće.
Saveti za pripremu savršene Pavlove torte
- Koristite šećer u prahu umesto običnog šećera, kako biste smanjili vreme mešanja i izbegli pucanje kore tokom pečenja.
- Mešajte belanjke na niskoj brzini pre dodavanja šećera, kako biste sprečili stvaranje velikih mehurića vazduha koji takođe mogu dovesti do pucanja kore tokom pečenja.
- Ravnomerno rasporedite smesu i napravite glatku površinu bez vazdušnih džepova.
- Nakon pečenja je potrebno isključiti rernu, i ostaviti je zatvorenom, sve dok se torta potpuno ne ohladi, što može potrajati nekoliko sati. Otvaranje rerne i nagla promena temperature takođe dovode do pucanja kore.
i2 portal
