Zamislite scenu: ulazim u tržni centar „samo da pogledam„, a izlazim tri sata kasnije pretpana kesama koje sadrže farmerke koje mi uopšte i ne stoje dobro, bluzu koju sam kupila za svečane prilike, a njih ni u najavi, sako u boji koju ne podnosim i cipele na štiklu koje su mi za pola broja manje, ali biće to ok, govorim sebi dok ih plaćam. E, drage moje, to je naš ženski shopping, jedina aktivnost gde se stres i zadovoljstvo mešaju kao Nutella i dijeta.
Ulazak u kabinu za presvlačenje je kao odlazak na emotivnu rolerkoster vožnju. Prva haljina te gleda kao da ti sudi. Druga kaže: „Ti i ja smo mogli nešto da budemo… pre tri kile.“ Treća je jednostavno uvreda svim ogledalima. A onda, kao u romantičnoj komediji, pojavi se ona savršena stvar. Samo što košta kao rata za auto. I šta ti radiš? Pa, kupuješ naravno! Još kažeš sebi: „Ne kupujem svaki dan… osim juče. I prekjuče. I ..“
Kupovina obuće je posebna disciplina. Nađeš čizme koje izgledaju kao da će ti promeniti život. Pradavačica, koja uvek ima broj 38 na nogama i 45 na jeziku, kaže: „Ove su nam poslednje.“ I ti, šta ćeš? Kupiš, iako te žuljaju već dok stojiš na mestu. Ljubav boli, pa šta?
Shopping sa prijateljicama? E, to je olimpijska disciplina. Bodrimo jedna drugu da sve kupimo. SVE. „Ovo ti je odlično, nosićeš sigurno“. „Svaka žena mora da ima ovakvu haljinu u ormaru.“ „Uzimaj, na popustu je, nećeš se pokajati“.
I za kraj, pitanje za milion dinara: Zašto uvek kupujemo stvari koje ne nosimo? Odgovor je jednostavan – zato što je u tom trenutku ta stvar bila simbol novog početka, boljeg ja, žene koja će ustajati na vreme, redovno trenirati i kuvati zdrave obroke. Realnost, ležim u trenerci, jedem kroasan i pišem ovu kolumnu.
Ali, ne brinite dame. Još uvek traju sniženja. Imate priliku da „samo pogledate„.
i2 portal / I.J
