Kažu da su svadbe veselje. Kažu i da ljudi na svadbe idu iz ljubavi. Ja idem jer sam ucenjena. I moralno i emotivno, a bogami i putem SMS-a sa „Vidimo se u subotu, nema izgovora„. Kad te tako direktno pozovu, nema nazad. Pakujem se kao da idem u rat. Jer, budimo iskreni – svadba to i jeste. Samo sa više šljokica i rodbine koja dosađuje sa: „A kad ćeš ti?“
Krenimo od početka, a to je odeća. Na svadbi moraš da izgledaš kao da si sišla sa modne piste, i bukvalno se očekuje da potrošiš pola plate na najmoderniju haljinu. Pa onda obuća. Frizura. Šminka. Čekaj, da li se ja to udajem?
Poklon. Čuvena koverta. Nikada nisam sigurna koliko da stavim, a da ne ispadnem stipsa, a s druge strane ne ni toliko da me sutra zovu na još jednu svadbu. Zovem ostale goste da se konsultujem.
Dolazak. Sala je na kraju sveta. Ako pogrešiš skretanje, završićeš u braku pre mladenaca. Parking – misaona imenica. Ulazak u salu – crveni tepih bez kamere, ali sa bar deset pogleda koji procenjuju da li si „prava partija“ ili „opet ostajem sam„.
Hrana. Najveća religija na Balkanu, Jela ima više nego stanovnika. Ako ne pojedeš sve, ljutito te gledaju i cokću. Ako pojedeš sve, opet cokću i kažu da smanjiš, jer ćeš se ugojiti. Ne pobeđuješ.
Muzika. Prvih sat vremena tiho pevušiš. Do glavnog jela igraš lagani dvokorak. Do deserta – slede snimci koji će te proganjati na TikToku. Vrhunac večeri je kada igraš kolo s torbicom u ruci, za koju te je nepoznata žena zamolila da je „samo pričuvaš na minut“.
Na kraju, otkucava ponoć, svi su se raspustili, Mlada bosa, mladoženja znojan, kum izgubljen. Ja čekam taksi i sakrivam fleku od salate na sakou i govorim sebi „Ne idem više na svadbe„; letimično bacim pogled na telefon, a tamo poruka: „Ženi se brat od ujaka, računamo na tebe <3„.
I šta da kažem? Vidimo se opet.
i2 portal / Jana Petrović
