Prema poslednjim podacima Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više po glavi stanovnika nego u Italiji. Direktni poreski prihodi od industrije igara na sreću u 2022. godini bili su između 240 i 250 miliona evra.
Prema dostupnim podacima, tržište online klađenja u Srbiji je u poslednjih pet godina godina raslo po stopi od 25 odsto godišnje.
Igre na sreću mogu biti organizovane samo prema odobrenim pravilima. Ministarstvo finansija odlučuje da li se određena igra kvalifikuje kao igra na sreću.
Igrači plaćaju porez od 20 odsto na dobitke koji prelaze 100.000 dinara, dok se operateri suočavaju sa različitim porezima, uključujući namet od 15 odsto na bruto prihod od online kockanja i porez od 10 procenata za kockanje u kockarnicama. Sada se predlaže da se naknada za navedene dozvole barem dupliraju.
Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine nedavno su poslali na javnu raspravu dva zakona – Zakon o igrama na sreću i Zakon o oglašavanju, kojima se dodatno ograničava poslovanje kladionica.
Jedna od ključnih stavki novog zakona je sprečavanje maloletničkog kockanja. Stroge provere starosti biće obavezne za sve igrače, a operateri koji prekrše ova pravila suočiće se sa visokim kaznama.
Planirane su i edukativne kampanje koje će informisati građane o rizicima kockanja i pružiti savete o tome kako prepoznati problem zavisnosti. Igrači će moći da postave ograničenja ili zatraže samoisključenje iz igara na sreću, što je deo šireg programa za odgovorno kockanje. Takođe, predviđene su savetodavne linije i centri za podršku problematičnim kockarima u saradnji sa nevladinim organizacijama.
Zakon o oglašavanju predviđa strože propise za reklame vezane za kockanje. Oglasi će morati da sadrže upozorenja o rizicima kockanja i odgovornom ponašanju, kako bi se sprečilo ciljanje ranjivih grupa. Ove mere će dodatno osigurati da oglašavanje igara na sreću bude usklađeno sa društvenom odgovornošću.
U javnosti se mogu čuti pozitivni komentari na temu strožije kontrole legalnog klađenja jer u suprotnom ono može preći na "rad na crno", ali je potrebno, kao i u drugim zemljama, zaštititi građane (jedan od načina je i obaveštenjima koliki je minimalni povrat igračima koje neke igre/aparati donose). Takođe, sve su glasniji oni koji traže potpunu zabranu reklamiranja na spoljašnjosti objekata kao i učešća javnih ličnosti u reklamnim kampanjama (i to najviše sportista koji su najveći uzor mladima).
i2 portal
