Godinama unazad, u svetu nege kože, AHA i BHA kiseline važe za jedne od najpopularnijih sastojaka. Iako se često pominju zajedno, njihove funkcije nisu iste, pa izbor zavisi od tipa kože i problema koje želite da rešite.
Šta su AHA kiseline?
AHA ( alpha hydroxy acids) kiseline deluju uglavnom na površini kože. Najpoznatije su glikolna, mlečna i bademova kiselina. Njihov zadatak je da uklone mrtve ćelije kože, poboljšaju teksturu i vrate sjaj tenu.
Najčešće se preporučuju osobama sa:
- suvom i dehidriranom kožom,
- neujednačenim tenom,
- flekama i tragovima od sunca,
- sitnim borama.
Redovna upotreba može doprineti glađoj i svetlijoj koži, ali stručnjaci upozoravaju da AHA kiseline povećavaju osetljivost na sunce, pa je SPF zaštita obavezna.
Kada je BHA bolji izbor?
Za razliku od AHA kiselina, BHA (beta hydroxy acid), odnosno salicilna kiselina, prodire dublje u pore. Zbog toga je čest sastojak proizvoda namenjenih masnoj i problematičnoj koži.
BHA kiseline pomažu kod:
- mitisera i proširenih pora,
- akni i upalnih promena,
- prekomernog lučenja sebuma.
Njihova prednost je i protivupalno dejstvo, zbog čega ih mnogi dermatoloži preporučuju tinejdžerima i osobama sklonim bubuljicama.
Mogu li da se kombinuju?
Iako kombinovanje AHA i BHA kiselina može dati odlične rezultate, dermatolozi savetuju oprez. Preterano korišćenje može izazvati iritaciju, crvenilo i narušavanje zaštitne barijere kože. Početnicima se savetuje da kiseline uvode postepeno – jednom do dva puta nedeljno, uz obaveznu hidrataciju.
Ako vam je cilj da dobijete sjajniji ten i glatku kožu, AHA kiseline mogu da budu pravi izbor. Ukoliko vas muče akne i zapušene pore, BHA će verovatno dati bolje rezultate. Bitno je da ne preterate sa eksfolijacijom, jer imajte na umu da u nezi kože, često važi da je manje zapravo više.
i2 portal
