U današnjem svetu, gde se vrednuje ljubaznost, prilagođavanje i timski duh, želja da se drugima ugodi često se smatra vrlinom. Međutim, u pojedini, slučajevima ta želja može prerasti u opsesivnu potrebu da se drugi usreće čak i po cenu sopstvenog zdravlja i mira. Tada ona prestaje da bude vrlina i postaje emocionalna zamka.
S obzirom da sindrom udovoljavanja drugima nije retka pojava, u nastavku vam otkrivamo sve što treba da znate o njemu, a psihološko savetovalište „Sana“ vam može pomoći da naučite kako da postavite granice, izrazite svoje mišljenje i kažete „ne“ kada je potrebno.
Šta je sindrom udovoljavanja drugima?
Sindrom udovoljavanja drugima nije zvanična psihijatrijska dijagnoza. Ipak ovaj termin psiholozi koriste kako bi opisali obrazac ponašanja kod kojeg osoba konstantno nastoji da zadovolji potrebe drugih ljudi.
Zdrava ljubaznost podrazumeva ravnotežu između davanja i uzimanja. Za razliku od nje, kod sindroma udovoljavanja drugima ravnoteža je potpuno narušena. U pitanju je hronična, kompulzivna potreba da se udovolji očekivanjima drugih ljudi, često po cenu sopstvenih želja, vremena, energije i zdravlja. Samim tim davanje postaje jedino merilo vrednosti.
Osobe sa ovim sindromom ne pomažu drugima zato što su jednostavno ljubazne. One to čine iz straha da će nekoga razočarati, da će biti odbačene, da će izgubiti naklonost ili da će ispasti sebične. Njihovo samopouzdanje direktno zavisi od toga koliko su drugi zadovoljni njima. Takođe, odbijanje izvršenja neke radnje koju drugi zahtevaju može izazvati fizičku nelagodu.
Vremenom ovakav način funkcionisanja može postati toliko automatski da osoba više ni ne primećuje koliko često zanemaruje sebe zarad drugih. To dovodi do ozbiljnog narušavanja kvaliteta života.
Zašto nastaje sindrom udovoljavanja drugima?
Koreni ovog ponašanja najčešće se nalaze u detinjstvu i ranijim životnim iskustvima.
Deca koja su odrastala uz roditelje sa visokim očekivanjima obično smatraju da je ljubav uslovna. To znači da uče da je njihova vrednost direktno povezana sa time koliko udovoljavaju drugima. Ova uverenja često se prenose i u odraslo doba.
Kod mnogih ljudi potreba za udovoljavanjem proizlazi iz dubokog straha od odbacivanja. Zbog toga radije pristaju na stvari koje ne žele nego da rizikuju sukob ili razočaranje druge osobe.
U uzročnike se svrstavaju i traumatska iskustva. Emocionalno zanemarivanje, partnerske svađe pred decom, vršnjačko odbacivanje, fizičko ili psihičko zlostavljanje – samo su neki od faktora koji mogu doprineti razvoju potrebe za konstantnim prilagođavanjem drugima.
Sindrom udovoljavanja drugima može biti povezan i za niskim samoupozdanjem. Naime, osobe koje nemaju razvijen osećaj sopstvene vrednosti često traže potvrdu kroz zadovoljstvo drugih ljudi.
Kako prepoznati sindrom udovoljavanja drugima?
Sindrom udovoljavanja drugima se ne razvija preko noći. To je obrazac koji se gradi godinama, sve dok ne postane automatski.
Teško postavljanje granica u odnosima
Ovo je najočitiji i najčešći znak. Čak i kada ste preopterećeni, umorni ili jednostavno nemate želju, nikada nećete reći „ne“. Pristanak vam je lakši od odbijanja, jer je strah od razočaranja drugih jači je od vašeg umora.
Konstantno se izvinjavate
Izvinjavate se i kada niste krivi. Ako neko naleti na vas, vi kažete „izvinite“. Ako kasnite minut, izvinjavate se kao da ste zakasnili sat vremena. Ako iznesete svoje mišljenje koje se razlikuje od tuđeg, odmah dodajete „ali možda grešim“ . Ovo nije pristojnost, već strah od bilo kakve konfrontacije.
Osećate se odgovornim za tuđa osećanja
Ako je neko u vašem okruženju ljut, tužan ili razočaran, kod vas se javlja osećaj krivice. Pretpostavljate da ste vi uzrok i da je na vama da to „popravite“. Ovo je ogroman teret jer preuzimate odgovornost za emocije koje su zapravo tuđe.
Izbegavate sukobe po svaku cenu
Konflikt vam izaziva fizičku nelagodu. Čak i kada imate legitimnu primedbu ili kada vas neko povredi, radije ćete preći preko toga nego započeti neprijatan razgovor.
Stalno tražite potvrdu i odobravanje
Pre nego što donesete bilo kakvu odluku, pitate druge za mišljenje. Ovo ne radite zato što cenite tuđe savete, već zato što vam je potrebno odobravanje da biste bili sigurni u svoj izbor.
Briga o sebi nije sebičnost. Naprotiv, sposobnost da prepoznamo i poštujemo sopstvene potrebe predstavlja osnovu zdravih odnosa, emocionalne stabilnosti i dugoročnog psihološkog blagostanja.
i2 portal / Psihološko savetovalište SANA
