Efekat ogledala predstavlja jedan od najfascinantnijih psiholoških fenomena koji otkriva duboku povezanost između ljudi.
Da li ste nekada primetili da se nasmejete kada vidite da se neko drugi osmehuje? Možda se osećate bezvoljno kada ste u društvu ljute osobe ili se ponašate samouverenije u prisustvu harizmatičnih ljudi?
Ovo nije slučajnost, već se odgovor krije u samoj prirodi ljudskog ponašanja. Od načina na koji govorimo, gestikuliramo, pa do dubokih emocionalnih reakcija – mnogo toga nije u potpunosti naše, već predstavlja odraz ljudi oko nas.
Upravo to „preslikavanje“ tuđeg ponašanja, emocija i namera predstavlja efekat ogledala. Iz psihološkog savetovališta SANA nam detaljnije objašnjavaju efekat ogledala, i koje su njegove pozitivne i negativne strane.
Šta je efekat ogledala?
Efekat ogledala je prirodno ljudsko ponašanje gde ljudi odražavaju emocije, stavove ili energiju onih oko sebe. Dešava se bez svesne misli i ikakvog napora. Razlog za to leži u mozgu čoveka.
Kada se identifikujemo ili povežemo sa nekim, mozak aktivira ćelije u frontalnom i parijetalnom režnju. Ovi neuroni su ključni za empatiju, emocionalnu rezonancu i razumevanje namera drugih ljudi. Zahvaljujući njima, ljudski mozak je neprestano „usklađen“ sa okruženjem.
Ujedno, ovi neuroni funkcionišu kao unutrašnji simulatori. To znači da se njihovim aktiviranjem pokreće mehanizam koji stvara slične emocionalne signale u našem telu, pripremajući nas da iskusimo isto ponašanje ili emociju kao osoba u našem okruženju. Na taj način, nesvesno postajemo njen „odraz“.
S obzirom na neuronsku refleksiju kopiranja ponašanja, te ćelije u mozgu često se nazivaju „neuroni ogledala“.
Zašto se ponašamo poput ljudi u našem okruženju?
Efekat ogledala ima svoje korene u ranom čovečanstvu. Naime, ljudi su se od davnina oslanjali na zajednicu radi sigurnosti. Samim tim i nesvesno „kopirali“ ponašanje drugih kako bi preživeli.
Danas se ovaj fenomen najčešće objašnjava potrebom za povezivanjem. Kada oponašamo druge ljude, naš mozak šalje poruku: „Mi pripadamo istom krugu“. Upravo zato bliski prijatelji i članovi porodice mogu imati sličan stil humora i način ponašanja.
Efekat ogledala se može tumačiti i potrebom za boljim razumevanjem. Kada imitiramo pokrete, ton ili stav osobe sa kojom razgovaramo, naš mozak lakše „čita“ njene namere i emocije. Zahvaljujući tome gradimo čvrst odnos, bez konflikta. Istovremeno razvijamo svoje socijalne veštine.
Još jedan razlog njegove pojave jeste učenje posmatranjem. Deca uče da govore, pišu i razvijaju navike posmatranjem bližnjih. To učenje se nastavlja i u kasnijim godinama, te efekat ogledala ima važnu ulogu u građenju ličnog identiteta.
Pozitivna i negativna strana efekta ogledala
Efekat ogledala doprinosi jačanju veza, kako emotivnih, tako i porodičnih i poslovnih. Biti u blizini pozitivnih ljudi može vam ne samo popraviti raspoloženje, već i probuditi prijatne emocije. Takođe, može ojačati vaše samopouzdanje i motivisanost. Ljudi se osećaju cenjeno kada vide da ste emocionalno usklađeni s njima.
Sa druge strane, kada ste emocionalno svesni, možete svojim mirom, brižnošću ili radošću da utičete na druge na zdrav način.
Nažalost, postoji i negativna strana efekta ogledala.
Stalna izloženost negativnim emocijama bližnjih, poput ljutnje, tuge i besa može polako uticati na vaše mentalno zdravlje. Ovo je posebno izraženo ako živite sa osobom koja je pod hroničnim stresom. Tada vaš nervni sistem počinje da „kopira“ to stanje stalnog nemira, dovodeći vas do psihičkog iscrpljenja.
Boravak u blizini emocionalno nedostupnih može vas učiniti emocionalno tupim. Ako ste previše osetljivi na raspoloženja drugih, to može biti preplavljujuće. Naročito ako ne znate kako da zaštitite svoju energiju.
Ukoliko je to slučaj i sa vama, te ne umete da se izborite sa lošom stranom efekta ogledala potražite pomoći u psihološkom savetovalištu Sana.
i2 portal
