Sa Lidijom Foster, atašeom za tehničku, akademsku, naučnu i institucionalnu saradnju u Ambasadi Francuske u Beogradu, razgovarali smo o položaju žena u društvu, i savremenim izazovima rodne ravnopravnosti.
Lidijin profesionalni put obeležen je radom na politički osetljivim pitanjima, ali i snažnim zalaganjem za jednakost žena i muškaraca i međunarodnom saradnjom u oblastima nauke, obrazovanja, ekologije i inovacija.
Kako Francuska podstiče osnaživanje žena u svakodnevnom životu, bilo kroz obrazovanje ili kulturu?
Francuska je posvećena osnaživanju žena u svakodnevnom životu. U oblasti obrazovanja, ovo se odnosi na učenje o ravnopravnosti između žena i muškaraca u školi, tokom celog njihovog školovanja. Postoje i konkretne inicijative za podsticanje devojčica da se bave karijerom u nauci i informacionim tehnologijama, na primer.
U širem smislu, Francuska ima nacionalni plan za rodnu ravnopravnost (2023-2027) koji ima za cilj da garantuje pristup pravima, obrazovanju, zdravstvu, kulturi i zapošljavanju, uz istovremeno borbu protiv nasilja zasnovanog na polu i seksualnog nasilja.
Koje trenutne inicijative ističu žene liderke i inspirišu mlađe generacije?
Postoji sve veći broj inicijativa koje ističu žene liderke, a takođe i da im se pomogne da postanu liderke. Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove pokrenulo je program „Tremplin“ 2023. godine. Cilj ovog programa je povećanje broja žena koje će verovatno zauzeti visoke ili rukovodeće pozicije u Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove. Ovaj program omogućava zaposlenima u Ministarstvu i da ojačaju svoje samopouzdanje i da pokažu svoje iskustvo i veštine.
Po vašem mišljenju, kako mediji mogu doprineti pozitivnijem predstavljanju žena?
Mislim da mediji mogu pomoći ženama da dobiju veću vidljivost i istaknu svoje talente, veštine i hrabrost, posebno kada neke od njih odluče da progovore o nasilju koje su doživele kao žene. U ovom slučaju, uloga medija, čini mi se, trebalo bi da bude da pojačaju glasove žena. Mislim da mediji mogu ponuditi kontranarativ rodnim stereotipima, pa čak i dezinformacijama koje mogu kružiti o pravima žena ili feminizmu.
Koju poruku biste želeli da pošaljete ženama, kako biste ih ohrabrili da veruju u svoj potencijal i zauzmu svoje mesto u društvu?
Ne cenzurišite sebe i zapamtite da imate legitimitet. Previše žena i dalje sumnja u svoje mesto, sputane onim što se naziva « sindrom prevaranta », što ih navodi da potcenjuju sebe i izvinjavaju se zbog svog postojanja. Međutim, iskustvo pokazuje da kada se usudite – da progovorite, da zauzmete stav, da iskoristite priliku – stvari često napreduju mnogo bolje nego što zamišljate. Važno je naučiti da verujete sebi, da prepoznate svoju vrednost i da više ne čekate spoljnu potvrdu da biste delovali.
Ko je, po vašem mišljenju, žena 2025. godine?
Žizel Peliko. Njena hrabrost izaziva duboko divljenje i poštovanje. Odabirom da javno progovori i da ne ćuti, ona je pomerila fokus sa privatne sfere na kolektivnu debatu. Pored njene lične priče, suđenje je iznelo na videlo mehanizme nasilja koji su još uvek prečesto nevidljivi. Nadam se da će ovo kolektivno osvešćenje trajno doprineti promeni stavova, pravosudnog sistema i, šire, ženskih prava.
i2 portal
