Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi, kada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo jer insulin nije u stanju da obavlja svoju primarnu funkciju u organizmu, a to je regulacija nivoa glukoze u krvi.
Otpornost na insulin je prisutna kada ćelije u telu ne reaguju pravilno na ovaj hormon.
Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka. Nakon obroka, vrednost šećera u krvi se menja. Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu čuvara i koji reaguje tako što se “rešava” viška glukoze.
Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi sve više insulina što vremenom može dovesti do nastanka insulinske rezistencije.
Insulinska rezistencija, koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i/ili predijabetesa.
Dobra vest je da se ovo stanje može potpuno regulisati ukoliko promenimo način i stil života što, pre svega, uključuje adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost.
Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?
U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata. Ćelije postaju manje reaktivne na insulin, što dovodi do povišenog nivoa insulina u krvi sa inače normalnim šećerom u krvi.
Nakon obroka, šećer u krvi može da varira i da bude blago visok ili nizak.
Uloga insulina je da dozvoli ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile kao gorivo ili skladištile kao telesne masti. To takođe znači da je veća verovatnoća, da se kod ovog stanja, glukoza u krvi nakuplja i to može dovesti do previsokog nivoa šećera u krvi.
Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi više insulina.
Ljudi sa insulinskom rezistencijom često proizvode više insulina nego zdravi ljudi. Ovo je poznato kao hiperinsulinemija.
Simptomi insulinske rezistencije
U početku kod insulinske rezistencije nema izraženih simptoma. Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada dođe do sekundarnih efekata kao što su porast nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključiti:
- Umor
- Glad,
- Slabu koncentraciju.
Ostali znaci koji se često pojavljuju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
- Povećanje telesne težine naročito u predelu stomaka,
- Povišen krvni pritisak,
- Visok nivo holesterola.
Ako se insulinska rezistencija razvije u predijabetes ili dijabetes tip 2, simptomi će uključivati povećane nivoe glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2.
Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?
Iako se još uvek ne zna tačan uzrok nastanka insulinske rezistencije, dobro je poznato koji faktori rizika mogu dovesti do razvoja otpornosti na insulin.
Primarni faktor rizika je ishrana bogata ugljenim hidratima, naročito rafinisanim ugljenim hidratima i šećerima.
Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.
Hrom, cink i mangan su značajni za metabolizam ugljenih hidrata (šećera) zato što zajedno sa insulinom povećavaju korišćenje glukoze.
Hrom je prisutan u namirnicama poput: integralnih žitarica, brokolija, pečurki, pivskog kvasca, krompira, grožđa, jabuka itd.
U slučaju kada je ishrana, pre svega, zasnovana na unosu rafinisanih namirnica i konzumiranja rafinisanog šećera, dolazi do prekomerne potrošnje ovog jako značajnog minerala.
Nedostatak aktivnog oblika hroma, usled jednolične ishrane, vremenom može uticati na smanjenu efikasnost insulina u organizmu.
Nedostatak mangana takođe doprinosi manjoj efikasnosti insulina na nivou ćelija. Namirnice bogate ovim mineralom su: orasi, žumance, zeleno lisnato povrće, grašak, itd.
Otpornost na insulin se obično može razviti ako postoji jedan ili više sledećih faktora rizika:
- Gojaznost
- Visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima
- Slaba fizička aktivnost
- Hroničan stres
- Chushingova bolest ili policistična bolest jajnika
U pogledu onoga što se dešava u telu što uzrokuje insulinsku rezistenciju, naučnici su primetili da se insulinska rezistencija javlja kod ljudi koji imaju:
- Visok nivo insulina u krvi
- Višak masnoće u jetri i pankreasu
- Visok nivo upale/ inflamacije
Brojna istraživanja pokazuju da velike količine slobodnih masnih kiselina u krvi uzrokuju da ćelije prestanu pravilno da reaguju na insulin.
Glavni uzrok velikih količina slobodnih masnih kiselina u krvi je veliki unos kalorija i gojaznost.
i2 portal / tekst napisala dr med.sci Milka Popović – prakticionista funkcionalne medicine
