Jelena Dimitrijević je bila srpska spisateljica, dobrotvorka i prva žena putopisac. U istoriji srspke književnosti se smatra prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo (putopis „Pisma iz Niša o haremima“). Ona je prethodnica Isidore Sekulić i njenih „Pisama iz Norveške“.
Rođena je u Kruševcu, u trgovačkoj porodici. Rano je ostala bez roditelja, pa je odrasla u kući svojih kumova, a potom kod svog starijeg brata. Kao mala je doživela povredu oka, što je usporilo njeno obrazovanje, ali je nipošto nije sputalo. Predano je čitala i sama se obrazovala.
Udala se za potporučnika srpske vojske, Jovana Dimitrijevića, i nakon udaje se nastanila u Nišu. Upravo taj grad će joj otvoriti nove vidike i probuditi ljubav prema Istoku. Mnogo je putovala i bila cenjeni gost u domovima uglednih Turkinja u Nišu, Skoplju, Solunu, Carigradu, i na taj način je bolje upoznala njihov život. Sve njene pesme i putopisi su posvećeni jednoj jedinoj temi – ženi. U svojim proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva. Centralna tema njenih putopisa i njenih putovanje je u stvari položaj žene u tim društvima i analiza i komparacija položaja žena u drugim zemljama u odnosu na Srbiju i na srpsku ženu. Ono što je takođe interesantno je da beleži početkom 20.veka da u Egiptu postoji feministički pokret, koji se zove Egipćanka, i da imaju svoj časopis.
Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Severnu Afriku. Opisi u delima su joj jasni, slikoviti. Njena najpoznatija dela su Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana, kao i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta, poslednja knjiga koju je objavila za života.
Jelena Dimitrijević je bila bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara. Govorila je engleski, francuski, nemački, turski, grčki i ruski jezik.
U 65.godini života sama odlazi na put oko sveta. Svoje putovanje započinje iz Đenove, i obilazi Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, potom Indiju, Cejlon, Kinu, Japan, Ameriku, da bi se nakon 255 dana vratila odakle je i krenula. Prva sprska svetska putnica sa ovih putovanja donosi vredne putopise. Boje, mirisi i zvuci čudesne Indije i dalekog Japana, živopisne ulice Bombaja, mistični hramovi, susret sa krotiteljem zmija i Rabindranatom Tagorom, samo su neke od mnogobrojnih uzbudljivih epizoda ove neobične dame.
Načinom života i finansijskom nezavisnošću, odevanjem, slobodom i putovanjima, rušila je društvene barijere, nagoveštavajući modernu ženu 21.veka.
„... kada sam se našla u Indiji, nisam htela da propustim priliku a da se ne vidim sa velikim liričarem Tagorom. Ne bih znala da kažem šta je liričnije, on sa svojim delom ili dolina reke Ganga, kad u ponoć, uz tiho kloparanje žalobnih klepaljki, indijske udovice čitaju molitve za duše svojih muževa. Ima, verujte, u Istoku nešto veličanstveno. I reklo bi se, teško je Evropljaninu da svu tu misteriju jednog vekovnog mitskog života oseti do dna. I zaista su belci malo kulturni kad im nasilno unose takozvanu svoju kulturu. Treba pustiti sve ljude da žive u svom svetu...“
i2 portal
