U Domu Jevrema Grujića do 8.marta traje izložba „Velikanke srpske kulture“. Posetili smo je i saznali mnogo o znamenitim ženama srpske kulture i detaljima iz njihovog života. Uprkos brojnim preprekama, sve one su bile istrajne i nepokolebljive, spremne da dokažu da žene mogu da budu ravnopravan član društva i upravo one su novim generacijama žena i devojaka pomogle u tome.
U narednom periodu ćemo vam predstaviti svaku od njih, jer je veoma važno da se sazna što više o njima, njihovom radu i borbi za jednakost žena u društvu, za njihovo obrazovanje i pravo glasa, i želji, da, uprkos stereotipima, mogu da ostvare sve što požele.
Ksenija Atanasijević (1894-1981) – filozofkinja i prva doktorka nauka u Srbiji.
Rođena je u Beogradu, rano je ostala bez roditelja, pa odrasta uz plemenitu i obrazovanu tetku, nastavnicu Više ženske škole. U Beogradu završava osnovnu, srednju i muzičku školu, kao i studije filozofije. Diplomirala je čistu filozofiju sa klasičnim jezicima. Bila je prevoditeljka klasičnih filozofskih dela, kao i autorka studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava. Nakon usavršavanja u Ženevi i Parizu, u Beogradu doktorira na tezi „Brunovo učenje o najmanjem„, postavši jedan od vodećih stručnjaka za Đordana Bruna u Evropi. Enciklopedija Britanika je uvrstila njen doktorat među vredne radove za proučavanje lika i dela Đordana Bruna, i smatra se kao relevantan izvor znanja o njegovoj filozofiji.
Za vreme studija, profesor glavnog predmeta joj je slavni Branislav Petronijević, koga zbog otkrića u paleontologiji i originalnih filozofskih radova visoko uvažavaju evropski naučni krugovi. Međutim, Petronijević je na Beogradskom univerzitetu strah i trepet. Ksenija se u pismu prijateljici jada da su njegova predavanja „fiziološki neizdrživa“ i da studenti padaju u nesvest na seminarima koje Petronijević vodi, trudeći se da ismeje, ponizi i s fakulteta zauvek otera svakog ko nije u stanju da mu intelektualno parira. Na njenoj odbrani doktorske disertacije (Brana Petronijević je bio njen mentor), Milutin Milanković je bio član komisije. Nisu verovali da je žensko sposobno da dođe do doktorata, i dali su joj jedan složen matematički problem da reši, pre nego što je uopšte i ušla u proces odbrane. Jedan veliki Milutin Milanković je pitao Branu Petronijevića: „Gospodine Petronijeviću, šta nije u redu sa hormonima vaše studentkinje, kad može da misli na taj način?“ Njihovi nespretni komplimenti trebalo je da kažu da je Ksenija „pametna kao muško“, ali takve šale su učvrstile Kseniju rešenost da se bori za ravnopravnost žena u društvenom životu.
Bila je prva filozofkinja u Srbiji, iza sebe je ostavila preko 400 autorskih radova.
Doktorska titula i njen intelektualni rad obeleženi su otporom sredine i mizogenim odnosom jednog dela muške intelektualne elite Beograda. Nakon izbora u zvanje vanredne profesorke na Katedri za istoriju filozofije, počinje sveopšta hajka na legitimitet njenog naučnog rada.
Izmorena dugotrajnom borbom, napušta rad na fakultetu, i postaje nakratko nastavni inspektor. Za vreme nemačke okupacije, radi u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci.
Jedna je od prvih žena koja koja drži predavanja na Kolarcu. Bila je aktivna u jugoslovenskom i međunarodnom ženskom pokretu. Bila je članica Male ženske antante i Internacionalne organizacije žena za mir. Jedna je od osnivačica Udruženja književnika i članica beogradskog Pen kluba.
Prevodila je Aristotela, Platona i Spinozu.
„Feminizam, nužnim načinom, podrazumeva, kao nepobitnu, ideju da svako ljudsko biće jeste neprikosnoveno, i da ima pravo da na puni i neometani način razvija sebe.“
i2 portal
