Opsesivno kompulsivni poremećaj (skraćeno OKP) je stanje u kom osobe imaju opsesivne misli, praćene kompulsivnim radnjama.
Normalno je da se ponekad vratite da proverite da li vam je pegla ostala upaljena, vrata otključana, da ređate stvari na neki vaš način ili da ne možete da prestanete da razmišljate o nečemu što vam je opterećujuće. Ali to su svakodnevne stvari koje su skoro svi nekada osetili. Možete se vratiti da uradite nešto, ali i ako to ne uradite, ne predviđate katastrofičan ishod, kao što to čine osobe sa OKP-om.
Iz psihološkog savetovališta SANA saznajemo detaljnije o OKP-u i kako može da se izleči.
Karakteristike
Ono što izdvaja osobe sa opsesivno kompulsivnim poremećajem su sledeće karakteristike:
- Ne mogu da kontrolišu svoje misli ili ponašanja, čak ni kada su svesni da su ona preterana.
- Provode najmanje sat vremena dnevno na ove misli ili ponašanja.
- Nemaju zadovoljstvo kada izvode određena ponašanja ili rituale, ali osećaju blago olakšanje od anksioznosti koju prouzrokuju misli.
- Imaju značajne probleme u svakodnevnom životu zbog ovih misli ili ponašanja.
- Neke osobe sa OKP imaju takođe i tikove.
Opsesije koje imaju ove osobe su veoma intenzivne i obično je jedini način da se osoba oslobodi od njih, da izvede neku kompulsivnu radnju.
OKP čine 4 segmenta:
- opsesija
- anksioznost
- kompulsija
- privremeno olakšanje
Opsesija je intruzivna misao, koja je uporna i osoba ne može da je kontroliše, već se samoinicijativno pojavljuje u mislima. Nju prati anksioznost, zato što je opsesivna misao obično neprijatne sadržine za osobu. Zatim osoba nalazi kompulsivnu radnju koju izvršava i na taj način se osobađa stresa koji je opsesija prouzrokovala i tako dolazi do privremenog olakšanja, do ponovnog javljanja opsesivne misli.
Opsesivno kompulsivni poremećaj – tipovi
4 osnovna tipa OKP-a su: opsesivno proveravanje (osoba mora više puta da nešto proveri ili postaje veoma anksiozna), opsesivno sakupljanje (osoba nekontrolisano sakuplja stvari do mere da više ne može da normalno živi), opsesija kontaminacije (osoba ne kontrolisano brine o higijeni i konstantno strahuje od zaraza) i intruzivne misli ili ruminacija (osoba ima prisilne misli, neprijatne sadržine). Sve češća pojava je i je i H-OKP (pojava opsesivnih misli koje se odnose na sekusualnu orijentaciju).
Terapija
Kognitivno bihejvioralna terapija utiče na promenu pogrešnih asocijacija između radnja ili misli i negativnih ishoda koje predviđate.
Veliki deo kognitivne terapije za opsesivno kompulsivne poremećaje je učenje zdravih i efikasnih načina odgovaranja na opsesivne misli, bez pribegavanja kompulsivnim radnjama.
Postoji konkretan program u KBT-u, koji se zove „Izlaganje i prevencija odgovora“, koja je veoma koristan u smanjivanju kompulzivnih radnja kod OKP-a.
i2 portal / Psihloško savetovalište SANA
