U Atlantskom okeanu i oko Amerike zovu se uragani, na obalama Azije su to tajfuni, a u Indijskom okeanu cikloni. Jugoistočna Evropa se nalazi relativno daleko od obala Atlantika, ali to za velike pokrete vazdušnih masa ne predstavlja veliki put pa smo onda u prilici da i na našem podneblju svedočimo učestalim olujnim vetrovima, neravnomernim i obilnim padavinama, ekstremnim temperaturama, masovnoj pojavi insekata, i dr.
Od 1953. Nacionalna meteorološka služba SAD je revidirala sistem imenovanja uragana tako što je počela da im daje ženska imena usvajajući običaj pomorskih meteorologa koji su oluje nazivali po ženama. A oni su tako radili povodeći se običajem da se brodovima daju ženska imena.
Po jednoj studiji koja je analizirala podatke o smrtnim slučajevima povezanim sa uraganima ustanovljeno je da su uragani sa ženskim imenima uzrokovali više smrti od onih koji su dobijali muška imena, a ovo može biti rezultat neadekvatne pripreme. Do toga je došlo zato što, prema istraživanjima, ljudi ne smatraju da su oluje sa ženskim imenima "dovoljno opasne".
Godine 1978. ponovo se revidira sistem imenovanja oluja tako što im se od tada daju i muška imena.
Danas Svetska meteorološka organizacija generiše i održava listu imena uragana.
Za oluje u Atlantskom okeanu i severnom Pacifiku postoji šest lista naziva i te liste se rotiraju tako što će npr. sada aktivna lista ponovo početi da se koristi kroz šest godina. Od ovog pravila postoje i izuzeci.
Svetska meteorološka organizacija povlači iz upotrebe nazive izuzetno teških i štetnih uragana iz pravnih, kulturnih i istorijskih razloga. Tako je povučeno ime Katrina 2005. zbog njenog razornog uticaja koji je imala na Nju Orleans u SAD.
Istorijski gledano, imena oluja su bila više nasumična, ponekad imenovana po svecima ili lokacijama pogođenim olujom. Na primer, oluja iz 1842. koja je pogodila čamac po imenu Antje i uništila mu jarbol nazvana je Antjeov uragan.
i2 portal
