Finansijski izveštaji o poslovanju banaka na srpskom tržištu za 2023. godinu su gotovi, predati su Narodnoj banci Srbije i nalaze se na zvaničnoj web prezentaciji srpske centralne banke. Prema poslovnim rezultatima za 2023. godinu, rang lista TOP 10 banaka, po neto aktivi, je sledeća:
Neto aktiva (u 000 dinara) (u evrima)
- Banca Intesa 926.028.153 (oko 7,9 mlrd.)
- OTP Srbija 828.685.440 (oko 7 mlrd.)
- Raiffeisen bank 663.687.232 (oko 5,6 mlrd.)
- Unicredit bank 638.192.175 (oko 5,4 mlrd.)
- NLB Komerc. 589.160.752 (oko 5 mlrd.)
- Banka Pošt. šted. 463.158.568 (oko 3,95 mlrd.)
- AIK Banka 458.697.232 (oko 3,90 mlrd.)
- Erste Banka 379.236.896 (oko 3,2 mlrd.)
- Eurobank Direktna 321.837.460 (oko 2,7 mlrd.)
- Procredit Bank 162.715.717 (oko 1,4 mlrd.)
Dakle, prvo mesto sa oko 15-16% tržišnog učešća zadržala je Banca Intesa, na drugom mestu je, prilično blizu po visini neto aktive, OTP Banka Srbija, a Raiffeisen banka je treća, ali sa 2,3 milijarde evra manjom neto aktivom u odnosu na prvoplasiranu Banca Intesa.
Međutim, svi u bankarskom sektoru znaju da se ovaj poredak banaka neće dugo zadržati. Promeniće se već tokom ove godine, kada se završi spajanje AIK Banke i Eurobank Direktna, jer je ta transakcija već obavljena, a finalizacija pripajanja je u toku. Uz to, AIK banka jasno pokazuje zainteresovanost za povećanje akcijskog udela u Addiko banci, pa i na tom planu može biti iznenađenja.
Neto prihod banaka od kamata povećan je za 52% u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, prinos na kapital povećan je za 15%, profit je veći za 39% i dostigao je 122 milijarde dinara, odnosno premašio milijardu evra. Neto prihod banaka od provizija porastao je za 11%, i rast kamata na kredite je u 2023. glavni razlog za povećane profite banaka.
Ali, kad je reč o 2024. godini, iako za sada ECB još ne menja visinu euribora, sa kojim se usklađuju i kamate na kredite u Srbiji, teško je očekivati da će se profiti banaka iz 2023. ponoviti i u ovoj godini. Bankari su dosta oprezni u procenama, i u pogledu kamata i u pogledu obima kreditiranja.
Popuštanje centralne banke i smanjenje referentne kamatne stope uticaće na povećanje produktivnosti, pa će povećanje kreditnih volumena početi u drugom delu godine. Naravno, to će biti sporije, ali biće bolja situacija nego što smo imali. Jedan deo ljudi odustaje od potrošnje, deo privrede odustaje od investicija. Zato banke očekuje bolju situaciju u drugoj polovini godine. A što se tiče prihoda banaka, i dalje će dobar deo rezultata dolaziti od kamata, uz napomenu da nećemo uskoro videti one nivoe kamata koje smo imali prethodnih godina, pre kovid krize.
Očekuje se inflacija oko tri ili nešto iznad tri odsto u 2024. godini. U sledeće tri godine banke mogu imati nešto manje prihode od kamata, što znači i nešto manji prinos na investirani kapital. Ako isključimo ono što se dešavalo u zadnje dve godine zbog visoke stope inflacije, naravno da su centralni bankari višim kamatnim stopama pogurali rezultate kod poslovnih banaka, ali ta priča će polako da prođe.
Do kraja 2024. godine ubrzati kreditna aktivnost banaka, jer će biti smanjene kamatne stope, a osim toga, očekuje se i veća investiciona aktivnost.
U Srbiji država ima veliki investicioni plan, a to će pogurati tražnju privrede, što će pratiti i stanovništvo. To što kamate idu dole, više novca će ostati i privredi i stanovništvu.
Novac dugo u budućnosti neće biti ‘besplatan’, ali će se, svakako, kreditna aktivnost u Srbiji ubrzati, uz jednocifren rast kreditiranja”, rašće i tražnja za stambenim kreditima, ali i da će potrošački i gotovinski krediti imati uzlazni trend.
i2 portal / MagazinBiznis, Radojka Nikolić /
